Разговор:Лутово

Први поднаслов

Лутово 42 37 20 сјеверне географске ширине и 19 24 37 источне географске дужине. Нама први познати писани помен становника Лутова стар је 526 година (рачунато до 2011. године). То је турски попис Скадарског санџаката из 1485. године превод писца Селами Палухе на албанском језику објављен у Тирани 1972. године. Нахија Пипери почиње пописом села Лутова. У Лутову је тада живљело 24 домаћинства, која су, по имену домаћина, пописана овако: Милица, син Бошков, Радиша, син Леке, Рајко, син Богила, Вуксан, син Дабка, Богић, син Вукче, Радона, син Рајков, Рајко, син Милошев, Степан Богић, Иван, син Рајков, Степко, син Јанков, Мирон, син Радков, Радона, син Ратков, Радич, син Богојев, Степан Пусја, Радоња, син Радков, Брато, син Миоманов, Радосав, син Рајков, Радослав Рајко, Радоња, син Радков, Вукашин, син Дабков, Лека, син Павлов, Ђурађ, син истог, Ђурич, син Мараша и Провјов, син Радосава Лутово је оаза на лијевој страни ријеке Мораче, чије су повремене бујне воде, кидале физичку везу с Пиперима и утицале да Лутово временом постане саставни дио племена Братоножића. Тако знамо да су сви Лутовци истог коријена без обзира које презиме носе: Гогићи, Ђурковићи (потомци Ђола Кркељића --Ђурковића), Јаковљевићи, Јовановићи, Кркељићи, Лашевићи, Лутовци, Чубровићи, Мирковићи, Радојевићи, Томашевићи као и у Борач код Крагујевца: Мишковићи, Марковићи, Татићи, Ћурчићи разгранати од претка тамо досељеног Лутовца из Дапсића. У коначним племенским промјенама Лутово се нашло уклијештено на петомеђи: Пипера, Братоножића, Васојевића, Мораче и Роваца, а на пола пута по међу Подгорице и Колашина. Временом под притиском јачих, атар Лутова је сужаван и сведен на данашњих 23 км2 водоравне површине. Међа са Птичом (Васојевићи) тачно је ту гдје је крај извора и питомих предјела, тако да на Лутовској страни од те међе почиње црногорски сушни реон крша. Од Лутова до најближег насеља има 5,4 км. У атару Лутова нема изворске воде осим у Крушевице на крајњем сјеверу и ријека Морача доње у дну кањона Платија. Стога се село са водом снабдијева(ло) из 27 бунара просутих по цијелом атару од Платија до врх планине, и 14 јама сњежаница у планини Сиљевик. А кад је и тамо нестајала вода ишло се даље по 2 до 7 км у једном смјеру, зависно одакле се крене. Лутово има преко 2.300 хектара укупне површине. Од тога је 1.200 хектара неплодно, уствари камен, масивне громаде, литице које се не могу прелазити без заобилажења и тражења струга а на то се узалудно губи много снаге и времена. Кад се томе дода да је терен испресијецан увалама, бреговима и висовима од 135 метара код Дубочице на обали ријеке Мораче до на 1459 метара надморске висине на Вилином Колу у планини Сиљевик, као и да је мало чега близу кућа па се иде далеко да би се допрло до мјеста рада, добија се јаснија слика у каквим се условима одвијао живот тих становника. Посједи су уситњени и расути по цијелом атару, па је то изазивало напоре без предаха, са пуно празног хода те се једва стизало да се обаве неодложни послови. То је тако било из дана у дан, цијеле године и цијелог живота. Таква атмосфера држала је појединца, породицу, братство и село увијек напрегнутим, опрезним и будним, што је на свој начин оштрило ум, гајило хумане односе и помјерало међу издржљивости до немогућих граница. Временом је то постала и карактерна особина да се не пристаје на лако, а да се црпи снага из камена. На том и таквом суровом простору и онаквом окружењу одвијао се живот Лутоваца омеђен још и природним препрекама Крушевог потока и непремошћене ријеке Мораче, Узето за оглед стање 1941. године у Лутову је имало 44 домаћинства у којима је живљело 220 становника и то: Јовановића 83, Кркељића 71, Радојевића 29, Мирковића 