Радоиња
Радоиња је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 572 становника.
Радоиња | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Златиборски |
| Општина | Нова Варош |
| Становништво | |
| — 2011. |  572 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 30′ 58″ С; 19° 45′ 05″ И / 43.5161° С; 19.7514° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 876 m |
.svg)  Радоиња Радоиња на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 033 |
| Регистарска ознака | NV |
Историја уреди
Место Радоиња у области доњег тока Увца, се помиње 1388. године, под господаром кнеза Лазара.[1]
Након 1470. године у Новопазарском кадилуку (Вилајету) јављају се нове нахије, издвајањем делова старих. Једна од нахија које су тада постале је и Радохна. Нахија Радохна је у Старом Влаху од 15. до 17. века имала повластице и неку врсту аутономије у оквиру турске царевине, какву нису имале остале окупиране земље и области. Ова повластица понајвише је везана за име и дело старовлашких кнезова Рашковића, који су, по успостављању турске власти, постали бератлијски наследни кнезови са потпуном самoуправом. Они су, са другим имућним породицама, много допринели укупном развоју нововарошког краја.[2]
Касније, крајем 16. века је нахија Радохна из Брвеничког кадилука издвојена и заједно са још неколико придодата новом кадилуку Стари Влах.[3]
Жупа Радохна је 1516. године имала 29 влашких села.[4] Село Горња Радохна је имало 38, а Доња Радохна 37 кућа. Ова два села су заједно у 17. веку имала преко 100 домаћинстава.
У двадесетом веку у селу поред староседелаца има и насељеника из Херцеговине, Црне Горе и Косова и Метохије.
Овде се налази спомен ОШ „Гојко Друловић”.
По народном предању где је село био је "грчки град". У околини су на више места пронађени римски споменици.[5] Учитељ из месне школе је открио храм римског бога Јупитера.
Демографија уреди
У насељу Радоиња живи 554 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,7 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 217 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 2 | ||
| 80+ | 12 | 9 | ||
| 75—79 | 11 | 22 | ||
| 70—74 | 33 | 31 | ||
| 65—69 | 29 | 33 | ||
| 60—64 | 19 | 27 | ||
| 55—59 | 20 | 15 | ||
| 50—54 | 21 | 22 | ||
| 45—49 | 32 | 22 | ||
| 40—44 | 27 | 21 | ||
| 35—39 | 26 | 17 | ||
| 30—34 | 10 | 22 | ||
| 25—29 | 14 | 16 | ||
| 20—24 | 12 | 14 | ||
| 15—19 | 25 | 17 | ||
| 10—14 | 16 | 33 | ||
| 5—9 | 21 | 16 | ||
| 0—4 | 18 | 5 | ||
| Просек : | 43,7 | 45,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 291 | 70 | 189 | 29 | 3 | 0 |
| Женски | 290 | 42 | 192 | 49 | 7 | 0 |
| УКУПНО | 581 | 112 | 381 | 78 | 10 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 108 | 11 | 0 | 0 | 52 |
| Женски | 59 | 9 | 0 | 0 | 32 |
| УКУПНО | 167 | 20 | 0 | 0 | 84 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 9 | 7 | 6 | 2 | 6 |
| Женски | 1 | 0 | 3 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 10 | 7 | 9 | 4 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 6 | 9 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 7 | 4 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 6 | 16 | 4 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Референце уреди
- ^ Милош Благојевић: "Државна управа у српским средњевековним земљама", Београд 1997.
- ^ „Историјат”. ОШ „Гојко Друловић” Радоиња. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017.
- ^ "Новопазарски зборник", Нови Пазар 40/2017.
- ^ "Стари Влах", Београд 1963.
- ^ Увац: Атријум чува античко благо („Вечерње новости“, 28. септембар 2014)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
