Земља Пунта (Egyptian: pwnt; alternate Egyptological readings Pwene(t)[1] била је старовековна држава на афричком континенту. Иако њен положај није у потпуности утврђен, верује се да је обухватала је обалски појас данашње Сомалије, Џибутија, Еритреје, северне Етиопије и обалу Судана, а имали су територије и на Арабијском полуострву.[2][3][4][5][6]

Вероватна локација земље Пунта

Пунт је производио и извозио злато, ароматичне смоле, црно дрво, ебановину, слоновачу и дивље животиње.[7] Могуће је да одговара Опону у Сомалији, како су га касније знали стари Грци,[8][9][10] док су га неки библичари идентификовали са библијском земљом Пут или Хавила.[11][12]

Понекад се Пунт назива Ta netjer (tꜣ nṯr), „Божја земља“.[13] Историчари воде дебате о тачној локацији Пунта. Понуђене су различите локације, југоисточно од Египта, приобални регион Црвеног мора: Сомалиланд, Сомалија, Џибути, североисточна Етиопија, Еритреја и североисточни Судан. Такође је могуће да је покривао и Рог Африке и јужну Арабију.[14][15][16] Пунтланд, сомалијски административни регион на крају Афричког рога назван је у односу на њега.[17]

Рани походи Египта на Пунт уреди

 
Рељеф у Хатшепсутином храму који приказује дрвеће миришљаве смоле које је краљица донела са своје експедиције у земље Пунта
 
Пејзаж Пунта, који приказује неколико кућа на стубовима, две плодне урмене палме, три стабла смирне, птицу (Hedydipna metallica), краву, неидентификовану рибу и корњачу, у води која је у оригиналу била зелена да би показала да је слана или плимска,[18] на скици са зидова мртвачнице Хатшепсут у Деир ел-Бахри, која приказује краљевску експедицију на Пунт

Земља Пунта често је долазила у контакт са Старим Египтом. Прве експедиције Египта на територије Пунта падају у време Старог краљевства, односно Пете египатске династије (25. век п. н. е).[19] У време Ментухотепа III, фараона Једанаесте египатске династије (око 2000. године п. н. е.), војсковођа Хану организовао је нове походе на Пунт, али није извесно да ли је он лично путовао на ове експедиције.[20] Трговачке мисије фараона из 12. династије Сенусрета I, Аменемхата II и Аменемхата IV такође су успешно прокрчиле свој пут до и из мистериозне земље Пунт.[21][22]

Током Осамнаесте египатске династије, Хатшепсут је изградила флоту на Црвеном мору како би олакшала трговину између врха Акабског залива и јужних дестинација све до Пунта како би довезла посмртну робу у Карнак у замену за нубијско злато. Хатшепсут је лично направила најпознатију староегипатску експедицију која је допловила до Пунта. Њени уметници откривају много о краљевима, становницима, настамбинама и разноврсности дрвећа на острву, откривајући га као „Земљу богова, регион далеко на истоку у правцу изласка сунца, благословљен производима за верске сврхе“, где су се трговци враћали са златом, слоновачом, ебановином, тамјаном, ароматичним смолама, животињским кожама, живим животињама, козметиком за шминкање очију, мирисним дрветом и циметом.[23][24] Током владавине краљице Хатшепсут у 15. веку пре нове ере, бродови су редовно прелазили Црвено море како би набавили битумен, бакар, резбарене амајлије, нафту и другу робу која је транспортована копном и низ Мртво море до Елата на челу залива Акаба, где су били придружени тамјану и смирни који су долазили на север како морем, тако и копном дуж трговачких путева кроз планине које воде северно дуж источне обале Црвеног мора.[25]

 
Дрво испред Хатшепсутиног храма, за које се тврди да га је са Пунта донела Хатшепсутина експедиција, које је приказано на зидовима храма

Извештај о том путовању са пет бродова сачуван је на рељефима у Хатшепсутином побребном храму у Деир ел-Бахрију.[26] Кроз све храмске текстове, Хатшепсут „одржава фикцију да је њен изасланик“ канцелар Нехси, који се помиње као шеф експедиције, отпутовао у Пунт „како би наплатио данак од домородаца“ који признају своју оданост египатском фараону.[27] У стварности, Нехсијева експедиција је била једноставна трговачка мисија у земљу, Пунт, која је у то време била добро успостављена трговачка станица.[27] Штавише, Нехсијева посета Пунту није била претерано храбра, јер га је „пратило најмање пет бродова [египатских] маринаца“ и топло су га поздравили шеф Пунта и његова ужа породица.[26][27] Пунтити су „трговали не само сопственим производима од тамјана, ебановине и стоке кратких рогова, већ [такође] робом из других афричких држава укључујући злато, слоновачу и животињске коже.“[27] Према рељефима храмова, Пунт се налази у земљи којом су у то време владали краљ Параху и краљица Ати.[28]

Хатшепсутина експедиција уреди

Хатшепсут, краљица Осамнаесте египатске династије, саградила је флоту на Црвеном мору како би омела трговачке везе Пунта са Акапским заливом. Она је организовала највећи поход на Пунт. Овај поход може се упоредити са истраживачким путовањима у време ренесансе. О њему сведоче рељефи у њеном храму у Деир ел Бахрију.

