Пробосцис

Пробосцис (сурла, рилица) је издужена творевина на глави животиња. Код бескичмењака се термин најчешће односи на цевасте усне творевине са функцијом у лову и исхрани, док код кичмењака обично означава издужену њушку. Термин потиче од грчког προβοσκίς (πρό – испред, спреда, пре + βόσκω – хранити, неговати).

Бескичмењаци

Немертине

Код Немертина рилица се налази у инвагинацији главеног региона – ринходеуму, одакле се мишићима протракторима и ретракторима извлачи и увлачи. Пробосцис немертинама служи у нападу и одбрани. Напредније групе у оквиру пробосциса имају развијене отровне жлезде и стилет којима јединка пробија тело жртве и убризгава отровни секрет. Пробосцис и ринхоцел са епителом којим је обложен мезодермалног су порекла, па се сматрају диференцијацијама целома. Дужина пробосциса може вишеструко премашивати дужину тела јединке.

Шема грађе пробосциса код немертине Amphiporus tigrinus

Акантоцефале

Код бодљоглаваца главени регион је сведен на округласти или издужени пробосцис, а остатак тела чине кратак врат и задњи труп. Пробосцис служи за пробијање и причвршћивање за зид црева домаћина. На рилици се налазе хитинске кукице, чији су распоред и бројност уз облик рилице битни таксономски карактери. Пробосцис се може увлачити у труп помоћу мишића ретрактора, а извлачи се контракцијама кружне мускулатуре и притиском псеудоцеломске течности.

Лептири

Лептири махом имају усни апарат за сисање, у облику сурлице које настају разрастањем максиларних галеа. Помоћу пробосциса се хране цветним нектаром.

Лептир сиса нектар помоћу сурлице

Кичмењаци

Сурла код слонова, издужена њушка код тапира, и друге сличне творевине код кичмењака називају се пробосцисом. Носати мајмун је назив добио по свом израженом пробосцису.

Носати мајмун

Литература

• Брајковић, Милоје (2001). Зоологија инвертебрата I део. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 

• Брајковић, Милоје (2001). Зоологија инвертебрата II део. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.