Разговор:Димитрије Љотић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ovaj clanak je preuzet sa www.moljac.hr/biografije/ljotic.htm, cak nije 'preveden' na srpski. Mislim, nista strasno ali izrazi tip "unovacen" koji bi trebalo da znace - stupio u vojnu sluzbu ne da ne postoje u srpskom, vec daju dodatnu dozu apsurda kada su napisani cirilicom... Prepravio sam engleski prevod, a dodatno cu poraditi na njemu ovih dana, kada budem imao vise vremena i koncentracije :) Pozdrav Petar

Петре, слободно сређуј чланак ако мислиш да има недостатака. Како ми се чини, овом чланку недостаје одређени број података који би неки историчар могао да нам донесе... --Милош Ранчић (разговор) 12:52, 7. фебруар 2006. (CET)

Која је сврха да постоје 2 чланка о истој особи.Онај латинични треба обрисати.Ко не зна ћирилицу ник иде на усташку или на покрајчеву српскохрватску Википедију (да не помињем како је онај латинични неенциклопедијски). ЏОНИ

Ако би разлог одређеног чланка требао да буде то што је писан латиницом, у ствари човек је очигледно снимио са једног сајта, онда је то жалосно. Вероватно је претпоставио да ће то неко можда да среди...У сваком случају мислим да је овај латинични много објективнији од овог хрватско-тоталитаристичко-ћириличког коме је глани смисао биографије Димитрија Љотића то да је овај био сарадник немачког окупатора. Чији су сарадници били Тито, Дража и многи други? Мислим да је српска историографија (притом мислим на званичну историографију државе Србије, да неко не помисли да забога неко шири великосрпску пропаганду и национализам, пошто је то сада и строго кажњиво по закону, па пошто је табу тема, не бих баш у затвор да идем...), већ почела да полако уноси и неке нове информације и објективнији поглед на одређене личности и догађаје у "Европској Србији (ци)". Неки историчар добро би дошао да од једног и другог чланка уклопи што је најбоље и да направи мало објективнији чланак. Колико год Љотић био оспораван и жигосан, заузима важно место у историји тог тамо народа српског, иако је мање више забрањено у демократском друштву расправљати о "неким" стварима. Не би било лоше навести бар једно дело дотичног забрањеног грађанина, издајника, ратног злочинца, убице, србождера, смртног непријатеља масонерије...позз, Борис Годунов...

Димитрије: Ја сам почео да преуређујем овај чланак 17. 05. 2007. Разлог томе је што сам у претходној верзији чланка приметио низ недоречености и произвољних коментара. Волео бих да знам како је могуће да одговорне убедим да је непримерено да у наслову, уз име Димитрија Љотића стоји `сарадник немачких окупатора`. Сама таква формулација у суштини представља вредносни суд (чему у енциклопедијама није место), а заправо је преузета из комунистичке званичне историје, тј. комунистиче партијске пропаганде, па јој, дакле, дупло неме места у енциклопедији. Из такве формулације испада да је Љотић помагао Немцима да држе Србију под окупацијом. Заправо је, сарадња Љотића и Недићеве владе са окупационим властима имала за циљ да се становништво Србије што више сачува од немачких одмазди, а комунисти и њихово деловање у Србији неутралишу. Па `Љотићевци` су хапсили моју покојну бабу Радмилу за време рата, али не зато што се она супротстављала окупационим властима, већ зато што је била у СКОЈ-у. Ако неко буде желео да после мене унесе неке промене, био бих му захвалан да ме пре тога контактира.

Stani, ajde procitaj sta si napisao:

... непримерено да у наслову,уз име Димитрија Љотића стоји сарадник немачких окупатора`...

...Заправо је,сарадња Љотића и Недићеве владе са окупационим властима имала циљ...

-- Bojan  Razgovor  19:31, 17. мај 2007. (CEST)

Могао је да сарађује и у циљу побољшања наводњавања на реци Тимок, битно је да им је био идеолошки близак, имао војне снаге потчињене њима и спроводио политику у складу са немачким наређењима и очекивањима. Формулација да је сарадник не може да се брише. Слободан си да напишеш, уз изворе, све добре ствари које је урадио, али генерална оцена не може да се брише.--Велимир85 19:37, 17. мај 2007. (CEST)