23, Гогића 10, Томашевића 1, Ђукановића 2 и осталих 1. Та 44 домаћинства почетком 1941. године имала су: Обрадиве земље 105 рала или 19.11.00 хектара, или 43 ара по домаћинству. Коза и оваца 2.095, Говеди 118, Коња 15, Магаради 10, Кошница пчела 230. Са тим имовним стањем Лутово је затечено 1941. године а то је био главни ослонац за опстанак у ратним годинама, јер су окупацијом пресахли сви облици дотадашњих малобројних примања као и смањена могућност да се радом заради или нешто уопште дода уз оно што се имало. Било је италијанског следовања али ни то не за сваку породицу. Из оваквог минијатурног приказа може се схватити како је све то утицало на с вијест становника а особито младих људи у оном простору и времену. СПОМЕНИК ПОГИНУЛИМ ЛУТОВЦИМА ОД КРАЈА СЕДАМНАЕСТОГ ВИЈЕКА ДО 1945 ГОДИНЕ: ПОСЈЕЧЕНИ КАТУН Пошто спадам у генерацију која је одрасла у Лутову а онамо не живи сматрао сам за дужност да очувам нешто од онога што се у Лутову вјековима збивало и да се тако отргну и заштите од заборава имена погинулих Лутоваца. Стога сам уз помоћ рукописа мог оца Николе, који је насловио Мученички и слободарски живот Лутова и уз коришћење других писаних и усмених извора сачинио преглед погинулих из Лутова од краја седамнаестог вијека до 1945. и једног 1991. године. А за Лутовце из Дапсића и Загорја по реду погибија како су то сачинили Душан Радошев Лутовац уз помоћ Воја, Миомира, Јанка, Михаила и других Лутоваца. На масивном гребену, лијево од заравни зване Посјечени катун, изнад засеока Гусићи, у Лутову сам 2000 године урадио споменик на којем сам уклесао 128 имена, и то: 92 имена из Лутова: Јовановића 40, Кркељића 18, Мирковића 13, Радојевића 13, Гогића 4, Томашевића 4; 36 имена из Дапсића и Загорја; Уз ових 128 уклесаних имена њима ће се додати још 2 имена из Лозне, 1 име из Мурина и 8 имена из Борча код Крагујевца, те ће се наћи Заједно на Посјеченом катуну 139 имена погинулих Лутоваца. Споменик је на надморској висини од 1.о70 метара и доминира простором: полукружно од Стравча до трмања, а онамо доље и даље преко Подгорице до Орјена и Румије. На Споменику сам радио од почетка марта до децембра 2000. године и још један мјесец 2002. године. Поље Споменика је подијељено на пет једнаких стубаца. Изнад имена је текст уклесан великим словима: НЕКА СЕ ВЈЕЧНО ПОМИЊУ ИМЕНА ОВИХ ЛУТОВАЦА. Укупно је уклесано 1421 слово висине од 4 до 7,5 сантиметара. Слова су обојена жутим златом те се лако читају без обзира на временске прилике На прилазум испред имена, уграђена је мермерна плоча на којој је уклесано: ДОК ОДМАРАЈУ НА ВРХУ ПИШТЕКА НЕКА ОРЛОВИ ЧИТАЈУ ИМЕНА ЛУТОВАЦА ПОГИНУЛИХ У ОДБРАНИ ОВИХ ГОРА...И ДАЛЕКИХ ПРОСТОРА На Споменику су имена погинулих уклесана овим редом: Вукајло Вуков, Јовановић Јоков Манојло, Јовановић Манојла Јован, Јовановић Јована Богдан, Јовановић Јована Павић, Јовановић Јована Шћепан, Јовановић Шћепана Божо, Јовановић Павића Кусо, Јовановић Шћепана Никола, Јовановић Кусов Мема, Јовановић Кусов Милован, Јовановић Божов Милош, Јовановић Мемин Крњо, Јовановић Сима Мурат-Спасоје, Јовановић Паја Никола, Јовановић Милоша Перо, Јовановић Милоша труно, Јовановић Крња Вукота, Јовановић Стефана Вучина, Јовановић Стефана Грујица, Јовановић Вукашина Јован, Јовановић Радована Манојло, Јовановић Стефана Милун, Јовановић Крња радоје, Јовановић Зрна радош, Јовановић Љакића Рашо, Јовановић Мурата-Спасоја Секуле, Јовановић Грана Ананија, Јовановић Ђока Батрић, Јовановић Новичин Јеврем, Јовановић Ђоков Јово, Јовановић Милована-Миџа Малиша, Јовановић Грана Павић, Јовановић Ђукана Стефан, Јовановић Стевана Божидар, Јовановић Милије Велиша, Јовановић Драгише Владо, Јовановић Луке Војин, Јовановић Николе Грујо, Јовановић Перована Мијушко, Јовановић Миленка Милован,

