Gorran

Добро дошли	Добродошлица
Помоћ	Здраво, добро дошли на Википедију на српском језику! Захваљујемо на учешћу у пројекту. Википедија је енциклопедија на интернету коју свако може уређивати. Одвојите мало времена да бисте проучили основна начела и сазнали шта Википедија није. Дугме за аутоматско потписивање На страницама за разговор потписујте се додавањем четирију тилди (~~~~). То можете учинити кликом на дугме које се налази изнад оквира за уређивање. Препоручујемо да прочитате смерницу о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом. Није допуштено мешање писама и изговора у једном чланку. Текстови писани без дијакритичких знакова биће уклоњени без одлагања. If you don't speak Serbian: This is a welcome message sent to new users of the Serbian Wikipedia. Talk to us via our Village Pump in English!
Упутства
Пет стубова
Ауторска права
Речник

Надамо се да ћете уживати доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Ако имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој подстраници Трга. Такође, можете поставити питање свом ментору. Пријатан боравак!--СашаСтефановић • 02:50, 3. јануар 2007. (CET)

Злочини четника у Другом светском рату

Горане, на чланак који сте написали стављене су налепнице које говоре о томе да чланак није неутралан као и да је тачност чињеница које су у њему изнете спорна. Ја лично сматрам да на Википедији мора да постоји чланак који говори о четничким злочинима. Пошто је очигледно да сте приликом израде чланка користили неки извор, молим Вас да га наведете (уколико књига има ISBN обавезно наведите и њега јер је то најефикаснији начин за њену идентификацију). Такође, неутралност чланка се постиже тако што се у њему остављају само фактографске чињенице без изношења личног или туђег субјективног мишљења. То значи да би закључак на крају чланка морао да буде избачен. Уместо овог закључка, можда би на крају чланка могла да стоји завршна реч са неког суђења припадницима четничког покрета након Другог светског рата (наравно, опет уз навођење извора). Уколико вам затреба помоћ можете ми се обратити на мојој страници за разговор. Поздрав, --Краљевић Марко 10:37, 3. јануар 2007. (CET)

Добро би било после цитирања неке наредбе одмах навести и потпуни извор. И ја сам за то да овакав чланак треба да постоји, али управо због оспоравања треба што је могуће боље да буде документован. Не мора да буде толико дуг али оно што буде наведено да буде документовано. Пратићу овај чланак. и нудим помоћ ако буде потребна око сређивања. --Goldfinger 11:33, 3. јануар 2007. (CET)

Мора да сте ме помешали са неким . Ја сам само приметио да је Ваш чланак писан искључиво са партизанске тачке гледишта и да је постављен како би црнио четнике. Против таквих чланака немам апсолутно ништа, уколико су написани у енциклопедијским стилу, неутрални и добро покрепљени референцама. Није исто ако се напише да је нпр. мој комшија убио свог пса, и када се напише да су новине нпр. Блиц објавиле да је мој комшија убио пса. Оно што желим да кажем је да све тврдње које наводите морају да буду поткрепљени референцама, тј. изворима одакле је тврдња узета. Исто тако би требали да буду сви чланци на овој Википедији, поготово ови контраверзније природе. Уколико нађете такве чланке, а верујем да их има много,слободно их или означите или покушајте оставити коментар шта бисте то променили како би чланак био тачнији и неутралнији, или! измените сами како мислите да је најбоље. Морам да Вас обавестим да се не мешам у историјске теме, поготово не ове из Другог светског рата или из рата на простору бивше Југославије '91 године, искрено речено уопште ме не занима, али кад приметим да чланак није како треба онда га само означим. Хвала вам на разумевању, срдачно --СашаСтефановић • 20:11, 3. јануар 2007. (CET)

Поздрав и од мене :) Реченица коју си приметио у чланку о Дражи Михајловићу никако није примерена једној енциклопедији, и такве ствари можеш слободно да уклониш чим их спазиш било где. Значи тенденциозне тврдње и осуде су нешта чега треба да се клонимо. Исто тако, и у твом чланку постоји одређени број тенденциозних тврдњи. Лепљење налепница о неутралности на твој чланак нипошто немој да схваташ као напад на тему о којој пишеш: нико од администратора наше Википедије не би пристао на цензуру података само зато што се њему лично не свиђају, или има идеолошке проблеме са њима. Значи само треба мало да коригујеш тон, и да се трудиш да што више документујеш аргументе, и све ће бити у реду. Ево, ја лично немам посебно позитиван став ни према четницима ни према партизанима, али о партизанима имам много позитивније мишљење, међутим као енциклопедиста морам рећи да овај чланак нема баш непристрастан тон. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:48, 3. јануар 2007. (CET)

Горане, ја сам Вас замолио да наведете изворе и уклоните закључак. Уколико желите мени да упутите поруку кликните на мој плави потпис испод текста. Примедбе који сте изнели на Сашиној страни за разговор о чланку Битка на Сутјесци и о неким тврдњама као што је остављање Драже Михајловића на цедилу стоје. Међутим, то не представља званични став Википедије. Нажалост, имамо јако мало људи које ова тема занима и који располажу одговарајућим историјским изворима због чега ми је драго што се појавио неко као ви. До сада су се овим темама бавили само српски националисти који изгледа једини имају воље и времена да пишу чланке нпр. видите чланак Димитрије Љотић. Предност Википедије је у томе што је променљива. Уколико располажете историјским подацима и можете прецизно да наведете њихове изворе, можете слободно уређивати спорне чланке. Једини услов је да ваше измене имају енциклопедијски караткер, тј. да представљају просто навођење проверљивих историјских чињеница без изношења субјективних ставова. Ето толико. Поздрав, --Краљевић Марко 21:53, 3. јануар 2007. (CET)

Чланак о злочинима четника сређен

Погледај чланак како изгледа у мојој верзији ([1]), верјуем да ће надаље изгледати боље а не горе... Углавном, сређивао сам чланак технички и стилски, како би био примеренији неутралној тачки гледишта. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:04, 3. јануар 2007. (CET)

