Википедија

Прича о кнезу Владимиру

Прича о кнезу Владимиру (рус. Сказание о князьях Владимирских) расправа је са почетка 16. вијека која истиче концпет Москве као Трећег Рима.[1] Књига прати развој мушке линије московске владарске породице не само од Рјурика, него и од одређеног Пруса, коме је његов ујак, цар Октавијан Август, дао сјеверни дио свијета, који ће касније постати познат као „Прусија”.[2]

Московска расправа наводи да је Мономахска капа била античка реликвија из Источно римско царство

Ови захтијеви за царско насљеђе су додатно подупрети причом о Мономахској капи, наводној царској круни коју је византијски цар Константин IX Мономах требало да представи свом унуку, Владимиру Мономаху, и која је кориштена током крунисања у Московској кнежевини.

„Прича о кнезу Владимиру” је приписана Дмитрију Герасимову или Пахомију Логофету, међу осталим ученим монасима.[3] Сличне идеје је изразио кијевски митрополит Спиридон, у својој посланици око 1500. године.[2]

Расправа је обезбједила идеолошку позадину за крусисање Ивана IV као првог руског цара[4] и инспирисала је московској митрополита Атанасија за састављање чувене „Степенасте књиге”. Царево мјесто за молитву у Успењском сабору у Московском кремљу украшено је сетом рељефа који илуструју „Причу”.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Cizevskij 1971, стр. 251–252.
  2. ^ а б „"СКАЗАНИЕ О КНЯЗЬЯХ ВЛАДИМИРСКИХ" - это... Что такое "СКАЗАНИЕ О КНЯЗЬЯХ ВЛАДИМИРСКИХ"?”. Словари и энциклопедии на Академике (на језику: руски). Приступљено 29. 4. 2017. 
  3. ^ Жданов 1891.
  4. ^ Madariaga 2006, стр. 32–33.

Литература уреди

  • Cizevskij, Dimitrij, ур. (1971). History of russian literature. [S.l.]: De Gruyter Mouton. ISBN 978-90-279-1917-5. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прича_о_кнезу_Владимиру&oldid=26982903”