Кркељић Тошков Љакоња, Кркељић Ћубранова Злака, Кркељић Стефана Божина, Кркељић Бећа Новак, Кркељић Бећа Радивоје, Кркељић Радоњин Радосав, Кркељић Лукин Војин, Кркељић Јефта Мијајло, Кркељић Иванов Милован, Кркељић беше Станоје, Кркељић Ћирка Насто, Кркељић Ђура Вујадин, Кркељић Војина Милош, Кркељић Перише Милутин, Кркељић Риста Радоје-Ма

Лутово - наставак

Разговор о Лутову стао је при крају једног свијетлог имена Ма... а то је надимак Кркељић Риста Радоја-МАЉА. А даље су на Споменику уклесана ова имена: Кркељић Војина Новица, Кркељић Рашка Арсеније, Гогић Вука Митар, Гогић Бора Богдан, Гогић Рада Вуко, Гогић Перише Ђуро, Радојевић Јока Велимир, Радојевић Велимира Новак, Радојевић Новака Ђуро, Радојевић Радоја Мушика, Радојевић Милована Крсто, Радојевић Миље Милета, Радојевић Ђура Блажија, Радојевић Илије-Буја Новак, Радојевић Вукашина Владо, Радојевић Андрије Владимир-Владо, Радојевић Андрије Стојан, Радојевић Јеврема Бранко, Радојевић Милете Миладин, Томашевић Јока Томаш, Томашевић Томаша Вукан, Томашевић Голуба Радован, Томашевић Милутина Голуб, Мирковић Павића Вуксан, Мирковић Јанка Петар, Мирковић Бошка Анто, Мирковић Милуна Божо, Мирковић Николе-Кера Перо, Мирковић Петра Спасоје, Мирковић Анта Јагош, Мирковић Божа Никола-Никица, Мирковић Мијајла Радосав, Мирковић Радисава Василија, Мирковић Митра Војислав, Мирковић Наста Обрен-Брено, Мирковић Наста Стана. Лутовци из Дапсића: Презиме је уклесано на врху стубца и гласи Лутовци из Дапсића, па се у даљем тексту дају само имена, као што на Споменику гласи: Јанићије, Радоје, Радомир-Чубро (по којем ће његови потомци узети презиме Чубровићи - прим. С.Н.Ј.), Радуле, Милутин, Мирко, Чубров Радоје, Чубров Милун, Миле, Стојан, Спасоје, Андрија, Вукајло-Вуле, Мина, Јован, Крсто, Радоња, Данило, Мирко, Новица, Јован, Радован, Милоња, Милун, Драгутин, Радован К., Васо, Вукашин, Величко, Вујица, Томо, Вукашин. Лутовци из Загорја: Перо, Томо, Лука, Мијат. Доклесаће се још и имена: Из Лозне Лутовац Милосав и Нико. Из Мурина Лутовац Алексе Вукман а из Борча код Крагујевца: Марковић Данило и Богољуб. Мишковић Милан, Милован и Милољуб, Татићи Радисав, Милорад, Драгослав и Живота. СПОМЕНИК ПОДИГАО И СЛОВА УКЛЕСАО Светозар НИКОЛИН, 21.09.2000. ГОДИНЕ. Намјерно сам изоставио презиме јер поједнако припадам свим Лутовцима. Извор: Књига Светозар Н. Јовановић: ГРУЈО - Лутовци погинули у Другом свјетском рату - Споменик Лутовцима погинулим од крљаја 17-ог вијека до 1945. године, Београд 2004/2005. године, штампа Графичар Ужице, страна 300. - Београд, 12. јануар 2012. године, Светозар Николин Јовановић, о64/123 66 41