Углавном, најбољи начин за приказивање чињеница у енциклопедији је "по овоме и ономе то је било тако" (ако се износи уопштено мишљење). Наравно, ако се износи очигледна чињеница (нпр. "тај и тај је то рекао", па цитат или референца), онда није неопходно рећи "по овоме и ономе" и сл. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:04, 3. јануар 2007. (CET)

У сваком случају, само настави! Ако имаш још таквог материјала који можеш да средиш за чланке овде, они су више него добродошли. Такође, било би добро када би се позабавио чланцима о Другом светском рату у Југславији уопште. Ретки су људи који желе да се баве тим темама квалитетно. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:04, 3. јануар 2007. (CET)

odgovor na sredjivanje

Milose, skroz je kul da se srede linkovi u clanku. Medjtim, problem je u tome sto se link nakon tvog sredjivanja uopste nije video, "nestao" je. Yato sam vratio stari oblik. Pls probaj jos jednom, samo na tom mestu, a ja cu srediti sve ostale prema tom obrascu--Gorran 15:39, 6. јануар 2007. (CET)

Slike

Gorane, potrebno je da navedes izvore i upotrebu slika. U slucaju da su fotografije proizvod drzavnih organa, fotografija je u javnom vlasnistvu, pa ces tu staviti sablon {{jv}} (bez "nowiki" u kodu teksta), a navedi i odakle ti je fotografija. Ako to nije slucaj, potrebno je da stavis sablon {{Поштена употреба - Србија}} i kazes ko je autor fotografije. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:49, 5. јануар 2007. (CET)

Naravno, opis fotografije (npr. "Zarobljavanje vojnika Nemacke tad i tad, tu i tu") je vise nego pozeljan. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:49, 5. јануар 2007. (CET)

Sve to mozes da uradis ili u polju za opis kada aploudujes fotografiju ili naknadno tako sto kliknes na "uredi". --Милош Ранчић (р|причај!) 13:49, 5. јануар 2007. (CET)

Izmena

Želeo bih da objasnim razlog zašto sam napravio izmenu koju ste Vi uklonili. Meni se članak nije estetski dopao pa sam link na naš sestrinski projekat Vikicitati zamenio (meni) lepšim šablonom {{Wikisource}} koji je vodio na istu adresu. Neko vikipedijansko pravilo je da se izvori za tvrdnje stavljaju u između <ref> </ref> zagrada i da se dole napiše
==Референце==
<references \>
da bi se one prikazale. Inače, članku je potrebno još estetskog sređivanja. Pozdrav. BokicaK ^{Got something to say?} 14:57, 6. јануар 2007. (CET)

Nesporazum

Nisam ja uklonio izmenu na "Zlocinima cetnika" (?!). Naprotiiv, svaka pomoc u sredjivanju je dobrodosla! :) Ja sam samo vratio jedan link u drugom clanku "Saradnja cetnika sa..." mojim starim i glupim, zato sto se sredjeni link nije video u clanku - dok ne ukapiram sintaksu... P.S. Ukapirao sam... Mnogo sam glup... Pozdrav! --Gorran 22:32, 6. јануар 2007. (CET)

Книнска операција

Добар чланак! --Goldfinger 09:04, 8. јануар 2007. (CET)

Книнска операција

Thnx!--Gorran 09:59, 8. јануар 2007. (CET)

Овде је обичај да одговараш на страни онога који ти је послао поруку. Једноставно кликнеш на његово име из потписа и одеш на његову страну. Кликнеш на "разговор" па "уреди". Не пропусти да се потпишеш! Штос је у томе да ће та друга особа на врху странице имати обавештење да има поруку!--Goldfinger 12:02, 8. јануар 2007. (CET)

Већ сам урадио али у принципу горе имаш језичак "премести" само кликнеш на њега и "машина" те води! :-)--Goldfinger 08:38, 10. јануар 2007. (CET)

Београдска операција

Горане, пишете о темама које ме врло занимају. Да ли се историјом бавите професионално или вам је то само хоби! Морам да признам да сам у чланку Београдска операција по први пут видео неке фотографије из Музеја историје Југославије. Волео бих да ми мало ближе објасните њихово лиценцирање. Да ли су скениране из књиге или имате дозволу музеја? Ближе објашњење би било корисно како касније не би било проблема око могућег кршења ауторских права.

У вези са именом чланка. Чланак је прилично опширан и обухвата дужи временски период и знатно шири простор него сама Битка за Београд. Због тога сматрам да је првобитни назив Београдска операција био прецизнији. Уколико се слажете вратио бих стари назив с тим што бих поред овог назива навео временски период у којем се ова операција одиграла тј. од - до па 1944. год. Временско одређење у самом наслову је веома битно зато што је Београдска операција сама по себи прилично уопштен назив који би могао да се примени на више војних акција кроз историју. Уколико се сложите замолио бих вас да у одговору на мојој страници за разговор наведете период у којем се операција одиграла како бих га убацио у нови наслов чланка.

И још нешто. Знам да интернет пружа могућност анонимности својим корисницима. Међутим, кратко представљање корисника на страници за разговор у великој мери олакшава комуникацију и сарадњу, а не угрожава вашу приватност. Нпр. тренутно вам персирам, а можда сте млађи од мене. Уколико вам није незгодно, замолио бих вас да на вашој корисничкој страни напишете пар речи о себи, својим интересовањнима и чланцима које сте написали, као и о темама које планирате да обрадите. Поздрав, --Краљевић Марко 23:52, 17. јануар 2007. (CET)

Пар савета

Чланак Београдска операција је одличан, вероватно ћемо га превести на енглески језик, као и Книнску операцију. Е сад, мало савета.

• Датуми се пишу овако: Београд је ослобођен [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. и добијамо Београд је ослобођен 20. октобра 1944.
• Слике у чланку су превелике, ми их обично стављамо да им ширина буде 200-300 пиксела. То се ради овако [[Слика:Ime slike.jpg|десно|мини|200п|Текст који ће објашњавати слику]]. Десно поставља слику удесно (постоји још и лево и центар, ми углавном користимо десно, а лево да нам се слике не преклапају, центар јаааако ретко), мини омогућава тексту испод слике да се види, а 200п је ширина у пикселима (може више, може мање).
• Изворна имена стављамо између оваквих заграда -{ }-, tj. цртица - + средња заграда { .

