Разговор:Српски национализам/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Нетачан цитат и остале могуће "папазјаније"

Цитат Велимировића из 8. референце је нетачан. Молим да се то у току ових актуелних радова исправи. Ако је могуће пронаћи и текст његовог предавања са Коларца, тј. примарни извор, пошто би било пуно објективније се користити примарним, умјесто "поштапати" се секундарним извором (референца 3).

На основу овог прочитаног/провјереног, сумњам да је читав текст тренутно неутралан. Али, надам се да се баш због тога и налази у тренутној обради код Дамјана. Поз, --Kaster (разговор) 20:09, 6. октобар 2009. (CEST)

Тек сад видјех, да се при реф. 8 и ради о предавању са Коларца из 1935. Да ли је то читав текст? Референца 3 ипак тврди да се радило о предавању из 1937. године, и то већ показује колико је неквалитетан овај сек. извор. Хм. Сад још више сумњам у неутралност садашње верзије. --Kaster (разговор) 20:13, 6. октобар 2009. (CEST)

Дамјане - где се у у следећем тексту

Образ је Отачаствени покрет. Отачаствени – зато што се боримо за слободу и добробит србског Отачаства као јединственог геополитичког и државотворног простора нашег народа, коме припадају сви србски Завичаји од Купе до Вардара и од Дунава до Јадранског мора.

помиње реч теократија? Лепим налепницу неутралност на врх чланка. --Dzordzm (разговор) 20:16, 6. октобар 2009. (CEST)

Чланак опет није писан са неутралне тачке гледишта! Ознака радови и току не значи да ће се чланак побољшати него да ће по моме мишљењу постати још пристраснији. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:43, 6. октобар 2009. (CEST) с.р.

Волио бих да видим референцу за тврдњу да не подржавају људска права. Све разумијем, али ово је лупање напамет, ко год је писао, острашћен је као и они, само на другу страну. Треба да лети цијела реченица, док се не нађе чврста референца и не наведе у неутралном стилу. --91.150.123.21 (разговор) 02:43, 8. октобар 2009. (CEST)

Залагање за монархију

Монархија, односно залагање за повратак династије Карађорђевића на трон.[39]

Занимљиво је приметити да се Светосавски националисти залажу начелно за обнову монархије, али када се суоче са стварном оријентацијом престолонаследника Александра другог Карађорђевића (модерна парламентарна монархија, Србија као члан ЕУ) одбацују њега као могућег краља. Тиме се показује стварно лице овакве идеологије.

У суштини, традиционализам се користи као противтежа либералном и демократском али на веома искључив и селективан начин, који је на више начина у сукобу са реалношћу.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.175.71.90 (разговор • доприноси) | 01:17, 24. октобар 2009

Тражени говор и одлике "Светосавског национализма"

Па чим се залажу за дискримнацију по националној, верској и другој основи, наравно да су против људских права.

Што се тиче траженог говора Св. Николаја

http://www.scribd.com/doc/2884610/Vladika-Nikolaj-Velimirovic-Nacionalizam-Svetog-Save

Можда су и оваква писанија била савремена 1935. али је жалосно што се данас злоупотребљавају за супротстављање ЕУ интеграцијама, чији је пример плакат "Образа" http://www.facebook.com/photo.php?pid=14902&op=44&o=global&view=global&subj=40102208624&id=1676914532

Такође, поред наведених "вредности" српски националисти испољавају: - Мешање у црквена питања (екуменски дијалог, избор патријарха) - Мешање у државну политику и залагање за промену власти (честе кампање против власти иако су наводно аполитични покрети) - Залагање за рат кроз стално инсистирање на рестаурацији граница већих од признате територије Србије (до граница Словеније или чак Немањићких граница) - Инсистирање на томе да је само Правосвавље једина исправна вера (чак и осуда Католика и Протестаната, па чак и преласка на ниви календар код Православаца) као и изражен негативан став према Јудаизму и Мухамеданству. Све мање верске заједнице се сматрају деструктивним култовима, без доказа (верски фанатизам) - Наводно залагање за борбу против гловализације, на основама национализма а не универзалније солидарности, па тако нису забележене анти-тајкунске акције а за највећег непријатеља се сматрају анархисти и левичарски антиглобалистички покрети - Наводно залагање за антифашизам, уз честу подршку "српским националистима" попут Националног строја (Марш у новом саду, Митинг у Београду) и залагање за рехабилитацију Љотића, као и позивање на то да су Срби Аријевци, чиме се испољава фашистичии карактер - Залагање за недоказане елементе историје и културе, попут "СрБице" (употребе придева срБски) и "забрањене историје Срба" тј. дела др Деретића која се заснивају само на аналогијама и једноставним ненаучним анализама

