Радомир В. Ивановић
Радомир В. Ивановић (Смоница, 28. август 1936 — Београд, 20. новембар 2022) био је српски универзитетски професор, академик и књижевни критичар.[1]
Радомир В. Ивановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 28. август 1936. |
| Место рођења | Смоница код Ђаковице Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 20. новембар 2022. (86 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
Младост уреди
Радомир Ивановић је рођен 28. августа 1936. године у селу Смоница код Ђаковице. Основну школу је завршио у Подгорици, нижу гимназију у Змајеву (код Новог Сада),а вишу гимназију и Филозофски факлутет (Групу за југословенску књижевност и јужнословенске језике) у Новом Саду 1960. год. Докторирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[1]
Радио је као асистент, а касније као доцент и ванредни професор на Филозофском факултету у Приштини (Групи за југословенске књижевности и српско-хрватски језик). Радио је такође и као саветник у Републичком секретаријату за образовање и науку СР Србије у Београду. Од 1976. године, па до одласка у пензију радио је као редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду, на коме је предавао Српску књижевност 19. века и Македонску књижевност. Пензионисан је 2003. године.[1]
Прве стручне и научне радове почео је да објављује 1960. године. До данас је објавио преко 1600 радова, као и преко 60 књига на српском и преко 12 књига на македонском језику. Радове је објавио у 164 публикације на језицима југословенских народа и народности као и на неколико светских језика. Ивановићеви радови превођени су на: француски, енглески, руски, немачки, македонски, албански, турски, румунски, јерменски, словачки, русински, бугарски, италијански, грчки, шпански и јапански језик.[1] Створио је обимно и значајно дело из области књижевне теорије, критике и есејистике. По позиву је држао предавања на страним универзитетима и учествовао у раду бројних научних скупова из области филологије. Говори руски и македонски, а служи се немачким, словеначким и бугарским језиком.
Осим књижевном историјом, теоријом и критиком бави се још и позоришном теоријом и критиком. Као истакнути педагошки, научни и културни радник, акад. Ивановић је током протеклих деценија више пута награђиван значајним друштвеним наградама и признањима.
Од 1991. године Ивановић је редовни члан Македонске академије наука и уметности у Скопљу,а од 2000. године и Црногорске академије наука и умјетности у Подгорици. Члан је Удружења књижевника Србије, почасни члан Друштва писаца Македоније, стални члан-сарадник Матице српске у Новом Саду и почасни доктор наука Универзитета „Св. Кирил и Методије“ у Скопљу.[1]
2001. године објављена је књига-зборник радова у почаст академику Радомиру В. Ивановићу, филозофски факултет-ИТП „Змај“, Нови Сад. Књигу је уредио проф. др Миодраг Радовић, у којој је заступљено 36 сарадника који су говорили о Ивановићевом научном доприносу. Године 2003-2004. издата су Ивановићева изабрана дела у седам књига, а 2006. године изабрана дела у осам књига.[2]
За дописног члана Црногорске академије наука и умјетности (сада инострани) изабран је 7. децембра 2000. године.[1]
Преминуо је 20. новембра 2022. године у Београду.[3]
Награде уреди
За свој културни, просветни, научни и стручни рад добио је низ признања и награда, међу којима су:[1] Награда града Приштине (1967), Децембарска награда САП Косово (1970), Тринаестојулска награда СР Црне Горе (1974), Златна значка Културно-просветне заједнице Србије (1977), Повеља Међурепубличке културно-просвјетне заједнице Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине (1983), Награда Покрајинског синдиката Војводине (1992), Награда ослобођења Подгорице (1995), Балканска награда „Кочо Рацин” (1997), Косовска награда „Вук Филиповић” (1998) и Награда за животно дјело „Паја Марковић Адамов” (1999–2000).
Одабрана дела уреди
- Књижевна дела
- Милутин Ускоковић
- Романи Михаила Лалића
- Поетика Косте Рацина
- Поетика Блажа Конеоског.- Београд: Партизанска књига, 1982
- Реч о речи : поетика Аце Шопова.- Београд: Ново Дело, 1986
- Поетика Славка Јаневског.- Краљево: Слово, 1989
- Поетика Риса Ратковића
- Његошев поетски говор
- Писци у проблеми
- Књижевне паралеле
- Поетика и критика
- Од Његоша до Лалића
- Реторика човјечности
- Монографије
- Петар Други Петровић Његош
- Стефан Митров Љубиша
- Марко Миљанов Поповић
- Никола Први Петровић Његош
- Душан Костић
- Анрићева мудроносна проза
- Стварање и сазнање
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е „Radomir V. Ivanović”. canu.me. Приступљено 4. 2. 2024.
- ^ Књига Био-библиографија Радомира В. Ивановића
- ^ Preminuo akademik Radomir V. Ivanović
Литература уреди
- Библиографија Радомира В. Ивановића. Милорад Милановић Цетиње: Централна народна библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић” 2010.
- Први гувернер Подгорице (Бане Н. Ивановић, Радосав Милић)
- Књижевно обликовање стварности (Радомир В. Ивановић)