Можете ли да се у ближој будућности позабавите чланцима Народноослободилачки рат, Сремски фронт, Битка за Козару и Други светски рат у Југославији? Поздрав. --BokicaK ^{Got something to say?} 06:59, 19. јануар 2007. (CET)

Слика:Kazaliste.jpg

Мало ти је превише слободно интерпретација ауторских права за ову слику. 'Ајде размотри неку прикладнију лиценцу или нужност стајања ове слике у чланку. Хвала --¡¿Кале?! 04:08, 21. јануар 2007. (CET)

Слика:Kloster bihac.jpg - исти случај. Те фотографије су нечије дело, и свакако подлежу заштити ауторских права, осим ако нису сликане пре више од 100 година --¡¿Кале?! 04:13, 21. јануар 2007. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:ZarobljeniciuKninu.png

Хвала ти што си послао (послала) Слика:ZarobljeniciuKninu.png. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Dzordzm 03:34, 25. јануар 2007. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:ZarobljenicinaKorculu.png

Хвала ти што си послао (послала) Слика:ZarobljenicinaKorculu.png. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Dzordzm 03:34, 25. јануар 2007. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Mapa knin.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Mapa knin.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Dzordzm 03:34, 25. јануар 2007. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Mapa korcula.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Mapa korcula.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Dzordzm 03:34, 25. јануар 2007. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Eskadrile 2.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Eskadrile 2.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. ¡¿Кале?! 20:07, 25. јануар 2007. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Eskadrile 3.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Eskadrile 3.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. ¡¿Кале?! 20:07, 25. јануар 2007. (CET)

Sastanak u nedelju, 18. februara

Здраво. Позивам те да дођеш на састанак у недељу, 18. фебруара 2007. поводом две године од формалног постојања наше заједнице (15. фебруара 2005. смо се први пут видели уживо). Састанак ће се одржати у трибинској сали Дома омладине од 17 часова (улаз из Македонске, први спрат, просторија до Америчког кутка). --Милош Ранчић (р|причај!) 18:38, 14. фебруар 2007. (CET)

Ако си у прилици да стигнеш, обавезно погледај чланак Википедија:Уживо/недеља, 18. фебруар 2007. и самопозови се да даш неку идеју за причу. Такође, на састанке обично носимо пиво и слично :) --Милош Ранчић (р|причај!) 18:38, 14. фебруар 2007. (CET)

"безначајне" слике

Напомињем да свака слика треба прихватљиву и проверљиву ознаку о статусу ауторског права, ма како тривијална. --Dzordzm 00:01, 16. март 2007. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Remenik.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Remenik.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 16:49, 19. март 2007. (CET)

Ауторско право над Слика:Eskadrile 3.jpg

Замолио бих те да исправиш ознаку за лиценцу на горе наведеној слици, будући да образложење које си дао не говори да је слика у јавном власништву, па ни лиценца не одговара. Ако ознака не буде исправљена/одговарајућа, слика ће морати да буде обрисана. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 16:58, 19. март 2007. (CET)

Мењање ознака за ауторско право

Свака слика има своју страну са описом слике, која се уређује исто као и свака друга вики страна, и на те стране долазиш кликом на Слика:Remenik.jpg и Слика:Eskadrile 3.jpg. Ознаке за ауторско право су шаблони, који су набројани на овој страни. „Уступио ради промоције“ није исто што и „одрекао се свих права“, а „јавно власништво“ значи да над сликом не постоје никаква права или их се аутор неповратно одрекао. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 17:46, 19. март 2007. (CET)

Још мало о ауторском праву

Хмм. Мислим да је у питању неспоразум. Идемо редом, делови из Закона о ауторском и сродним правима:

• шта је заштитљиво - члан 2, ставови 1-2:

1. Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.
2. Ауторским делом сматрају се, нарочито:
   1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и друго);
   2. говорна дела (предавања, говори, беседе и друго);
   3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
   4. музичка дела, са речима или без речи;
   5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
   6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице; графике, скулптуре и друго);
   7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
   8. картографска дела (географске и топографске карте);
   9. планови, скице, макете и фотографије;
   10. позоришна режија.

дакле, нема никаквог захтева у погледу уметничке вредности

• фотографије у музејима - члан 36:

Право забране излагања оригиналног примерка дела ликовне уметности

1. Власник оригиналног примерка дела сликарства, скулптуре и фотографије има право да тај примерак излаже, без обзира на то да ли је дело објављено, осим ако је аутор, приликом отуђења тог оригиналног примерка, то изричито и у писаној форми забранио.
2. Аутор не може забранити излагање оригиналног примерка дела који припада музеју, галерији или другој сличној јавној институцији.

дакле, власник фотографије може да је уступи музеју на излагање, без обзира да ли је носилац аутоског права или не; носилац ауторског права не може да забрани музеју да излаже своје власништво, али може да ограничи то право трећем лицу приликом продаје;

• законска лиценца - право јавних институција на умножавање за потребе наставе или научног истраживања, услови - члан 53, став 1:

Законска лиценца

1. Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је у државним органима, образовним институцијама и јавним библиотекама умножавање, за потребе наставе или научног истраживања, на папиру или сличном носачу, одломака из публикација путем фотокопирања или било којег облика фотографске или сличне технике која даје сличне резултате.
2. Одредба става 1. овог члана не односи се на нотни запис музике.

дакле, јавне институције имају права да под одређеним условима умножавају неке материја и преко ограничења закона, с тим да они плаћају надокнаду.

У вези са Фотографију на којој је аутор само просто "усликао" нешто што није његово, аутор не може заштити. - прво, власништво над предметом не повлачи и ауторско право над тим предметом, нити је онај који је приказан на слици скоро увек и онај који ју је усликао (тј. то скоро никад), а друго, горе сам ти навео да основа заштите није уметничка вредност, него чин стварања.