Посебно треба напоменути да ове организације јесу регистроване НВО а не политичке странке и верски покрети, чиме у суштини крше свој статут --vox (разговор) 23:13, 23. октобар 2009. (CEST)

Српски национализам

Овај чланак би могао да се преименује у Српски национализам који би обухватао период од досељавања Срба на Балкан па преко свих владара из краљевска куће Немањића, Карађорђа, попа Матеје Ненадовића, Милоша Обреновића, Михаила Обреновића, Његоша, Милана Обреновића, Илије Гарашанина, Петра Ослободиоца, Гаврила Принципа, Александра Ујединитеља, Александра Ранковића и др. Сви су они били српски националисти или бар оптуживани за национализам. Између свих њих постоји генерацијска разлика и другачије политичке околности али их све повезује српско порекло. А могао би неко да напише чланак Видовдански национализам и то је значајан датум за српске попове и политичаре. Шалу на страну овај чланак ипак представља нечији политички став који би могао да изазове поплаву супротних политички теорија у виду чланака на википедији. Иначе, први пут чујем за овај термин Светосавки национализам. Колико знам само нације и народи могу имати свој национализам а не и свеци.--Свифт (разговор) 19:47, 10. октобар 2009. (CEST)

Сам Велимировић спомиње тај појам. Дакле, тиме се он сам ограђује од других национализама, па и основног српског национализма.

Али довођењем у везу светосавског национализма и нацизма тј. неонацизма (па макар то они и хтјели) се мало предалеко отишло, тј. тренутно не постоје (или нису овдје наведени) извори (осим злонамерне слободне интерпретације) који то и доказују тј. показују. --Kaster (разговор) 12:59, 13. октобар 2009. (CEST)

Сад за сваки појам који неки аутор/медиј/организација скује треба да имамо по један чланак, који ће понављати једно те исто, к’о Швабо трајлала? У крајњем случају треба да постоји један, рецимо српски национализам и готово. Остали за брисање. Осим тога треба бирати провјерљиве изворе, не пропаганду, за израду таквог чланка. Не могу се темпорална трвољења у српском друштву и медијима, из ма ког разлога, преносити у енциклопедијске чланке, без дистанце, без критеријума, без провјерљивих аутора, још мање све што је „десно“ или изгледа десно, доводити у везу са фашизмом... Морају постојати неки критеријуми и хладна глава за писање о оваквим стварима. Ниједна православна црква није национално неутрална, јер су аутокефалне, па имамо Руску православну цркву, Грчку, Српску, итд. Прво треба средити мисли, истражити ствари, успоставити дистанцу, а не користити Википедију као блок за биљешке властитих идеја и теорија. Секте и секташки политички покрети, као што је Образ нпр., не могу се доводити директно у везу са Српском православном црквом, пошто тако нешто нико од ауторитета није изјавио, још мање доказао. Потребни су документи за такве ствари, а не писати шта неко можда мисли да је истина. Треба бити пажљив са овим стварима, пошто могу врло да наштете пројекту. Дамјане, смири мало доживљај и ради ове ствари по принципима пројекта, или ако већ не можешда се суздржиш, онда узми неке друге теме. --Славен Косановић {разговор} 14:04, 13. октобар 2009. (CEST)

Ovaj naslov članka je baš revolucionaran. Smešan. Ko če da predloži preusmerenje...na verovatno "srpski nacionalizam". --Mile (разговор) 14:11, 13. октобар 2009. (CEST)

