Радојка Лакић
Радојка Лакић (Скендер-Вакуф, 12. октобар 1917 — Сарајево, 28. септембар 1941) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| радојка лакић | |
|---|---|
 Радојка Лакић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. октобар 1917. |
| Место рођења | Скендер-Вакуф, Аустроугарска |
| Датум смрти | 28. септембар 1941. (23 год.) |
| Место смрти | Сарајево, НД Хрватска |
| Професија | студент технике |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1937. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Херој | |
| Народни херој од | 8. јунa 1945. |
Биографија уреди
Рођена је 12. октобра 1917. године у Скендер-Вакуфу. Њен отац Ђорђе, био је учитељ, па се због тога често с породицом селио. Радојка је као дете живела у многим местима Босне и Херцеговине. Основну школу је завршила у селу Скочићи, код Зворника и Тузли. Одатле су јој родитељи прешли у Бијељину, где је похађала шест разреда гимназије. Пошто су после инцидента у Бијељинској гимназији, октобра 1934. године, у гимназији били привремено укинути виши разреди, Радојка је седми разред завршила у Сарајеву, а осми и велику матуру у Шапцу. Септембра 1936. године уписала се на Технолошки факултет у Београду, а потом је прешла на Филозофски факултет.
Још као ученица бијељинске гимназије приступила је револционарном омладинском покрету и 1935. године постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије. По доласку на Београдски универзитет, наставила је политичку активност у оквиру студентског револуционарног покрета и његових разних удружења. У чланство Комунистичке партије Југославије примљена је 1937. године. За време распуста, одлазила је у Бијељину и Сарајево, где је такође политички деловала. За време студија била је у тешком материјалном положају, а због неразумевања родитеља за њен револуционарни рад одбила је да прима њихову материјалну помоћ и у децембру 1940. године се запослила као дневничар у пошти у Београду.
После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, крајем маја 1941. године напустила је окупирани Београд и отишла у Бијељину, код родитеља. Пошто су у јуну месецу, после напада Немачке на Совјетски Савез, почеле организоване акције хапшења комуниста, Радојка је по задатку Партије, да би избегла хапшење, од стране усташа, који су је у неколико наврата тражили, отишла у Сарајево. Одмах по доласку у Сарајево, посветила се илегалном партијском раду и укључила се у припреме за устанак. После хапшења водећих комуниста Сарајева од стране усташке полиције, Радојка је преузела функцију секретара партијске ћелије на Башчаршији и у најтежим условима наставила са илегалним радом. Облачила је муслимански зар, често мењала станове и живела под лажним именом.
Почетком септембра 1941. године, одевена у муслиманску ношњу са легитимацијом на име Марије Ходак, наишла је на полицијске агенте који су је претерсли на улици. Приликом претерса у њедрима су пронашли прогласе КПЈ за дизање устанка и умножене делове Историје СКП (б). После хапшења одведена је у усташки затвор, где је била подвргнута мучењу. Пошто ништа није признала, изведена је на Покретни преки суд. Осуђена је на смрт и стрељана 28. септембра 1941. године на Врацама у Сарајеву. Сахрањена је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на Требевићу, код Сарајева, а на месту њеног погубљења подигнута је спомен-плоча.[1]
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 8. јуна 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашена је за народног хероја.[2]
По њој је названа ОШ „Радојка Лакић” Савски венац.
Референце уреди
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 445.
- ^ „Службен лист ФНРЈ 53/45” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 27. 7. 1945.
Литература уреди
- Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar. COBISS.SR 49275399
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