Као што видиш, оно што си написао или не стоји, или стоји само у неким околностима. У сваком случају, ништа ти не даје основ да тврдиш да је слика у јавном власништву.

Комплетан текст Закона о ауторском и сродним правима можеш да нађеш на Интернету, између осталог и на Викизворнику на српском, --Бране Јовановић, ДГзС <~> 09:25, 20. март 2007. (CET)

Drugi krug

Raspitaj se ponovo - čin fotografisanja jeste čin stvaranja, pošto uključuje odabir predmeta fotografije, ugla posmatranja, otvora blende i sl. Po tvom rezonu, nijedna fotoreporter ne bi nikada bio autor svoje fotografije, pošto je stvara u cilju informisanja. Pročitaj ponovo član 2, stav 1 -

Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.

Dakle, sama činjenica da je neko uzeo kameru uperio je sa namerom da nešto snimi i okinuo, predstavlja čin stvaranja. Postoje slučajevi kada sadržaj fotografije ne predstavlja autorsko delo, međutim u konkretnom slučaju - fotografija te osobe u tim okolnostima je dovoljno neponovljiva i jedinstvena da ta fotografija predstavlja autorsko delo.

Za muzej sam ti već objasnio pod kojim uslovima je oni izdaju, i ponoviću opet - "ustupio radi promocije i prezentacije" nikako nije sinonim za "odrekao se svih prava". Ovo drugo označava da se odrekao i prava da utiče na dozvoljavanje izvedenih radova (remiksovanje), korišćenjem u svrhe antikampanje protiv njega, reklamiranje komercijalnih proizvoda i organizacija sa čijim se ciljevima ne slaže i/ili protiv kojih se aktivno bori, kao i druge upotrebe koje ne mogu da se podvedu pod doktrinu poštene upotrebe (ilustracija u naučne/obrazovne svrhe, parodija, kritika). --Бране Јовановић, ДГзС <~> 11:44, 20. март 2007. (CET)

Definicija kreativnosti

Ako se držimo tvoje definicije,

"čin fotografisanja jeste čin stvaranja, pošto uključuje odabir predmeta fotografije, ugla posmatranja, otvora blende i sl." - sve to uključuje i čin pravljenja držalice za sekiru, ali teško da je "оригинална духовна творевина аутора"

onda isto tako možemo da kažemo i da je svaki slikar jednako kreativan kao i bilo koji moler koji se dohvati četke, jer su potrebne iste motorne sposobnosti za jednu kao i za drugu delatnost. Da su tvoje tvrdnje tačne, nijedna se fotografija nikada ne bi kvalifikovala kao autorsko delo. Takođe, i stvaranje držalja za sekiru je čin stvaranja, s tim da je to stvaranje u cilju ponavljanja unapred zadatih osobina objekta, da kažemo kao što je to fotografisanje osoba za ličnu kartu ili drugi dokument. Međutim, kada to radi fotograf, ta fotografija je i dalje pokrivena autorskim pravom, bez obzira što ne postoji "umetnička namera".

Da li je neko bio svestan svog autorskog prava ili ne, ne igra nikakvu ulogu, pošto mu ono pripada po zakonu, tj. Аутор ужива морална и имовинска права у погледу свог ауторског дела од тренутка настанка ауторског дела. (члан 8 Zakona o autorskom i srodnim pravima). Ako se autorskog prava nosilac nije eksplicitno odrekao, niti je ono isteklo, i dalje mu pripada. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 12:44, 20. март 2007. (CET)

Ajmo dalje

Pravljenje držalje za sekiru je takođe vajarstvo. Držalja za sekiru koje je napravljeno tako da liči na svako drugo koje je napravljeno u proteklih par hiljada godina kako ljudi prave držalje za sekiru ne sadrži u sebi dovoljno novosti da bi se zaštitilo (što bi rekli, dizajn je odavno u javnom vlasništvu). Kada bi takvo držalje bilo dovoljno prepoznatljivo, i ono bi bilo umetničko delo koje bi bilo pokriveno autorskim pravom.

Kod fotografija je mnogo lakše napraviti originalno delo: pomeri se osoba, promeni se ugao pod kojim svetlo pada, dune vetar tj. ima mnogo više promenljivih faktora koji doprinose jedinstvenosti.

To što je autor fotografije pilot, ne znači da mu ne pripada autorsko pravo nad fotografijom. Autorsko pravo pripada osobi, ne zanimanju. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 13:15, 20. март 2007. (CET)

I dalje

Idemo redom:

1. Pogrešno, i sumnjivo; šta zapravo znači "pogodna za zaštitu autorskih prava"? Sve za šta je potreban intelektualan trud, pa sastojao se on i u usmeravanju "idiota" u nekom pravcu i pritiskanju dugmeta, je autorsko delo. Razloge sam naveo ne jednom, nego najmanje dva puta.
2. Zamena teze - mešaš izradu držalje i fotografije. Takođe, mešaš nameru i stvaralaštvo.
3. prvi deo dan; drugi deo ne - naveo sam ranije šta je sve originalno (neponovljivo) na ovoj fotografiji;
4. pogrešno, opet; nigde se nije eksplicitno odrekao autorskih prava.

Dakle, zamolio bih te da središ svoje argumente, i da se odlučiš već jednom na osnovu čega zapravo tvrdiš da je data slika u javnom vlasništvu:

1. odluči da li se autor odrekao autorskog prava nad slikom?
2. odluči da li autoru pripada autorsko pravo iako je pilot - ranije si tvrdio da mu ono ne pripada jer nije fotograf?
3. odluči da li se ili nije eksplicitno odrekao autorskog prava - činjenica da li jeste ili nije znao da ih ima ne igra nikakvu ulogu, ona mu po zakonu pripadaju nezavisno od te činjenice?
4. odluči se da li je fotografiju moguće ili nije moguće zaštititi autorskim pravom - ranije si tvrdio da fotografija sama po sebi nije bila zaštitljiva tada? --Бране Јовановић, ДГзС <~> 21:07, 20. март 2007. (CET)

Dakle

1. Niko nije rekao da je sve što neko napravi "originalna duhovna tvorevina", ali jesam rekao da je mnogo lakše biti originalan pri fotografisanju. Što se mene tiče, svaka fotografija je originalna tvorevina, a ako pročitaš malo bolje, videćeš da je tako i što se zakona tiče.
2. Ok.