Naprotiv, time bi se postiglo upravo ono sto navedeni pokreti i zele - da se zdravi nacionalizam (osecanje ponosa, rad na izgradnji i prosperitetu) povezuju iskljucivo sa ovom uskom i nedovrsenom idejom "Svetosavskog nacionalizma" koja se cesto mesa i sa teorijama zavere (CIA,Masoni,Ilumninati, Jevrejske zavere ...) i domacim foklorom (Deretic, slavljenje Karadzica i Mladica ...). Odlican primer nju ejdz destruktivnog kulta :-)

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.175.71.90 (разговор • доприноси) | 01:09, 24. октобар 2009

ово је морао срочити Сам друг Кардељ

--Раденко (разговор) 13:36, 13. октобар 2009. (CEST)

Напротив, у делу у коме се описује историја настанка идеје, сигуран сам да и "наводни националисти" могу да се сложеса истим. То што вам смета критика, то је друга тема и доказ "недоказаности"

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Rastavox (разговор • доприноси) | 23:17, 23. октобар 2009

Брисање

Предлажем овај чланак за брисање из горе наведених разлога. Сматрам да би нас и писање чланка Српки национализам одвело у крајњу неизвесност. То би тек била права папазјанија од чланка када би га се доватили "експерти". Али ову и сличну тематику би по мени могао да садржи један свеобухватан чланак под називом Српско питање, као нпр. овај Македонско питање.--Свифт (разговор) 14:20, 23. октобар 2009. (CEST)

Одличан чланак

Чланак итекако није за брисање, одличмо је написан.

Треба напоменути да се за исту идеолошку основу (која је дубоко Не-Хришћанска, и базира се на једном говору Св. Николаја из времена када је био про-фашистички оријентисан) имају и СНП1389 и СНП Збор. Такође, у истом говору он покушава да успостави тезу да су Срби такође Аријевци, што је нетачно.

Пре свега дело и писања Св. Саве имају везе са успостављањен нације, али је његов рад просветитељски и хуманистички, па не може бити основа агресивног национал-шовинизма, као што би то Образ и слични желели. Оглушују се и о речи свог патријарха

Чланак се лако може допунити користећи форуме и папазјаније СрБских "националиста", који изгледа не признају да наша нација постоји.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.175.71.90 (разговор • доприноси) | 21:40, 23. октобар 2009

Овај чланак није за критиковање Образа и других организација које се залажу за српски национализам. Ако имаш критике изнеси на странама за разговор о тим чланцима. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:42, 23. октобар 2009. (CEST) с.р.

Obraz je samo pomenut kao ocigledni predstavnik. Kritika je opsta i odnosi se na propagiranje sovinizma pod okriljem Pravoslavlja, sto je nespojivo. Nisu crkve autokefalne, da bi zagovarale superiornost sopstvene nacije, i pominjanje filetizma, kao i govora Patrijarha protiv pojave nacional-sovinizma jeste krucijalno. Naravno da se rasprava moze voditi i na pojedinacnim stranicama o pokretima, ali je lepo da se neko setio da obradi njihovu ideolosku osnovu, koja je izuzetno tanka. Uostalom, stranica "razgovori", upravo i sluzi za to. U svakom slucaju, sve pohvale timu koji radi na stranici, kao i brojnim linkovima. Zalaganje za srpski nacionalizam je smesno ako je isti iskljuciva ideologija diskriminacije sopstvenih gradjana, pa su za mene ovi pokreti isti kao Storm Front ili BNP u Engleskoj, samo je jos gore sto zloupotrebljavaju nasu kulturu, tradiciju i veru.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.175.71.90 (разговор • доприноси) | 22:53, 23. октобар 2009

То су твоји лични погледи на Цркву, на нацију и националне мањине у Србији, али немаш потребе да било коме одржаваш часове вјеронауке и да упорно износиш критике на рачун Цркве.

Чланак је написан пристрасно, по моме мишљењу, са циљем да се Црква наружи, да се свети владика Николај представи у лошем свјетлу итд. А сам аутор чланка је до сада имао проблема на свим оваквим националним темама, али он упорно и даље износи своје тврдње које нису поткрепљење и које имају за основ писање страних медија које рецимо нису пријатељски настројени према Србима и западних аналитичара који такође спадају у ту групу. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:24, 24. октобар 2009. (CEST) с.р.

