Протонаука
Протонаука (од речи прото- + наука) означава најраније епохе у историји науке када је научни метод тек настајао.
Једна од протонаука је алхемија. Тако је Исак Њутн крајем 17. века и почетком 18. века доприносио наукама хемије и физике, иако је званично био алхемичар и природни филозоф. Са тачке гледишта из 21. века, Њутн се класификује као протонаучник.
У филозофији науке постоји неколико дефиниција протонауке. Стога, друго значење протонауку убацује у данашњи свет надовезујући се на разлику између тврдих и меких наука (енгл. Hard and soft science) по којој се науке рангирају по томе колико имају ригорозну методологију. У овом смислу се природне науке попут физике и хемије посматрају као науке, док се психоанализа може класификовати као протонаука због њене теоријске основе и недостатка емпиријских доказа. У овом контексту, протонаука се разликује од псеудонауке, јер се она ипак мења са новим доказима док се у псеудонауци првобитна хипотеза не мења без обзира на доказе.
Филозоф хемије Јап Бракел дефинише протонауку као "проучавање нормативних критеријума за експерименталну употребу технологије у науци".[1]Томас Кун је истакао да протонаука ствара закључке који се могу тестирати, али ... ипак подсећа на филозофију и уметност, а не модерну науку. Мислим на, на пример, у областима као што су хемија и еликтрицитет до средине 18. века, изучавање наследства и филогенетских стабала до средине 19. века или многе друштвене науке данас. Истичући да оне задовољавају критеријуме тестирања, Попер се пита да ли дискусије у протонаучним пољима "доводе до јасног прогреса".[2]
Термин пренаучни значи у односу на епоху пре него што је наука постојала. На пример, традиционална медицина је постојала хиљадама година пре него што је настала медицинска наука и због тога се многи њени аспекти означавају као пренаучни. У сличном, али мало различитом смислу, протонаучне теме (као што су алхемија током Њутновог времена) се могу назвати пренаучном, у ком случају су прото- и пре- синоними.
Неке протонауке постају део званичне науке.[3] Тако је из астрологије настала астрономија или из алхемије хемија.
Види такође уреди
Референце уреди
- ^ Brakel, Jaap, "protoscience and protochemistry", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000
- ^ Kuhn, Thomas (1970). Imre Lakatos and Alan Musgrave, ур. Criticism and the growth of knowledge, Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science [held at Bedford college, Regent's Park, London, from July 11th to 17th 1965] (Reprint изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 244—245. ISBN 978-0-521-09623-2.
- ^ Reflections on the reception of unconventional claims in science на сајту Wayback Machine (архивирано 2012-04-19), newsletter Center for Frontier Sciences, Temple University (1990). Archived from the original in April 19, 2012.
Литература уреди
- Kuhn, Thomas (1970). Imre Lakatos and Alan Musgrave, ур. Criticism and the growth of knowledge, Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science [held at Bedford college, Regent's Park, London, from July 11th to 17th 1965] (Reprint изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 244—245. ISBN 978-0-521-09623-2.
- H Holcomb, Moving Beyond Just-So Stories: Evolutionary Psychology as Protoscience. Skeptic Magazine, 1996.
- D Hartmann, Protoscience and Reconstruction. Journal of General Philosophy of Science, 1996.
- R Tuomela, Science, Protoscience and Pseudoscience. Rational Changes in Science.
- JA Campbell, On artificial intelligence. Artificial Intelligence Review, 1986.
- G Kennedy, Psychoanalysis: Protoscience and Metapsychology. 1959.
- AC Maffei, Psychoanalysis: Protoscience Or Science?. 1969.
- N Psarros, The Constructive Approach to the Philosophy of Chemistry. Epistemologia, 1995.
Спољашње везе уреди
- Questions to help distinguish a pseudoscience from a protoscience (a new science trying to establish its legitimacy). Adapted from "BCS Debates a Qi Gong Master," Rational Enquirer, Vol 6, No. 4, Apr 94