Приче из давнине
Приче из давнине је збирка од осам приповетки-бајки Иване Брлић-Мажуранић у којима је ауторка остварила свој књижевни врхунац.[1] Настала је из два разлога : први је Иванино проучавање и занимање за словенску митологију и фолклор, а други хришћанска филозофија.[2] Збирку је 1916. године објавила Матица хрватска, а превођена је на више језика.
| Приче из давнине | |
|---|---|
 | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Ивана Брлић-Мажуранић |
| Илустратор | Владимир Кирин |
| Језик | хрватски |
| Издавање | |
| Издавање | 1916. године |
| Број страница | 255 |
Опште информације уреди
Збирка је објављена 1916. године у издању Матице хрватске, а друго издање доживљава 1920. године. Већ од 1922. године Приче из давнине доступне су у Њујорку, а од 1924. године и у Лондону.[3][4] Уследили су приеводи на шведски (1928.), чешки (1928.), дански (1929.), руски (1930.), немачки (1931.), словачки (1931.), словенски (1950.), италијански (1957.) и многе друге језике.
Прво хрватско издање из 1916. године илустрирао је Петар Орлић.[5] Друго издање из 1920. године било је без илустрација.[6] Владимир Кирин, најзначајнији хрватски графичар тога доба, илустровао је енглеско издање из 1924. године, као и треће издање из 1926. године. Нека од каснијих издања илустровала је Цвијета Јоб. Слика за бајку Шума Стриборова која приказује домаће (ликове из бајке) нашла се на поштанској марки Републике Хрватске из 1997. године.[7]
Радња и приче уреди
Радња је уперена у ликове из словенске митологије, које је Брлић-Мажуранић, иначе и шест пута у четири године кандидаткиња за Нобелову награду за књижевност стилизовала давши им одређене особине.[8][9] Послуживши се обликом бајке и фантастичним елементима, створила је аутономни свет давнине у којем се митски свет спаја са сецесијски стилизованом сликом времена, простора, ликова и догађаја.
Прво издање имало је шест прича : Како је Потјех тражио истину, Рибар Палунко и његова жена, Регоч, Шума Стриборова, Братац Јагленац и сестрица Рутвица и Сунце ђевер и Нева Невичица, а у трећем издању додане су још две приче : Лутоњица Топорко и девет жупанчића и Јагор.[1]
Референце уреди
- ^ а б LZMK, Hrvatska enciklopedija, Brlić-Mažuranić, Ivana (pristupljeno 14. siječnja 2018.)
- ^ Kad lutke pričaju Priče iz davnine: 100 godina od prvog izdanja kultnog djela Ivane Brlić-Mažuranić Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2023), gkr.hr, 25. listopada 2016.
- ^ Croatian Tales of Long Ago (1922), The Public Domain Review (pristupljeno 14. siječnja 2018.)
- ^ Croatia: Themes, Authors, Books, Yale University Library, library.yale.edu (pristupljeno 14. siječnja 2018.)
- ^ Tea Dvoršćak, Ilustracije Vladimira Kirina u djelu "Priče iz davnive", Sveučilište u Zagrebu Učiteljski fakultet Katedra za hrvatski jezik i književnost, scensku i medijsku kulturu, Petrinja, 2016., str. 9.
- ^ Tea Dvoršćak, Ilustracije Vladimira Kirina u djelu "Priče iz davnive", Sveučilište u Zagrebu Učiteljski fakultet Katedra za hrvatski jezik i književnost, scensku i medijsku kulturu, Petrinja, rujan 2016., str. 10.
- ^ Hrvatske poštanske marke 1997., crostamps.com, pristupljeno 8. 2. 2013.
- ^ Nomination Archive. Ivana Brlic-Mazuranic nobelprize.org, pristupljeno 26. 9. 2021.
- ^ Morena Rendulić, Sintaktostilističke značajke bajki Ivane Brlić Mažuranić (Diplomski rad), Sveučilište u Rijeci, Filozofski fakultet, Rijeka lipnja 2015., str. 9.: pristupljeno 6. 8. 2021.