Naprotiv, istice se i pozitivno u Crkvi: izjave Patrijarha i stvarno misljenje da je filetizam jeres. I to nije napad na Crkvu nego na zloupotrebu Pravoslavlja od strane navedenih pokreta, pojedinih svestenika (napamet mi pada Gavrilovic i pre penzije i posle). Po meni ovakvi pokreti i "ideje" povezivanja Crkve i nacional-sovinizma sa nekakvim projektima poput Ljoticevskih, ruze Crkvu. I bilo bi lepo da se Sinod sam ogradi od slicnih, jednim saopstenjem za javnost i time jednom tome strane u kraj. Nadam se da cemo docekati i taj dan. I opet - kako je napad na jednu ideologiju (koja je zaista marginalna) - napad na Crkvu?

Koliko vidim ovde nema "stranih medija" (BBC, CNN ...) a to sto bi po nekima trebalo prenositi "Alo","Kurir", "Radio suton" i slicne domace sulude medije je drugi problem. Potpisane su izjave svih koji su citirani. I kada ce vec jednom obracun sa "budalama u nasim redovima?". Sve sto je domace nije automatski i dobro, kao i kod "zapadnih medija".

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.175.71.90 (разговор • доприноси) | 01:06, 24. октобар 2009

Дефиниција

Пошто признајем да први пут чујем за овај израз, да не би испао неологизам, молим да неко референцира одакле потиче ова прва реченица која уједно представља и дефиницију саме идеологије. -- JustUser  d[-_-]b  00:07, 24. октобар 2009. (CEST)

Tesko je naci jednu recenicu, a pokusaj definisanja ovde nije losh.

O kultu Svetosavlja (bez nacionalizma)

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/01/27/srpski/R06012606.shtml

O Svetosavskog nacionalizmu kao "ni levoj ni desnoj ideologiji" http://www.czipm.org/levo-desno.html

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.175.71.90 (разговор • доприноси) | 23:28, 24. октобар 2009

Примери

Пример злоупотребе Св.Николаја Жичког је памфлет Образа у коме се Европа између Светских ратова (о којој говори Николај) чудесно транспонује у ЕУ данас ... и занемарује барем 50 година историје

http://te-in.facebook.com/photo.php?pid=101112&op=1&o=all&view=all&subj=59126062773&aid=-1&oid=59126062773&id=1073400960&fbid=1033902722501 --vox (разговор) 13:10, 31. децембар 2009. (CET)

O Svetosavlju kao ideologiji i zivotu Sv Nikolaja

ZA[TO SE U CRKVI [APU]E Pe{~anik FM: Knjiga 2 Izdava~: Fabrika knjiga Za izdava~a: Dejan Ili} Urednice: Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi} Lektura i korektura: Zorica Galonja Grafi~ko oblikovanje: Jana Nikoli} Kompjuterska obrada teksta: Radovan Galonja [tampa: Standard 2, 2005.

Radmila radi} - Svetosavlje (str 179 - 181)

