Преснац или пресна млечица (лат. Lactifluus volemus) је врста јестиве гљиве из породице Russulaceae. Клобук је наранџастосмеђ, касније светлији, у средини тамнији и удубљен, у почетку има јако увијену ивицу, гладак, го, на ивиц подвијен, мастан, широк 5-12 цм. Листићи су бледожути, касније потамне, на притисак посмеђе, густи су, танки, спуштени низ стручак. Стручак је боје као и клобук, на додир посмеђи, ваљкаст, тврд, пун, чврст, висок 6-10 цм, пречника 1-2 цм. Месо је бело, касније посмеђи, дебело, тврдо, ломљиво, има пуно белог млечног сока које на светлости посмеђи, слаткастог је укуса. Споре су округле, отисак је беле боје.

Преснац
Колекција из Вејн националне шуме, Охајо, показује типичне варијације боје
Lactifluus volemus var. flavus
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. volemus
Биномно име
Lactifluus volemus
(Fr.) Kuntze (1891)
Синоними[1]

[2]

[3]

Списак
  • Agaricus lactifluus L. (1753)
  • Agaricus oedematopus Scop. (1772)
  • Agaricus volemus Fr. (1821)
  • Lactarius oedematopus (Scop.) Fr. (1838)
  • Lactarius volemus (Fr.) Fr. (1838)
  • Galorrheus volemus (Fr.) P.Kumm. (1871)
  • Lactarius lactifluus (L.) Quél. (1886)
  • Lactifluus oedematopus (Scop.) Kuntze (1891)
  • Lactarius wangii H.A.Wen & J.Z.Ying (2005)

Станиште уреди

Распрострањена је у Европи, Азији и Северној Америци. Расте појединачно или чешће у групама лети до касне јесени, станишта су листопадне, црногоричне и мешовите шуме.

Етимологија уреди

Име пресна млечница добила је јер се може јести сирова (пресна). На страним језицима називи су (енгл. weeping milk cap, voluminous-latex milky), (франц. lactaire à lait abondant), (итал. peveraccio giallo), (шп. lactario anaranjado), (словен. sočna mlečnica, brinjeva mlečnica, mlečna pečenica).

Употреба уреди

Lactarius volemus, dried[4]
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија1.631 kJ (390 kcal)
64 g
4 g
25,2 g
Минерали
Бакар
(90%)
1,8 mg
Гвожђе
(12%)
1,5 mg
Манган
(67%)
1,4 mg
Цинк
(35%)
3,3 mg
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Јестива је гљиве, врло цењена, може се јести и сирова. Слабо подноси замрзавање и сушење.

Референце уреди

  1. ^ „Species synonymy: Lactarius volemus. Species Fungorum. CAB International. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 27. 03. 2010. 
  2. ^ Hesler LR, Smith AH (1979). North American Species of Lactarius. Ann Arbor, Michigan: The University of Michigan Press. стр. 162—66. ISBN 978-0-472-08440-1. 
  3. ^ Wang X-H. (2007). „Type studies of Lactarius species published from China”. Mycologia. 99 (2): 253—68. PMID 17682778. doi:10.3852/mycologia.99.2.253. 
  4. ^ Nutritional values are based on chemical analysis of Turkish specimens, conducted by Çolak and colleagues at the Department of Chemistry, Karadeniz Technical University. Source: Colak A, Faiz Ö, Sesli E (2009). „Nutritional composition of some wild edible mushrooms” (PDF). Türk Biyokimya Dergisi [Turkish Journal of Biochemistry]. 34 (1): 25—31. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2011. г. Приступљено 25. 03. 2017. 

Извори уреди

Матија Јосиповић, (2012) Гљиве - водич за препознавање, Ријека: Leo-commerce, ISBN:978-953-218-340-5