Димитрије: Пре свега морам да напоменем да нисам обожавалац лика и дела Димитрија Љотића, већ се руководим Христовом поруком `Истина ће вас ослободити`. По цену да се понављам покушаћу поново да објасним да постоји логички непремостив јаз између тога што неко разговара и преговара са окупационим властима и тога да тај неко буде назван `сарадник окупатора`. `Сарадник окупатора` је онај ко помаже некој страној сили да одржи своју окупациону власт. То овде није био случај. На острвима Велике Британије, која су била окупирана, локалне власти су сарађивале са окупационим властима и тиме избегле немачке одмазде. Због тога су по завршетку рата представници локалних власти били одликовани од стране Велике Британије. Код нас су проглашени `сарадницима окупатора`. Ко то не разуме, објаснити му се не може. Констатација о Љотићевој идеолошкој блискости са националсоцијализмом уопште не стоји и такође је део комунисточког пропагандног материјала. Љотић је био противник ниационалсоцијализма, а близак му је био само по својим антидемократским ставовима, при чему треба имати у виду историјски контекст. Али и комунизам је антидемократски, па Љотића не сматрамо блиским комунизму. Даље, Љотић није био заповедник никаквих војних снага, нити их је србија у то време имала, а `Љотићевци` су били нека врста милиције, која се није борила на фронту за Немачку, већ је хапсила комунисте. Надам се да сте бар покушали да разумете моје аргументе, мада ми коментари типа: `Могао је да сарађује и у циљу побољшања наводњавања на реци Тимок` не указују на зрелост у размишљању. Посебно с обзром на то што је таквих акција организованих од стране Димитрија Љотића било и пре, а и током самог рата.

Димитрије: Велимир85 каже, да `генерална оцена не може да се обрише`. Управо у томе и јесте проблем. Није на енциклопедистима да дају оцене, вредносне судове, и дефинишу критеријуме добра и зла. Генералне оцене не треба ни да постоје. Око њих се људи различитих назора никада неће сложити. Јер док је за једне Биљана Вучо у Википедији `највећи борац за људска права`, а Димитрије Љотић издајник, за друге је можда обрнуто. Дакле ГЕНЕРАЛНЕ ОЦЕНЕ НЕ ТРЕБА ДА ПОСТОЈЕ!!!!!!!!!!!

Димитрије Љотић је био поборник органске, кастинске демократије која је одлика фашизма. Био је фашиста пре рата и у току њега. Збор је био фашистичко десничарски. Шта је била Српска добровољачки корпус него паравојна,па и војна формација? Шта је Србија била него фронт? Фронт против четника и партизана. Љотић је итекако био на фронту за немачку и са нескривеним одушевљењем је хапсио и слао у смрт комунисте. Да, можда је он мислио да ради добру ствар, али је то радио КАО КОЛАБОРАЦИОНИСТА. Зрело размишљање је схватање да историјски ревизионизам има своје границе. Ајде да уклонимо све генералне оцене. Хитлер одједном постаје несхваћени идеолог у борби за просперитет немачке расе (која је, је ли, супериорна). Идиотизам, зар не?--Велимир85 20:32, 17. мај 2007. (CEST)

Димитрије: Идиотизам, свакако. Комбиниван са лажима и вређањем. Ни једна од оцена које си дао није тачна. Шта више измислио си их за ову прилику да би мене испровоцирао и извређао. Зашто? `Љотић је итекако био на фронту за немачку и са нескривеним одушевљењем је хапсио и слао у смрт комунисте`. Ова реченица личи на повраћање једне болесне душе. С` друге стране реченица: `Хитлер је несхваћени идеолог у борби за просперитет немачке расе (која је, је ли, супериорна)` је уствари оптерећена кретенском генералном оценомн. Уместо тога треба рећи: `Хитлер је био први човек Трећег Рајха. Својим наредбама је у смрт послао десетине милиона људи на ужасан начин`. Иначе између историјског ревизионизма, који претставља тумачење познатих чињеница на нови начин, са једне и изношења чињеница које су биле непознате, са друге стране, постоји огромна разлика. У том смислу оновремено откривање Кеопсове пирамиде, као и савремено изношење непознатих, или широј јавности непознатих чиненица нису историјски ревизионизам. Мада има и оних који мисле другачије. Па да заокружимо: Идиотизам, зар не?

Значи послао је милионе људи у смрт. Тачка. Не дај Боже неку оцену. Није он био лош. Не, он је био први човек Трећег Рајха. Дај, освести се човече...наравно, сада ће бити откривене нове чињенице о Љотићу. Али ни откриће величине Кеопсове пирамиде неће са њега скинути љагу колаборационисте. Као ни са Видкуна Квислинга или Филипа Петена. Што тебе не треба да спречи да изнесеш нове податке о њему, уз навођење поузданих извора. Рецимо часописи којима у заглављу стоји зелени штит са класјем и мачем то нису. Више ти нећу одговарати, али ћу надзирати чланак. Хвала на пажњи.--Велимир85 21:17, 17. мај 2007. (CEST)

Димитрије: Хвала теби унапред. Надам се да ћеш научити понешто из историје, осим онога што је написано у комунистичким уџбеницима и памфлетима сорошевских НВО. Имам пријатеље Хрвате (про туђмановски настројене), Арапе, Шпанце, Русе... и нико ме не сматра за фашисту. Ни мене ни моје ставове. И молим те, помози ми и редовно надзири чланак, да не бих негде погрешио.