Vode}i teolozi u me|uratnom razdoblju, kao {to su episkop Nikolaj Velimirovi} koji je studirao u Oksfordu, Bernu i Petrogradu, potom Justin Popovi}, koji je bio profesor na pravoslavnom Bogoslovskom fakultetu, Dimitrije Najdanovi} i drugi, nastojali su da revitalizuju nasle|e Svetog Save predstavljaju}i ga kao sveca i narodnog vo|u. Proces revitalizacije ’20-ih godina XX veka, me|utim, patio je od nedostatka istorijske kritike. Polemi~ki stavovi prema islamu, katolicizmu i uop{te zapadnoj kulturi generalno, datirali su iz razli~itih i kasnijih vremenskih perioda, posle smrti svetog Save, i oni su integrisani u teolo{ki koncept svetosavlja. Osnovi za ovaj teolo{ki koncept postavljeni su u jednom govoru koji je Nikolaj Velimirovi} odr`ao o svetom Savi ’30-ih godina XX veka, gde on na pitanje {ta je to narodna crkva ka`e da je narodna crkva u stvari crkva koja ima samostalnu upravu, koja ima narodno sve{tenstvo, narodni jezik i koja po{tuje narodne obi~aje u izra` avanju vere. Pored te narodne crkve ili uz nju, i{la je i narodna dinastija, narodna vojska i narodna prosveta. Kasnije }e se ovaj tekst Nikolaja Velimirovi}a mnogo koristiti ne samo u drugoj polovini ’30-ih, nego posebno ’80-ih i ’90-ih godina XX veka. Ova teologija nacije je bila iskori{}ena pre svega da se na|e jedno jedinstveno mesto koje }e povezati sve Srbe koji su bili rasuti po raznim delovima Kraljevine, a osim toga ono je imalo funkciju i da, kako su govorili, dovede do pribli`avanja i prevazila`enja jaza izme|u srpske inteligencije i crkve do koga je do{lo, kako su govorili, zahvaljuju}i uticaju koji su na srpsku inteligenciju vr{ili zapadni filozofski i politi~ki modeli razmi{ljanja. Kult svetog Save ja~ao je u ovom periodu u {kolama, u javnom `ivotu, a pored toga radilo se mnogo na ja~anju kulta Kosova, potom na slavi stare nemanji}ke dinastije, na pri~i o dobu cara Du- {ana, o seobama u Ugarsku, osnivanju crkve 1219. godine i tako dalje. Nikolaj Velimirovi} je u svojim po~etnim radovima bio sklon izvesnim reformama u crkvi, {to se u to vreme tuma~ilo njegovim {kolovanjem na Zapadu, me|utim kasnije }e on po~eti da ukazuje na predznake agonije zapadne civilizacije i sve vi{e }e glorifikovati srpskog seljaka i ruskog mu`ika. Za razliku od njega, Justin Popovi} je problem Evrope video pre svega u katolicizmu i on je pisao da nasuprot Bogo~ove~anskoj filozofiji u pravoslavlju, na evropskom Zapadu hri{}anstvo postepeno prerasta u humanizam, {to }e neminovno zavr{iti u nihilizmu i anarhizmu. Sve{tenstvo je bilo uklju~eno u politi~ke borbe ve} tokom XIX veka. Recimo, de{avalo se da sve{tenik koji pripada jednoj politi~koj partiji ne bude primljen u ku}u da izvr{i odre|eni obred kod ljudi koji su pripadali drugoj politi~koj stranci. Obra~uni su nekad bili vrlo surovi. Sve{tenstvo je, kako ka`u neki koji su pisali u tom periodu, bilo do te mere uvu~eno u politi~ke obra~une da se vi{e bavilo politi~kim pitanjima nego {to se bavilo pitanjima koja su se ticala vere i crkve. Najve}i broj sve{tenika je bio u Radikalnoj stranci do Prvog svetskog rata, ali i kasnije. Crkva nije blagonaklono gledala na u~e{}e sve{tenika u politi~kim partijama i politi~ kim borbama, ali ona fakti~ki to nije ni zabranjivala. Nije nikad izdala neko zvani~no saop{tenje u kome bi zabranila takvu vrstu delatnosti. Recimo, zanimljiv je odnos mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Do`i}a sa Milanom Stojadinovi}em, koji je bio predsednik vlade jedno vreme, a koji je nekoliko puta odlazio u Crnu Goru kada se tamo kandidovao na izborima. Njih dvojica su uspostavili dobre odnose. I me|u sve{tenstvom u Crnoj Gori je vladao sukob izme|u onih koji su pripadali Demokratskoj stranci i onih koji su pripadali Radikalnoj stranci. Me|u episkopima nije bilo ljudi koji su direktno pripadali odre|enoj stranci, ali znalo se otprilike ko je simpatizer koje stranke i ko je naklonjen ovoj ili onoj strani. Gavrilu Do`i}u se kasnije mnogo prebacivalo da je zahvaljuju}i politi~kim vezama sa predstavnicima odre|ene politi~ke stranke do{ao na patrijar{ijski presto 1938. godine. Zanimljiva je veza izme|u Nikolaja Velimirovi}a i Dimitrija Ljoti- }a, koji je bio vo|a Zbora. Ta bliskost je bila ne{to {to niko od njih nije ni krio. Kada je jednom prilikom neki sve{tenik pitao patrijarha Gavrila da li je istina da je Nikolaj Velimirovi} bio ljoti}evac, on je odgovorio – ne, nego je Ljoti} bio nikolajevac. Veza izme|u Nikolaja i Dimitrija Ljoti}a za izvesno vreme tokom rata }e zahladneti, njih dvojica }e ~ak i prekinuti komunikaciju, ali Nikolaj Velimirovi} je dr`ao govor kada je Dimitrije Ljoti} poginuo u Sloveniji i taj govor je izazvao vrlo negativne efekte i me|u samim sve{tenicima. Postoji jedna pri~a da je, kada su Nikolaj i Gavrilo Do`i} oti{li u London da krste sina kralja Petra II, sve{tenik Milan Nikoli} pitao Nikolaja Velimirovi}a da li je dr`ao govor na Ljoti}evoj sahrani, na {ta je Nikolaj odgovorio negativno. Kada je isto to pitao patrijarha Gavrila ovaj je rekao – si|i dole i reci mu da la`e. Ta veza je imala uspone i padove, ali nisu svi u crkvi gledali blagonaklono na njihov me|usobni odnos.

