Разговор:Масакри у Вргинмосту

Последњи коментар: Bas-Celik, пре 13 година у теми Први поднаслов

Први поднаслов уреди

Овај чланак има погрешан наслов који није никад био у употреби. Ако се већ негира геноцид, онда је адекватније да се употреби наслов Покољ у Вргинмосту, који је био и даље је у употреби. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:49, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

E, ajde me se prodji sa tim antisrpskim zaverama. Ili budi laf pa preimenuj ovaj dogadjaj u genocid ili pokolj. -- Bojan  Razgovor  09:52, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Taj dogadjaj se zove Masakr u Srebrenici, a Pokolj u Vrginmostu se ne zove Masakr u Vrginmostu. ps Ubaci i ovaj u kalendar kao sto si i masakr u Srebrenici. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:56, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Taj dogadjaj se zove tako jer mi tako hocemo. Na nekim drugim vikipedijam se naziva genocidom. A ja necu da koristim duple standarde kao komsijske vikipedije. Koji kalendar-- Bojan  Razgovor  10:00, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Mislim da me ne razumijes. Ime ovoga dogadjaja je Покољ у Вргинмосту. То је назив који је у употреби у историји. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:02, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

U kojoj knjizi? -- Bojan  Razgovor  10:08, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

У свим књигама се користи Покољ у Вргинмосту, Покољ у Глинској цркви, Покоњ у Драксенићу итд. Појам масакр опште није постојао. Него ако можеш преименуј да се не ставара атмосфера политичке распараве којој овде није мјесто. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:11, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Конкретно? -- Bojan  Razgovor  10:13, 4. јул 2010. (CEST)Одговори


Књига: Радио сам свој сељачки и ковачки посао - Ђуро Затезало. Примијени овај геноцид у Покољ у Вргинмосту пошто је ово погрешан назив. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:19, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Jedna knjiga? Mozemo li da vidimo neki citat? Na internetu jednostavno nema ni tog naziva.-- Bojan  Razgovor  10:34, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Да ли ти Бојане имаш било какву литературу коју си користио при прављењу одлуке да преименујеш овај чланак који се звао Гениоцид у Вргинмосту? Или си се руководио интуицијом? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:46, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Ne, ja to nisam nikada ni tvrdio. Ja sam ujednacio naziv sa dugogodisnjim vikipedijanskim nacinom imenovanja clanaka o zlocinima. -- Bojan  Razgovor  12:02, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Тражио си изворе и добио си изворе. Ако сам те добро схватио, не желиш да преименујеш чланак у Покољ у Вргинмосту? --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:23, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Pa ti si rekao da je ustaljeno i opet nisi me ubedio. Jedan autor i to noviji nije nikakav dokaz ustaljenosti. Za mene su reči pokolj i masakr sinonimi, ali kako je reč pokolj izvedeno od reči klati, to više priliči nekom senzacionalizmu, a ne nečemu što teži da bude kvalitetno. Kada vidim reč pokolj sumnjam u objektivnost autora a da članak nisam ni počeo da čitam. Inače, ovde na srpskoj vikipediji je dugo bilo ustaljeno da se zločini u kojima je ubijen velik broj ljudi, koristi termin masakr. -- Bojan  Razgovor  12:31, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Закључујем да си тражио изворе као дистракцију а да уопште ниси имао намјеру да прихватиш те изворе. Мислим да се понашаш некоректно и да одређујеш имена чланцима у складу са твојим властитим политичким опредјељенима. Исто тако сматрам да је некоректно са твоје стране што на овој страници помињеш Масакр у Сребреници, те расправу о званичном називу претвараш у политичку расправу. Исто тако не сматрам да са тобом могу да дођем до било каквог договора, чак и онда када ти предочим изворе, ти једноставо одбијаш да то прихватиш. Покушаћу да потражим помоћ на другом мјесту у вези рјешавања овога проблема. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:46, 4. јул 2010. (CEST)Одговори
Главно политичко опредељење које гледам да следим је ни по баби, ни по стричевима. Прихватио бих да си ме убедио, али објаснио сам зашто ниси. Кад ме већ оптужујеш да расправу пребацујем у политику, погледај своју први коментар где ме ни не питаш зашто сам то урадио, већ ми одмах шијеш да негирам геноцид (?). -- Bojan  Razgovor  12:53, 4. јул 2010. (CEST)Одговори
пс Овај наслов којим је корисник Бојан преименовао чланак Усташки геноцид у Вргинмосту у Масакри у Вргинмосту је тотално измишљен од стране корисника Бојан. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:08, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Радио сам свој сељачки и ковачки посао уреди

Радио сам свој сељачки и ковачки посао - Ђуро Затезало У издању СКД “Просвјета”, а уз помоћ Савјета за националне мањине, недавно је из штампе изашла књига познатог карловачког хисторичара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. Радио сам свој сељачки и ковачки посао --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:46, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Покољ уреди

Покољ невиних Срба из Баније и Кордуна у старој глинској цркви извршен је на начин који најкарактеристичније сведочи о чудовишности једне паклене машине смрти која се звала \"Независна Држава Хрватска\". Стравични покољ Срба у Глинској цркви извршен је првих дана августа 1941. Претходно су мирни и безазлени Српски сељаци из околних села среза Вргинмост најнечовечније и најбезочније, управо паклено и демонски изиграни и преварени. Са њима, њиховим савестима и душама усташе су се хтели ужасно поиграти смишљеном пропагандом у \"прекрштавању православаца на католичку вјеру\". Позвали су их да 2. августа 41. /на православног Светог Илију/ дођу на скуп у Вргинмост, где ће, тобоже, над њима извршити римокатолички жупници \"прекрст\", па ће после \"слободно живјети... равноправни са Хрватима\". У разговорима по селима, по сведочењу очевидаца, није међу Србима постигнут никакав договор, ни сагласност на прекрштавање. Људи су једноставно дошли у Вргинмост да виде шта ће бити, а нису ни могли не доћи, јер су многи директним хватањем и насилним одвођењем доведени у Глину. У Вргинмосту је било сакупљено преко 2.000 Срба, све мушкараца од 16 до 60 година. Одатле су их почели трпати у затворене камионе и одвозити у Глину. Друге групе Срба из околних села довели су у Топуско, па онда камионима и возом одвезли у Глину.

По сведочењу народа, а и по каснијем признању неких усташа, Глина је скоро од самог почетка завођења страховладе Н. Д. Хрватске постала место ликвидирања на стотине и стотине Срба из Баније и Кордуна. По неким сведочењима, већ у ноћи између 12. и 13. маја 41. године био је покољ 300 Срба у Глини, у околини, можда и у самој Глинској цркви, јер \"она је већ од доласка усташа на власт служила као затвор и кланица људи\", како је забележио један од сведока. Главни злочин у Глинској цркви, као што рекосмо, извршен је почетком августа, почевши од празника Светог Илије /\"Крвави Свети Илија\"/. ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА Јеромонах Атанасије Јевтић --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:55, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Kao sto sam i mislio, ne imenuje dogadjaj kao pokolj u Vrginmostu. I on je samo jedan, tako da to nije opsteprihvacen termin. Opsteprihvacen termin je npr Novosadska racija. -- Bojan  Razgovor  12:06, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Покољ Срба у Глинској православној цркви уреди

Милка Љубичић, Милан Буњац: Покољ Срба у Глинској православној цркви, Глина 1995. (садржи поименичан попис жртава) Ова књига се наводи као извор на страници Вргинмост. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:08, 4. јул 2010. (CEST)Одговори

Врати ме на страницу „Масакри у Вргинмосту”.