Немам ни најмању намеру да се налазим са било ким, било где. Позивање других корисника на обрачун (погледати историју стране) је најгрубље кршење политике Википедије а може бити подведено и под кривичну одговорност. Нико вас није назвао фашистом, и уопште не сумњам у порекло и углед Ваше фамилије. Слободно радите на чланку и наводите изворе и неће бити никавих проблема.--Велимир85 22:02, 17. мај 2007. (CEST)

Димитрије: Захвалан сам администратору на уваженој сугестију у вези наслова. Имам проблем. Не могу да уредим поглавље `Идеологија`. Желим што пре да унесем податке везане за Љотићеву јудеофобичност и ционизам, да не испадне да му пишемо хвалоспеве на Википедији. Молим за помоћ.

Како не можете да уредите поглавље? Идите на уреди и када дођете до поднаслова Идеологија пишите ту...--Велимир85 12:43, 18. мај 2007. (CEST) Такође би требало биографију разбити на више поднаслова, овако је непрегледно.--Велимир85 12:46, 18. мај 2007. (CEST)

Био бих захвалан (кад смо већ код израза захвалности) да се коментари који се постављају на страници за разговор, више не бришу (тек тако), бар дајте неки коментар зашто и због чега. Опет понављам да је Димитрије Љотић није био само тзв. домаћи издајник и да је страшно што се код нас људи још увек осуђују без суда. Уосталом нек неко докаже шта је то лоше урадио по српски народ? Хвала...--Борис Годунов, 17:01, 02. јун 2007. (CEST)

Фашизам, расизам итд., са верског погледа подвргавање Цркве политичким програмима, "икона" данашњих фашиста и расиста, доста за паметног, мало за лудог. Него које везе је имао Љотић са 1300 каплара? Такође, које су референције да је Љотић сарађивао са Југословенском војском у отаџбини? Тврдња комуниста, или Љотићеваца? Мислим да википедија не треба да буде гласник ни за левичарске ни за десничарске муфлоне. Не треба да буде ничији гласник (тј. политичке оријентације), него да нуди факте. -- Carski, 18:00, 20. јун, 2007 (CEST)

а ти си "Царски" као мали Tошица ни лево ни десно него на своју страну, а као ништа не знаш...Зашто мислиш да је Љотић био фашиста? Дефиниши конкретно и аргументовано. Уосталом фашизам је италијански изум, не знам колико је он оштетио српски народ. Много гори је био хитлеров нацизам или комунизам, а посебно комунизам (испоставиће се касније западне провенијенције) који се сада само назива демократија и колико видим креће се ка својој почетној фази, ка 1917. години. Уосталом и дан данас живимо у комунизму, само што је црвену заставу заменила плава, а звездице су остале исте. Мало Европска Унија, мало НР Кина. И даље је за бедни српски народ гори фашизам од комунизма, зато је чак и овде Димитрије Љотић, један од највећих српских мозгова свих времена проглашен за домаћег издајника, страног плаћеника, србо-фашисту, мрзитеља јадних и намучених јевреја (у односу на Србе којима је други светски рат био Калифорнија)све у стилу другарица Мире Марковић, Соње Бисерко, Розе Луксембург, Кларе Цеткин - олоша због ког и данас Срби место православни Дан мајки, славе победу сатанистичке банде - 8. март, антихришћанску "једнакост" полова (травестију где жена постаје мушко). Жалосно је ако припадамо истом народу, да си такав неупућени јадник да и дан данас верујеш у Деда мраза и шарене лаже са малих екрана. Борис Годунов

Веома интересантан податак на немачкој википедији: „Über eine Export Import Firma wurde ZBOR von der NSDAP finanziel unterstützt“ (Преко једне извозне фирме Националсоцијалистичка партија Немачке је финансијски помагала ЗБОР). Ово би вредело проверити као референцу.

Ево шта кажу Руси: „В 1935 году возглавил профашистскую партию ЗБОР“

Нема сумње да је овај ЗБОР био српска верзија сличних европских фашистичких покрета од Португала до Румуније.

Ово је чланак о њему из НИН-а, са интервјуима: http://www.nin.co.yu/2002-11/28/26144.html Помиње се да је био један од 1300 каплара.