Drugi svetski rat i komunizam (izvod, str 184)

Episkop Nikolaj i patrijarh Gavrilo Do`i} su bili dva i po meseca u logoru Dahau ’44. godine. Bili su sme{teni u posebnom delu logora i postojao je nema~ki plan da se oni upotrebe u zavr{nici rata. Na patrijarha je vr{en pritisak da pristane da prisustvuje jednom saboru koji je trebalo da bude organizovan januara 1945. godine u Be~u, kao odgovor na Sabor koji je dr`ala Ruska pravoslavna crkva u Moskvi. Patrijarh na to nije pristao, tako da se njemu zaista ne mo`e prebaciti da je na bilo koji na~in sara|ivao sa Nemcima, a kamoli sa Milanom Nedi}em.

Str 109

Ve} 1981. i 1982. godine do{lo je do jo{ jedne pojave koja je predstavljala novinu u crkvi, a to je upu}ivanje sve{teni~kih apela. Jedan je bio vezan za situaciju na Kosovu, dok u drugom sve{tenici tra`e da crkva postane aktivnija u dru{tvu, da iza|e iz letargije. Upu}ene su i kritike na ra~un patrijarha Germana, na njegovu saradnju sa dr`avnim organima, {to sam patrijarh nije prihvatio ba{ najbolje. Crkvena {tampa u to vreme sve vi{e objavljuje tekstove Nikolaja Velimirovi}a i Justina Popovi}a, oni se tretiraju kao obrasci prema kojima se treba upravljati i pona{ati. Tekstovi ove dvojice velikodostojnika }e i kasnijih godina biti pre{tampavani, nije bilo gotovo nijednog napisa u crkvenoj {tampi, bez obzira da li se radilo o sve{teniku, knji`evniku, kompozitoru, ~ak i glumcu, a da on nije komentarisao ili citirao tekstove Justina ili Nikolaja. Pored toga, vodila se paralelna akcija da se Velimirovi}evi ostaci vrate iz Amerike u Srbiju, {to je kona~no u~injeno ’91. godine, da bi on 2003. bio progla{en za sveca. Napisi o te{kom polo`aju srpskog naroda van Srbije, o njegovoj mu~eni~koj istoriji, patnji, o ugro`enosti }irilice, o zloj bra}i nezahvalnoj, o ulozi katolicizma i zaveri Vatikana, o caru Lazaru, Kosovu, nebeskom narodu i sli~- no, bi}e prisutni u crkvenoj {tampi iz broja u broj i gotovo u svakom tekstu, ako se prati period od sredine osamdesetih pa nadalje.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Rastavox (разговор • доприноси) | 21:34, 6. јануар 2010

Светосавље?

Зашто не направити чланак о Светосављу и оставити само одјељак о Светосавском национализму; овакав чланак није неутралан.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Полковник (разговор • доприноси) | 20:13, 12. септембар 2010

Слажем се. Чланак је потпуно искривљен и далеко од неутралности. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:19, 12. септембар 2010. (CEST) с. р.