O odgovorima:

1. To što smatraš da se autor odrekao smo ustanovili. Problem je u tome što to ni iz čega navedenog ne sledi.
2. U kontekstu, ja sam rečenicu Autor fotografije nije fotograf nego pilot. shvatio kao tvrdnju da mu zbog toga ne pripada autorsko pravo. Izvinjavam se ako sam pogrešno shvatio opasku.
3. Da, ovo sam trebao da spojim sa prvim;
4. Hmm: "Иначе, тада није могло да се заштити ауторско право на фотографију. А данас може само по основу.." nisam ja napisao, nego ti.

Sliku ću obrisati, jer nisi ustanovio na osnovi čega je u javnom vlasništvu - kada si napisao da je jedan od pokazatelja za to način na koji se Muzej vazduhoplovstva odnosi prema slici, naveo sam ti gore situaciju u kojoj muzej može da se ponaša tako tj. da ima dozvolu za to, a da autorsko pravo nad takvom fotografijom tom muzeju i dalje ne pripada.

A inače, gubim živce jer smatram da sam na početku naveo argumente zbog kojih slika nije u javnom vlasništvu, i posle silnih pisanija vratili smo se na početak, ne dokazujući ništa novo. Ja ne smatram da je poenta rasprave da se neko umori i odustane, nego da se stvari raščiste, da bi se ubuduće brže dolazilo do rešenja, bez nepotrebnog ponavljanja. Autorsko pravo na Vikipediji shvatam vrlo ozbiljno, jer je to jedino što može da je omete/zaustavi - najbolji dokaz za to je slučaj Vikipedije na nemačkom, koja se nije moglo pristupiti par dana, a zbog tužbe za povredu autorskog prava. Toliko. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 07:21, 21. март 2007. (CET)

Поздрав,

• Који сте шаблон јуче на састанку поменули, да покушам да вам помогнем?
• П.С. Ништа не гарантујем--Fica Blok38 (разговор) 16:50, 2. април 2007. (CEST)

Шаблон

Ако сам вас добро разумео јел би то требало одприлике овако да изгледа Корисник:Fica Blok38/Тест4? Aко не па само реците--Fica Blok38 (разговор) 17:07, 2. април 2007. (CEST)

Хоће ли помоћи овај шаблон?

Проблеми са ауторским правом за Слика:Predaja zastave 3 dalm brigadi.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Predaja zastave 3 dalm brigadi.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:48, 9. април 2007. (CEST) Koliko ja vidim, u pitanju je fotografija, ne poster. "Poštena upotreba" potpuno pogrešna, efektivno bez licence. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:48, 9. април 2007. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Stab 12 dalm brigade.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Stab 12 dalm brigade.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:50, 9. април 2007. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:McLean 10 brig.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:McLean 10 brig.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:50, 9. април 2007. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Orden partizanske zvezde.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Orden partizanske zvezde.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:54, 9. април 2007. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Orden bratstva jedinstva.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Orden bratstva jedinstva.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:54, 9. април 2007. (CEST) Ako državni simboli i nisu pokriveni autorskim pravom, dizajn jeste, kao i fotografija. Ako slikaš ordenje, možeš da pošalješ njihove slike na Vikipediju, ali tuđe nikako. Takođe, ordenje i značke nisu isto. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:54, 9. април 2007. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Orden narodnog heroja.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Orden narodnog heroja.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:59, 9. април 2007. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Eskadrila 1.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Eskadrila 1.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:59, 9. април 2007. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Eskadrila 2.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Eskadrila 2.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:59, 9. април 2007. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Zastava 2 proleterske.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Zastava 2 proleterske.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:59, 9. април 2007. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Купрес мапа.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Купрес мапа.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:59, 9. април 2007. (CEST)

Још један списак слика

Све ове слике су без лиценце, и биће брисане у року од недељу дана ако не буду имале исправну ознаку за лиценцу:

• Слика:Mapa bg 3.jpg
• Слика:Slavlje albanija.jpg
• Слика:Devojka i tenkisti.jpg
• Слика:Bulevar 167.jpg
• Слика:Bunker obilicev venac.jpg
• Слика:Mapa bg 2.jpg
• Слика:T34 u beogradu.jpg
• Слика:Mapa bg 1.jpg
• Слика:Crvenoarmejci u beogradu.jpg
• Слика:Peko koca.jpg
• Слика:Kazaliste.jpg
• Слика:Oper bihac.jpg
• Слика:Kloster bihac.jpg
• Слика:Bihac.jpg
• Слика:Karta glas.jpg
• Слика:Komandanti.jpg
• Слика:Churcill.jpg
• Слика:Zarobljenici u bg.jpg
• Слика:Borci 5 krajiske u kolubari.jpg
• Слика:ZarobljenicinaKorculu.jpg
• Слика:ZarobljeniciuKninu.jpg

--Бране Јовановић, ДГзС <~> 23:20, 9. април 2007. (CEST)

Састанак уживо, недеља, 15. април

Имам ванредно задовољство и спамерско задужење да те у име свих Википедијанаца позовем да присуствујеш једном од наших традиционалних недељних састанака :) Састанак ће се одржати у трибинској сали Дома омладине, први спрат, улаз из Македонске, са почетком у 17 часова. Атмосфера неформална :) Пробаћемо да не причамо о масовном уносу, мада обећања не дајем :) За додатне информације можеш контактирати Филипа. До скорог виђења (надамо се :)) --¡¿Кале?! 23:12, 11. април 2007. (CEST)

Други светски рат

Ова категорија је мало пренатрпана, па сам кренуо да је растеретим. Сви чланци везани за југословенско ратиште би требало да идеу у Други светски рат у југославији. Поз. -- Bojan  Razgovor  06:32, 27. април 2007. (CEST)