--Јакша 05:27, 11. септембар 2007. (CEST)

Тај чланак из НИНа сам већ малопре искористио као референцу. Категорисан је међу `капларе`, али се то не помиње у чланку, па то нисам референцирао. Ова немачка реченица би стварно била сјајна са референцом, али на жалост нема је за сад. Гледајући сад по нету видим да је то једна од ствари око којих се споре поборници и противници (да ли је примао помоћ нациста и пре рата). -- Обрадовић Горан (разговор) 05:56, 11. септембар 2007. (CEST)

Написао сам клицу чланка ЗБОР. Он већ постоји на 3 википедије. Тамо сам нашао интегралну верзију текста Славише Перића (http://www.sedmica.co.yu/ljotic.htm). Наишао сам и на податак да је ЗБОР контактирао са Алфред Розенберг-ом пре рата, али не могу да нађем референцу (он је идеолог нацизма и осуђен је на смрт после рата).

Помиње се да је у велеиздајничком процесу против ЗБОР-а 1940. једна од тачака оптужнице била да су примали финансијску помоћ из Немачке. Каже се и да процес никад није ни одржан услед неозбиљности оптужнице. Могуће је да одатле потиче (не)тачан податак о немачком спонзорству. Како ово проверити?

--Јакша 07:08, 11. септембар 2007. (CEST)

Па док се не провери (и ако не може да се провери), додај у чланак да су постојале индиције да је ЗБОР примао финансијску помоћ из Немачке, и стави ту референцу коју имаш. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:42, 11. септембар 2007. (CEST)

Димитрије: Жао ми је што сам био одсутан, па нисам видео да се од мене тражи објашњење, зашто сам обрисао део свога коментара. Ево, са огромним закашњењем, ипак ћу објаснити. Као што се горе види, ја сам , или се мени то тако чини, етикетиран као фашиста и натурено ми је да своје образовање дугујем фашистичким панфлетима исл. Таква, дрскскост је изазвала да се у афекту позовем на своје претке и њихова дела, као доказ да је фашизам нешто потпуно супротно мојим назорима и моме бићу. После сам схватио да својим прецима ипак дугујем толико да њихово име не потежем у приземним свађама, па сам то обрисао. Обрисао сам још и део у којем сам Велимиру рекао да ако има образа треба то да сам фашиста, да ми каже у лице. Он је то схватио као позив на физички обрачун, а што се види и из његовог коментара. Иначе, дубоко се гнушам неаргументованог етикетирања. Посебно када је у питању етикета фашизма. Изгледа, да се као и свака мода, и та послератна мода поново враћа. Дубоко сам уверен да бих, ако би мени неко у лице залепио етикету фашисте, ја имао далеко веће право да му у лице залепим шамар.

Ево и ја се придружујем Димитрију.Ја са пријатељима покушавам да промовишем идеје Љотића.Наравно да Љотић није фашиста.Проблем је што је закон о "ширењу верске,расне и остале мржње" написан тако да може селективно да се користи.Ја сам на једном форуму изнео одређене ставове о Јеврејима и био сам одмах цензурисан као да живимо у држави где не смеш да кажеш шта мислиш већ мораш да се строго укалупиш у идеје одређених невладиних организација чији је главни посао да пљују по нашем народу и по нашој држави .Љотић није био фашиста боље речено себе није сматрао фашистом али су му ту етикету пришили други.Шта значи бити фашиста.Фашисти су били у предратној Италији а данас их нема.Постоје одређене групе у свету па и код нас које симпатишу идеје Хитлера и Мусолинија то не спорима али је крајни безобразлук лепити етикету фашисте сваком ко немисли као ти (тако су за комунисте сви остали били фашисти).--Stranik 08:48, 3. децембар 2007. (CET)

Јад и беда

Жалосни класични комунистички памфлет. Нигде везе са озбиљним енциклопедијским чланком. Све у стилу рекла-казала, "рече ми неки дан стрина Живана" и слично. И таквих је када је у питању историја другог светског рата на простору српских земаља безброј на википедији...

--Оњегин (разговор) 22:16, 15. мај 2009. (CEST)

Слажем се. --AleksandarB (разговор) 12:49, 3. јун 2009. (CEST)

Цитат

Овај цитат из 1943. је стављен у предратни период. -- Bojan  Razgovor  01:58, 12. новембар 2013. (CET)

Pa zato što citat govori o nastanku Zbora, u tom periodu. Obično citat iz nekog dela, iako je objavljeno decenijama kasnije, stavljamo u poglavlje o tom istorijskom događaju. --Mladifilozof (разговор) 17:48, 12. новембар 2013. (CET)

Тај цитат виси овде. Њему је природније тамо под окупацијом. -- Bojan  Razgovor  18:36, 12. новембар 2013. (CET)

???

Не разумем шта хоће сви ти "Пинкији" на Википедији? Већ који пут ми чланци наилазе на цензуру.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Srbbolusic (разговор • доприноси)

@Srbbolusic: Kada budeš naučio pravila Vikipedije i enciklopedijski stil pisanja, niko ti nece „cenzurisati” članke.--Pinki (разговор) 10:21, 22. март 2018. (CET)