Светосавски национализам може бити само оно што је изворно проповиједао епископ Николај (Велимировић). Не могу се идеологије данашњих организација везивати за идеологију владике Николаја, као што је то у овом тексту. Данашње организације имају више облика идеологија, неких облика са спојем светосавског национализма итд. Те данашње прикључке не можемо рачунати у светосавски национализам као нпр. шовинизам према Бошњацима. Па они нису тада ни постојали. Светосавски национализам или Национализам Светог Саве је оно то је Свети Владика Николај проповиједао, ништа више. Светосавски национализам је само оно што је по тумачењу Цркве, не по тумачењу неких организација или појединаца. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:54, 12. септембар 2010. (CEST) с. р.

Чланак треба скратити за пола. Овдје се спаја у једно, светосавски национализам и данашњи национализам. То свакако није исто. Свака данашња националистичка организација може имати своје тумачење и виђење национализма, али то не мора бити светосавље. Дакле, одвојити у засебни чланак данашњи национализам, или избрисати пола чланка овдје. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:56, 12. септембар 2010. (CEST) с. р.

Ни ја не знам одакле Димитрије Љотић у овом чланку, а читао сам својевремено његова дјела, која јесу била инспирисана и неким клеро-хришћански идејама, али не светосављем. Љотић је своју идеологију темељио на идејама које су биле у оптицају прије почетка Другог свјетског рата, али није светосављем. Он је био за неку врсту клерикалног националсоцијализма, дакле имао је своју политику и идеологију која нема везе са црквом. Треба да се раздвоји оно што је заступао Димитрије Љотић, од светосавља или светосавског национализма, ако је тај назив уопште адекватан. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:02, 12. септембар 2010. (CEST)

Српски национализам — преименовање

Овај чланак ће се преименовати у назив Српски национализам, и затим прерадити. Чланак веома мало говори о светосављу, а више о савременом свијету. Обиљежја која су наведена за светосавље немају везе с везом, тај пасус треба да послужи као нека срж чланка, а он потпуно искривљује слику. Чланак Светосавље је потребно написати, и у њега укључити предавања и идеје Светог Владике Николаја, његове ставове о државном уређењу, о сталешком устројству, теодулу итд. То је светосавље, односно светосавски национализам, а не све и свашта што се данас сматра национализмом. Не може се рећи да је светосавље мржња према сексуалним и др. мањинама, опптепознато је да Црква забрањује такве ствари, али не позива на мржњу, него чак да љубимо непријатеље своје. Овај чланак је само поглед аутора како он гледа на данашњи национализам, а светосавски национализам само можемо ограничити на Светог Владику Николаја и Цркву. Никаква више тумачења и томе сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:19, 13. септембар 2010. (CEST) с. р.

Светосавље би требало да буде само учење Св. Саве, а у смислу у коме се данас Образ и сличне организације позивају на делове учења Св. Владинке Николаја (тачније, само "пробране и релативно екстремне делове у односу на цело његово дело - нпр. говор у коме велича Хилтера)треба да остане чланак "Светосавски национализам" јер га тако и називају у објашњењу идеологије која стоји изда њихових дела и недела. Исправно би било имати чланак о Светосављу као мисли, делу и наслеђу Св. Саве, Светосавском национализму као његовом искривљењу (јер Хришћанска наднационална вера може бити основа стварања нација, али је и наднационална а данас је "патриорски покрети" користе за националшовинизам и пропагирање мршње и дела насиља, без подршке теолога, Цркве и Краља, све самопрокламовано)и ако треба и Српском национализму, како стварном стварању нације, тако и овом савременом, који датира најмање из 90-их година а чији главни пропагатори делом јесу и профашисти (Збор и Образ су отворено пропагатори Недића и Љотића, и то и у оном делу у коме су њихова мисли и дела била идентична нацистичким, а то иде и до подршке Националном строју/Новом српском програму).