P.S. Možeš i ti to da radiš. Samo, po pravopisu se imena ratova pišu velikim početnim slovom: Drugi svetsk rat, Vijetnamski rat, Zalivski rat. -- Bojan  Razgovor  06:48, 27. април 2007. (CEST)

Zasto? Trebalo bi ds svaki front ima svoju kategoriju, zar ne? -- Bojan  Razgovor  09:10, 27. април 2007. (CEST)

Pa u Категорија:Западни фронт (Други светски рат)? -- Bojan  Razgovor  09:26, 27. април 2007. (CEST)

Немачке дивизије

Придружите се у превођењу списка немачких дивизија на српски језик. Прво питање које се намеће је како означити линк који ставимо (да ли на рпимер 5. немачка пешадијска дивизија у Другом светском рату или 5. пешадијска дивизија (Немачка)) или нешто слично. Очекујемо ваш допринос. Поздрав, --Vojvoda 09:35, 27. април 2007. (CEST)

Postoji samo jos jedan problem. Ako stavimo 5. pesadijska divizija (Nemacka) ne zna se da li je u pitanju Prvi ili Drugi svetski rat. Engleski jezik ima pogodnu skracenicu WWII a kako predlazete da mi resimo ovaj problem. --Vojvoda 14:00, 28. април 2007. (CEST)

ПОВ

Горане, кад стављаш {{пов}} на неки чланак потребно је да на страни за разговор образложиш зашто сматраш да је ПОВ и изнесеш своје примедбе, у супротном, следећи који наиђе, а не слаже се са твојом констатацијом, по истом принципу може само да склони шаблон и ништа онда нисмо урадили. --Кале ^{◄ info ►} 15:11, 27. април 2007. (CEST)

Најзанимљивији?

Мислим да је рат у Југославији далеко најзанимљивији

На основу чега ово тврдите.--Vojvoda 20:46, 30. април 2007. (CEST)

Prevod

Vidim da ste ispravili neke nedostatke prevoda na mojoj strani ya razgovor. Ako stignete ispravite prevod i na samim clancima. Primetili ste verovatno da sam promenio kategorije vaših članaka o nemačkim divizijama. Nadam se da se slažete sa ovim promenama. --Vojvoda 11:01, 2. мај 2007. (CEST)

И још нешто имате ли идеју како треба превести Luftwaffe Field Division (неразумљиви звучи Луфтвафе пољска дивизија мада има смисла јер су то углавном јединице за обезбеђивање аеродрома). --Vojvoda 11:23, 2. мај 2007. (CEST)

Списак дивизија НОВЈ

Поздрав, Први пут се јављам и дајем неке сугестије у вези овог списка . Од 1.11.1942 укупно је формиранино 68 дивизија, од тога првих 55 које и јесу на сиску, две ваздухопловне, 7 дивизија корпуса и 4 дивизије страних држевљана. Првих 55 у свом имену немају (крајишка, српска, славонска, санџачка и др.) него само број и прве две пролетерска а остале само дивизија. Оне које су касније проглашене ударним (њих 15) добиле су у имену и ударна. Ако се у број стани нпр. 38 санџачка испада да и има још најмање 37, а уствари то је једина и зато треба написати 38.дивизија (санџачка). Исто тако у списку није потребно писати НОВЈ јер то има у наслову списка. Кад пишеш чланак у наслову стави и НОВЈ. Ја ћу допунити списак о месту формирања, саставу прве три бригаде од којих је формирана дивизија, а ставио би и рубрику о расформирању или престанку рада са датумом. Ако се слажеш да наставим са радом, а ако не да обришем ово што сам почео. Ово су добронамерне примедбе да би текст био што бољи. Пре одговора консултуј се са Војводом пошто видим да сте тим за писање о Другом светском рату. Можда би требало написати неколико реченица увода у списак или посебан чланак о дивизијама у НОР-у. Поздрав--Drazetad 12:33, 2. мај 2007. (CEST)

у последњи сат сам девет пута искључен са интернета, Јавићу се кад веза постане нормална--Drazetad 13:34, 2. мај 2007. (CEST)

тек сад сам успоставио какву такву везу. Немој да мешаш бригаде и дивизије. Бригаде њих 317 формиране су са називим крајишка, личка, војвођанска и др. нису поредне по реду и многе имају исте бројеве а други назив. а дивизије нису формиранне као личка и сл. и носе тачно један од 55 бројева у називу. Називи су узети из“ Енциклопедије Југославије Југословенског лексикографског завода“ из Загреба 1984. године. Текст је написао тада пуковник Никола Анић на основу његове књиге „НОВЈ 1941-1945“ Београд 1982 и „Осановних података о дивизијама НОВЈ формираним у НОР-у“. Војноисторијски гласник 1959. Назив за трећу дивизију гласи "3, НОУ дивизија (црногорска)", за четврту "4 НОУ дивизија (крајишка)" , а за шесту "6.НОУ дивизија (личка) од 19.3.1944 пролетерска „Никола Тесла“" и тд. НОУ значи нар.ослоб. ударна. Што се тиче слова и тачно тако је преписано из књиге и не стоји код сваке дивизије. Поздрав--Drazetad 18:19, 2. мај 2007. (CEST)

Није то мени непознато, и размишљао сам на ту тему. Иначе, Николу Анића сам знао - умро је прошле године. Он је стандардизовао називе накнадно. Оригинално, они су приличан хаос На ову варијанту имена сам се одлучио из једног разлога који ми је био прилично уверљив; иди на nbs.bg.ac.yu, на електронски каталог, и укуцај "Četvrta krajiška divizija", "Peta krajiška divizija", "Šesta lička divizija"... и добићеш књиге под тим насловима. Дивизије једноставно тако зову њихови орци, њихови команданти, а и сви остали... Војно-стручна стандардизација проведена је накнадно, и неје баш ухватила корена. И не брији, не мешам бригаде и дивизије :-)--Gorran 18:25, 2. мај 2007. (CEST)