 
Колибе по приказу на Хатшепсутином храму

За поход је припремљено пет великих бродова који су састављени на обалама Црвеног мора. Један од главних циљева похода била је набавка миришљавог дрвета које је расло само у пределима данашње Сомалије. Поход је био ништа друго до трговачка експедиција. Египћане је примио принц Пареху и његова жена Ети. Између две земље успостављено је пријатељство и слободна трговина. Управо из робе коју је Хатшепсут донела из Пунта, а која је у храму детаљно наведена, се верује да је локација земље Пунта данашња Сомалија - кокосове палме, миришљава смола, тамјан. Представљени су мајмуни, пси, нилски коњи, жирафе, потоци богати рибом...

Види још уреди

Извори уреди

  • Историја старог века 1 - др Момир Јовић
  • Стварање историје, 100 великих вођа - Брајан Муни, pp. 8, краљица Хатшепсут

Референце уреди

  1. ^ Ian Shaw & Paul Nicholson, The Dictionary of Ancient Egypt, British Museum Press, London. 1995, p. 231.
  2. ^ Ian Shaw & Paul Nicholson, The Dictionary of Ancient Egypt, British Museum Press, London. 1995, p. 231.
  3. ^ Shaw & Nicholson, стр. 231
  4. ^ „Punt”. World History Encyclopedia. Приступљено 2017-11-27. 
  5. ^ Flückiger, Friedrich August; Hanbury, Daniel (2014-03-20). Pharmacographia. Cambridge University Press. стр. 136. ISBN 9781108069304. 
  6. ^ Wood, Michael (2005). In Search of Myths & Heroes: Exploring Four Epic Legends of the World . University of California Press. стр. 155. ISBN 9780520247246. „opone punt. 
  7. ^ Shaw & Nicholson, стр. 231
  8. ^ „Punt”. World History Encyclopedia. Приступљено 2017-11-27. 
  9. ^ Flückiger, Friedrich August; Hanbury, Daniel (2014-03-20). Pharmacographia. Cambridge University Press. стр. 136. ISBN 9781108069304. 
  10. ^ Wood, Michael (2005). In Search of Myths & Heroes: Exploring Four Epic Legends of the World . University of California Press. стр. 155. ISBN 9780520247246. „opone punt. 
  11. ^ Albright, W. F. (1922). „The Location of the Garden of Eden”. American Journal of Semitic Languages and Literatures. 39 (1): 20. JSTOR 528684. S2CID 170465632. doi:10.1086/369964. 
  12. ^ Sadler, Rodney Jr. (2009). „Put”. Ур.: Katharine Sakenfeld. New Interpreter's Dictionary of the Bible. 4. Nashville: Abingdon Press. стр. 691—92. 
  13. ^ Breasted, John Henry (1906–1907), Ancient Records of Egypt: Historical Documents from the Earliest Times to the Persian Conquest, collected, edited, and translated, with Commentary, p. 433, vol. 1
  14. ^ Simson R. Najovits (мај 2003). Egypt, Trunk of the Tree, Vol. I: A Modern Survey of an Ancient Land. 1. Algora Publishing. стр. 77. ISBN 978-0-87586-234-7. 
  15. ^ Dimitri Meeks – Chapter 4 – "Locating Punt" from the book Mysterious Lands", by David B. O'Connor and Stephen Quirke.
  16. ^ Where Is Punt? Nova. http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/egypt-punt.html
  17. ^ Puntland profile, BBC News. https://www.bbc.com/news/world-africa-14114727
  18. ^ „Queen Hatasu, and Her Expedition to the Land of Punt.”. digital.library.upenn.edu. Приступљено 31. 5. 2021. 
  19. ^ Breasted 1906–07, стр. 161, vol. 1.
  20. ^ Breasted 1906–07, стр. 427–433, vol. 1.
  21. ^ Joyce Tyldesley, Hatchepsut: The Female Pharaoh, Penguin Books, 1996 hardback, p.145
  22. ^ El-Sayed Mahfouz: Amenemhat IV at Wadi Gawasis, Bulletin de l'Institut français d'archéologie orientale A. (BIFAO) 2010, vol. 110, [165-173, 485, 491 [11 p.], ISBN 978-2-7247-0583-6, see also [1]
  23. ^ Smith, Richard L. (2008). Premodern Trade in World History (на језику: енглески). Routledge. стр. 45. ISBN 9781134095803. Приступљено 28. 6. 2019. 
  24. ^ Manansala, Paul (1994). The Naga race (на језику: енглески). University of Michigan: Firma KLM. стр. 89. Приступљено 28. 6. 2019. 
  25. ^ Dr. Muhammed Abdul Nayeem, (1990). Prehistory and Protohistory of the Arabian Peninsula. Hyderabad. ISBN.
  26. ^ а б Tyldesley, Hatchepsut, p.149
  27. ^ а б в г Tyldesley, Hatchepsut, p.147
  28. ^ Breasted 1906–07, стр. 246–295, vol. 1.