Укратко поштено је раздвојити веру (учења Св. Саве и Св. Николаја) од невере (квазиинтерпретације) и историју ослобођења народа од данашњих полуполитичких покрета.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.175.103.87 (разговор • доприноси) | 12:50, 30. септембар 2010

Тачка гледања

Не разумем поенту да се чланак назове Српски национализам и да се онда преприча целокупна српска историја. Сутра ће неко да напише чланак Српски либерализам и да у њега стави све исто и да мало промени увод. Какве везе има Невесињска пушка? Што се онда не убацују сви живи устанци? Како може да се стави наслов Народноослободилачка борба и да пише о Дражи? Народноослободилачка борба односи се само на партизанске борбе према ономе што имамо. Млада Босна није српска организација иако је Срба било највише, већ свих народа у Босни, а то се јасно може да види из списка чланова те организације. Како у оваквом чланку могу да се препричавају задњи избори у Србији? Шта сад па то има везе са темом? Или безначајна странка српског јединства? Шта је ту битна сад Јадранка Шешељ? Испада да је само националнизам против ЕУ? Да ли неко ко није националиста може да буде против ЕУ? А где су извори? Једина референца је да је Наполеон похвалио Карађорђа што је проблематично јер нам за то треба неки не српски извор. Шешељ и Коштуница су па тек лоши извори јер они имају тренутне политичке циљеве, а није ми јасно како је Владимир Ћоровић искоришћен. За Шешеља се каже да је проф. правног факултета а то је био годину и по. Затим СПО са Драшковићем за кога можемо да кажемо да је сада либерал. итд итд итд... Волео бих да чујем мишљења других. За изворе ко оваквих тема треба одабрати значајне историчаре. --Алекс (разговор) 18:55, 20. јануар 2013. (CET)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 08:32, 17. октобар 2013. (CEST)

Дефиниција

Схватам да дефиниција коју сам додао у чланак можда и није најсрећнија, али боља је од претходне. Раније је у уводу стајало да се српски национализам везује за Српску православну цркву и конзервативизам уопште. Ја мислим да не требам надуго и нашироко објашњават зашто то није тако. Националиста може да буде и либерал и социјалиста и комуниста (нпр. комунизам и нерешено национално питање). Истина је да СПЦ може бит националистичка, али и не мора. --Hulagu-kan (разговор) 21:50, 11. јул 2016. (CEST)

Аматерски чланак

Овај чланак је аматерски јер се у њега по правилу трпа све што се уклапа у причу ултрадесничара.Заједно у исти кош се трпају национални хероји као Карађорђе, Милош Обреновић, Живојин Мишић и Степа Степановић, а квислинзима Дражом и Љотићем и ратним профитерима и криминалцима Арканом и Гишком. Озбиљан чланак је да се кратко и сажето напише шта је српски национализам некада(романтичарски национализам),четнички национализам(Дража), дизелашки национализам(Аркан) и да се раздвоји жито од кукоља.А овако ајде први део је ОК корени у XIX веку(мада је требало написати да је то историјат), мада рећи да су српски средњовековни великани творци националиѕма је нетачно, они су више као узор јер национализам није постојао пре стварања слободног грађанства и појма нације, а појам нације и слободно грађанство у средњем веку не постоји, већ тад постоји аристократија, свештенство и сељаци, као и робље.У средњем веку је више фокус на веру, цркву и владара коме се служи. Даље Невесињска пушка се може уклопити, као и балкански и Велики рат, али је део о Другом светском рату, и распаду Југославије написан као да га је писао неко ко је политички пристрасан и на страни четника и Шешеља. Чланке би требало да пишу непристрасне особе без политичког опредељења, и да напишу које су добре а које лоше стране национализма. Овако задњих пар редова је поприлично јадно написано, посебно с тачке гледишта некога ко је све то видео својим очима.Треба и раздвојити национализам из XIX века који је био слободарски, од национализма из Другог светског рата и распада Југославије који је малигни и штетан. Заиста, власници Википедије би заиста требали да преиспитају одлуку да Википедија буде енциклопедија коју свако може да уређује, јер онда немамо непристрасно и објективно написан чланак, већ свако заговара ствари према својим личним убеђењима, која су неретко погрешна. Потпуно је смешно када неко чита рецимо о Аркану, за кога сви знамо ко је, шта је, а неко нас убеђује да је он некакав херој. Што рече стара, сачекајте прво да ми који смо видели својим очима помремо, па онда лажите и улепшавајте олош.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.199.69 (разговор • доприноси)