Датуми оснивања 6,7,8,9,19,27,29,31, 39, 41 нам се не слажу, Ако узмемо називе како их Ти водиш 32 није хрватска него загорска, 38 није источнобосанска него босанска, 39 није крајишка него босанска, 51 није македонска него Струмичка, а недостају 54 и 55 (Кумановска и Тржачка (Тршћанска). Када сам почео писати на википедији обећао сам себи на нећу писати о новијој историји југословенских простора, и о фудбалу. ( о тим темама сви имају једино исправно мишљење, па ни ја нисам изнимка). До данас сам се придржавао, али ево први текст, није ни текст него списак и већ неспоразуми, а да би „спустио лопту на земљу“ како је поменуто у неком другом тексту, мислим да је најбоље да се придржавам и даље свог обећања и повучем се из овог текста. Желим Ти много успеха у даљем раду, а оно написано искористи ако Ти може помоћи или обриши, нећу се љутити. Надам се да ово неће покварити нашу сарадњу на неком другом тексту. Поздрав--Drazetad 20:40, 2. мај 2007. (CEST)

Нисам желео никог увредити, љут сам на себе из разлога које сам навео. Овде нема ништа лично, ако си тако сватио. До неке друге теме поздрав--Drazetad 22:15, 2. мај 2007. (CEST)

Није ми јасно колики је бројни састав једне партизанске бригаде. --Vojvoda 15:36, 3. мај 2007. (CEST)

дела Милослава Самарџића

На основу чега сте тврдили да је све у делима овог писца измишљотина (можда на основу Брозових сабраних дела ). Он није историчар од заната али се труди да користи различите изворе. Има националистички настројених изјава али има и много проверених података и цитираних извора. Мада и сам сматрам да је за енциклопедијске чланке погодније користити дела Косте Николића који је еминентан историчар и професор на Филозофском факултету у Београду. Да ли се идела наших најеминентнијих стручњака за савремену историју оспоравају када долазе у сукоб са тврдњама комунистичке митологије. --Vojvoda 15:33, 3. мај 2007. (CEST)

Расправа

Ако хоћете да наставимо расправу (извинте али навикао сам да персирам старијим особама) пишите на мој е мајл vojvodass@yahoo.com. Можемо да будемо опширнији и не морамо да се везујемо за тематику чланака на википедији. --Vojvoda 17:15, 3. мај 2007. (CEST)

Прочитао сам она документа која сте поставили о Другом светском рату у Југославији (са великом већином сам раније упознат) па ћу овде покушати да вам одговорим али ми није јасна поента. (шта желите да покажете). --Vojvoda 17:26, 3. мај 2007. (CEST)

"али ми није јасна поента"

Приметићу да правите једну грешку. Када кажете за четнике да су били српско-националистичко оријентисани. Зашто ово није тачно? Прво генерал Михаиловић до краја рата позива све југословенске народе да се ставе под застају ЈВУО, војске која представља континуитет југословенске државности. Ја никада нисам рекао да су четници искључиво добри док су комунисти искључиво лоши. Али када напомињете да су четници „сарађивали са окупатором“ заборављате да кажете да су и комунисти имали многа договарања (и договоре) са усташким и немачким представницима. Састанци Драгољуба Михаиловића са Немцима нису дали никакве резултате. Када се коментарише четнички покрет занемарује се једна чињеница коју ћу сада подробно да образложим: Као герилски покрет ЈВУО није био централизован покрет па је било доста одступања и у идеолошком и у оперативном погледу. Тако се мора разликовати неколико делова ток покрета:

• Први и најважнији је онај део окупљен око Драгољуба Михаиловића, јединице њему непосредно борбено потчињене и оне којима су командовали његови људи од поверења.
• Друга група су самозване војводе (у различитим крајевима српског етничког простра, да их сад не набрајам) који су се званично декларисали каочетници (што су они и били четник-герилац) али у организационом и оперативном погледу нису били потчињени генералу Михаиловићу. Међу њима су били представници тврде, националистичке струје (често и шовинистичке).

То зашто су партизани били лаки на обарачу не знам.

• Не разумем заштокажете да је влада септембра 1941. поручила Михаиловићу да чека са акцијама. То је апсолутно нетачно. Она му је то поручила још маја-јуна 1941 (Симовићево писмо), (одмах након успостављања равногорског покрета) како не би изазивао репресалије Немаца. У позно лето 1941. (август-септембар) Михаиловићеве јединице у Србији активно учествују у народном устанку и постижу (заједно са партизанима) запажене резултате (колико је могуће постићи запажене резултате у таквим условима борбе).

Надам се да ћемо расправом решити што више дилема и да ћемо добити квалитетне и објективне чланке. (иначе немамо ниједан чланак из српске историје изабран за сјајан). Видећу (колико ми време и знање буду дозвољавали) да учествујем у писању ових чланака. На тај начин са два различита гледишта можемо да добијемо потпунију слику о догађањима. Поздрав, --Vojvoda 22:36, 3. мај 2007. (CEST)

Симовићеве инструкције

Онај Симовићев говор је једна ствар али инструкције Михаиловићевом штабу на Равној гори послате су неколико месеци пре (извините због непрецизности али не знам датум напамет а литература ми није при руци). Устанак у јесен 1941. је био делимично подстрекнут деловањем комуниста и четника а делимично је то био и спонтани народни бунт.

