Прешовска православна епархија
Прешовска православна епархија (слч. Prešovská eparchia) је православна и канонска епархија која припада аутокефалној Православној цркви чешких земаља и Словачке. Обухвата североисточни део Словачке, са средиштем у граду Прешову где се налази и епархијски катедрални храм Светог Александра Невског. Почевши од 2012. године епархијски архијереј је архиепископ прешовски Ростислав (Гонт), који је од 2014. године уједно и поглавар Православне цркве чешких земаља и Словачке.
| Прешовска православна епархија Православна црква чешких земаља и Словачке | |
|---|---|
 Катедрални храм Светог Александра Невског у Прешову | |
| Основни подаци | |
| Сједиште | Прешов |
| Држава |  Словачка |
| Званични веб-сајт | |
| Архијереј | |
| Чин архијереја | архиепископ |
| Титула архијереја | архиепископ прешовски |
Историја уреди
Корени православља на подручју данашње Прешовске епархије сежу у време мисије светих Ћирила и Методија и њихових ученика и следбеника у Великој Моравској и околним словенским земљама током 9. и 10. века. Након мађарског освајања словачких области и званичног пристајања Мађара уз Римокатоличку цркву, наступила су тешка времена за православне Словене у Угарској. Православље се ипак одржало у североисточним областима где је накнадно основана Мукачевска православна епархија која је деловала под окриљем православне Кијевске митрополије.
Нови ударац православљу у Словачкој нанет је средином 17. века склапањем Ужгородске уније (1646) и стварањем Мукачевске гркокатоличке епархије. Упркос томе, део Словака и Русина је остао привржен православљу, првенствено захваљујући везама са оближном српском Будимском епархијом и Карловачком митрополијом. Међутим, током 18. и 19. века државне власти су систематски спутавале рад православне јерархије, подстичући развој гркокатоличких установа. Тако је 1818. године створена нова Прешовска гркокатоличка епархија са циљем што ефикаснијег преверавања преосталих православних Русина и Словака у областима око Прешова.
Обнова православља уреди
Услови за обнову и слободан развој православља створени су тек након ослобођења од аустроугарске власти и стварања Чехословачке (1918). Непосредно по окончању рата, православни хришћани из разних крајева Чехословачке ступили су у везу са Српском православном црквом ради обнове редовног црквеног устројства. Тај покрет је био посебно изражен у областима Закарпатја које су 1919. године припале Чехословачкој. Важну улогу у успоставаљу веза са српском јерархијом одиграо је боравак нишког епископа Доситеја (Васића) у Чехословачкој.[1] Његовом заслугом постављени су темељи за стварање редовне црквене управе. Дана 25. септембра 1921. године српски патријарх Димитрије посветио је чешког архимандрита Горазда Павлика за епископа Чешко-моравске епархије.
Током наредних година настављен је рад и међу православним Словацима и Русинима. На молбу православних хришћана из источних делова Чехословачке, Српска православна црква је основала и Мукачевско-прешовску епархију за чијег је првог епископа постављен Дамаскин Грданички (1931).[2] Након његовог преласка у другу епархију, за новог мукачевско-прешовског епископа изабран је Владимир Рајић (1938). У јесен 1938. године, након прве Бечке арбитраже, Чехословачка је била принуђена да Мађарској уступи јужне делове Словачке и Закарпатја. Наредне године Мађарска је окупирала и преостали део Закарпатја, а епископ Владимир је 1941. године заточен и потом протеран у Србију.
Стварање Прешовске епархије уреди
Ове области су ослобођене 1944. године, али већ наредне године читаво Закарпатје уступљено је Совјетском Савезу и укључено у састав Украјинске ССР, док је област око Прешова остала у саставу Чехословачке. Тада је извршена и подела дотадашње јединствене Мукачевско-прешовске епархије: од источног дела око Мукачева основана је Мукачевско-ужгородска епархија Руске православне цркве, док је од западног дела око Прешова основана посебна Прешовска епархија Чехословачке православне цркве.[3]
Након сложених преговора, Српска православна црква је 1948. године званично дала сагласност да епархије у Чехословачкој пређу у надлежност Московске патријаршије.[4] Крајем 1949. године, за прешовског епископа је изабран руски архимандрит Алексеј (Дехтјерјев) који је хиротонисан почетком 1950. године. Недуго потом, 1951. године, Чехословачка православна црква је добила аутокефалност, а Прешовска православна епархија је била једна од њене четири епархије.
Након распада Чехословачке (1993), православни Чеси и Словаци су одлучили да остану под окриљем јединствене Православне цркве чешких земаља и Словачке, на чијем челу се наизменично смењују архиепископи прашки и архиепископи прешовски. После смрти прешовског архиепископа Николаја (2006) за митрополита чешких земаља и Словачке устоличен је архиепископ прашки Христофор. Након његовог повлачења у априлу 2013. године[5] за новог митрополита је 2014. године изабран архиепископ прешовски Ростислав (Гонт).[6]
Епископи уреди
- Алексеј (Дехтјерјев) (1950-1955)
- Доротеј (Филипов) (1955-1964)
- Николај (Коцвар) (1965-2006)
- Јоавн (Голонич) (2006-2012)
- Ростислав (Гонт) (2012-данас)
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Православље у Словачкој и прикарпатској Русији
- ^ Владика Дамаскин Грданички
- ^ Историја Мукачевско-ужгородске епархије Руске православне цркве
- ^ Православная Церковь Чешских земель и Словакии
- ^ Предстоятель Православной Церкви Чешских земель и Словакии ушел на покой
- ^ Митрополија црногорско-приморска: Изабран поглавар Православне цркве чешких земаља и Словачке