Литература уреди

  • Bradbury, Louise (1988), „Reflections on Travelling to 'God's Land' and Punt in the Middle Kingdom”, Journal of the American Research Center in Egypt, 25: 127—156, JSTOR 40000875, doi:10.2307/40000875 .
  • Breasted, John Henry (1906—1907), Ancient Records of Egypt: Historical Documents from the Earliest Times to the Persian Conquest, collected, edited, and translated, with Commentary, 1—5, University of Chicago Press .
  • El-sayed, Mahfouz (2010). „Amenemhat IV au ouadi Gaouasis”. BIFAO. 110: 165—173. 
  • Fattovich, Rodolfo. 1991. "The Problem of Punt in the Light of the Recent Field Work in the Eastern Sudan". In Akten des vierten internationalen Ägyptologen Kongresses, München 1985, edited by Sylvia Schoske. Vol. 4 of 4 vols. Hamburg: Helmut Buske Verlag. 257–272.
  • ———. 1993. "Punt: The Archaeological Perspective". In Sesto congresso internazionale de egittologia: Atti, edited by Gian Maria Zaccone and Tomaso Ricardi di Netro. Vol. 2 of 2 vols. Torino: Italgas. 399–405.
  • Herzog, Rolf. 1968. Punt. Abhandlungen des Deutsches Archäologischen Instituts Kairo, Ägyptische Reihe 6. Glückstadt: Verlag J. J. Augustin.
  • Kitchen, Kenneth (1971), „Punt and How to Get There”, Orientalia, 40: 184—207 
  • Kitchen, Kenneth (1993), „The Land of Punt”, Ур.: Shaw, Thurstan; Sinclair, Paul; Andah, Bassey; et al., The Archaeology of Africa: Foods, Metals, Towns, 20, London and New York: Routledge, стр. 587—608 .
  • Meeks, Dimitri (2003), „Locating Punt”, Ур.: O'Connor, David B.; Quirke, Stephen G. J., Mysterious Lands, Encounters with ancient Egypt, 5, London: Institute of Archaeology, University College London, University College London Press, стр. 53–80, ISBN 978-1-84472-004-0 .
  • Paice, Patricia (1992), „The Punt Relief, the Pithom Stela, and the Periplus of the Erythean Sea”, Ур.: Harrak, Amir, Contacts Between Cultures: Selected Papers from the 33rd International Congress of Asian and North African Studies, Toronto, 15–25 August 1990, 1, Lewiston, Queenston, and Lampeter: The Edwin Mellon Press, стр. 227—235 .
  • O'Connor, David (1994), Ancient Nubia: Egypt's Rival in Africa, University of Pennsylvania Press, pp. 41–44.
  • Wicker, F. D. P. (July, 1998), "The Road to Punt", The Geographical Journal. Vol. 164, no. 2. 155-167
  • Sajdi, Rami (22. 11. 2018). „Investigating The Flora and fauna of Punt”. Desert Land. Приступљено 1. 11. 2022. 
  • Johannes Dümichen: Die Flotte einer ägyptischen Königin, Leipzig, 1868.
  • Edwards, Amelia B. (1891). Pharaohs, Fellahs and Explorers. Harper. 
  • Wilhelm Max Müller: Asien und Europa nach altägyptischen Denkmälern, Leipzig, 1893.
  • Adolf Erman: Life in Ancient Egypt, London, 1894.
  • Édouard Naville: "Deir-el-Bahri" in Egypt Exploration Fund, Memoirs XII, XIII, XIV, and XIX, London, 1894 et seq.
  • James Henry Breasted: A History of the Ancient Egyptians, New York, 1908.
  • „Ancient African History: The Land of Punt”. Архивирано из оригинала 8. 8. 2007. г.  with quotes from Breasted (1906) and Petrie (1939)
  • Queen Hatasu, and Her Expedition to the Land of Punt Архивирано на сајту Wayback Machine (6. мај 2023) by Amelia Ann Blanford Edwards (1891)
  • „Deir el-Bahri: Mortuary Temple of Hatshepsut”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2012. г. 
  • „Hall of Punt”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2016. г.  at Deir el-Bahri
  • „Where was Punt?”. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г.  discussion by Dr. Karl H. Leser

Спољашње везе уреди