Комунисти и четници су се утркивали ко ће пре стићи да на своју страну приволи што више за устанак расположених људи. У то време многи припадници оба покрета веровали су у могући успех операција јер је изгледало да Немци напуштају Србију (они су заправо пребацивали све оперативне снаге на исток). Занимљиво је одговорити на питање зашто се комунистима журило са устанком и револуцијом када су они војно гледано тада за Немце представљали далеко мању опасност од четника. И још нешто напишите на својој корисничкој страни које сте све чланке написали да бих могао даих све пређем (тј. прочитам) Поздрав, --Vojvoda 14:17, 4. мај 2007. (CEST)

Други светски рат

Немам сад времена да се бавим другим светским ратом јер хоћу да завршим мој велики пројекат Историја Србије У Првом светском рату. Можете да погледате и ако вас занима ова тема помогнете уређивање овог чланка. После тога ћу да се бацим на Други светски рат у Југославији. Имам једну збирку од 100-ак докумената из Недићеве Србије па би било занимљиво и то убацити у изворник. Поздрав и још једном, када ћете да уредите своју корисничку страну да људи знају шта радите. --Vojvoda 19:30, 4. мај 2007. (CEST)

Partizani i streljanja

Ma kakvi, па ја се сваки пут обрадујем кад ми се појави она окер линија па каже имете поруку!. Уосталом, баш лепо што си ме подсетио на те партизане, јер сам мало разапета на више страна и ништа од тога није завршено, тако да се помало губим и лепо је кад има неко ко те ухватиза руку и врати на колосек. Елем, ја видим ствари овако: ово јесте чланак о партизанским злочинима, али ипак није дисертација или књига. Имена нису неопходна, јер нам имена мало значе. Оно што је нама овде битно је констатација злочина - значи, тврдња да је злочин постојао, и референца која каже, ево то пише овде. Ја бих цео чланак преструктурирала, а с обзиром да онај који га је писао нема никаквз намеру да то ради, и то је рекао отворено и више пута и поред добре воље других корисника да му помогну, (види моју управо архивирану страницу), онда би могао то ти да урадиш, пошто видим да добро бараташ тиме, имаш објективну литературу (а не оног Милосава или како се већ зове), и што је најважније, тема те интересује. Ја бих направила неку или хронолошку поделу, или поделу по врстама жртава. Можда је боље по врстама жртава, али то ћеш ти већ боље знати штаје боље. Ако је по врстама, онда: 1. противници - немци и четници 2. цивилно становништво, 3 - сопствени људи. У сваком делу треба рећи нешто о идеологији, зашто како, односу према "жртви", и тек на крају навести неколико примера. Ја лично сам за брисање свих оних цитата, довољно је рећи - ту и ту су након тога и тога, због тога и тога, страљали, убили, мучили или шта већ толико људи. Касније су их закопали/оставли или шта већ. Референца и то је то. Ако се ради о неком посебном и изузетно суровом злочину, укратко у једној или две реченице описати (нема потребе за дугм цитатима са гомилом ужасно непријатних чињеница) и наравно, референцирати. На тај начин треба средити и онај други чланак, уколико му је потребно такво сређивање, јер морам да признам нисам га ни прочитала. И најважније, избацити епитете и придеве који јасно одражавају политички став писца.--Maduixa kaži 10:30, 5. мај 2007. (CEST)

Питање о професији

Можете ли да ми одговорите у ком се својству бавите историјом тј да ли радите професионално (или сте радили) или вам је то хоби. А>ко мислите да је ово питање индискретно немојте да одговорите. --Vojvoda 14:10, 5. мај 2007. (CEST)

Прве информације о четницима у Лондону

Прве вести са Равне Горе стигле су у Лондон јула месеца. Поруку је усмено пренео амерички конзул у Београду Карол Лот Ранкин, преко југословенског отправника послова у Лисабону. Поред осталог у поруци се каже:

Пуковник Михаиловић саопштава влади да усташе врше нечувене злочине над Србима. Српски народ тешко пати од крволочних усташа... Убиства се врше у масама и узимају све веће и веће размере... Моли да се о њему уопште не говори, али да југословенска влада учини што до ње стоји да се овим злочинима стане на пут.

Прву радио депешу са Равне Горе ухватила је британска прислушна служба на Малти 14. септембра 1941, односно, била је то прва депеша коју су енглеске власти пријавиле југословенској влади:

Слободна војна станица неокупиране Србије.

Молимо британску војну станицу да југословенској влади у Лондону пошаље ово саопштење:

Живану Кнежевићу, потпуковнику, Лондон.

Јави се лично преко Радио Лондона. Слушам те сваког дана. Хитно је. Твој кум Драго, 50 класа.

Друга депеша, упућена одмах потом, давала је допунске податке:

Ја сам на месту које се зове по имену пука твоје пете и моје четврте чете. Твој кум Драго, 50 класа из Париза.

Иза ове шифре крио се потпуковник Драгослав Павловић. који је са потпуковником Кнежевићем завршио 50-ту класу Више ратне школе у Паризу, а потом са њим служио у 18. пешадијском пуку "Сувобор". Следећих дана обављене су уобичајене провере, да би права веза била успостављена тек почетком октобра. Први опширнији извештај Павловић је послао 8. октобра:

Југословенска војска у земљи постоји. Војском командује пуковник Дража Михаиловић. Народ жељан борбе. Немамо ни најпотребнијих средстава. За сада боримо се само пушком и бомбом. Немци уплашени, не знају шта раде... Народ би срећан био да види прву помоћ од савезника. Деветог бићу у Пожеги. Могу доћи на реферисање. Пошаљите авион.

И следећег дана, 9. октобра, емитован је позив за помоћ:

Бацајте нам оружје, муницију, новац на Сувобор, Равна Гора. Шаљите авијацију да народ види. Авиони могу слетети на слободне аеродроме. Нарочито повољна Пожега.

Иначе осим порука о четничком покрету до владе су стигле и информације о усташким злочинима па је то била честа тема расправа између српских и хрватских политичара у емигрантској влади. Што се тиче упуствава за четничко деловање у војсци Краљевине Југославије постојала је читава једна армија кја је у случају слома требало да ступи у четничку (герилску) акцију али до реализације због општег расула није дошло. Чак је и пуковник Михаиловић у војној јавности пред рат износио идеје да се војска реорганизује тако да ратује герилски или како он каже полуактивно.--Vojvoda 22:23, 7. мај 2007. (CEST)

И још нешто одакле си навео онај документ?--Vojvoda 22:23, 7. мај 2007. (CEST)

Drugi svetski rat Vojvoda-odgovor

Што се оног документа тиче молим вас погледајте ко га је написао јер је то врло битно ако намеравам да га протимачим (а намеравам). Што се тиче комунистичких борби са усташама о томе постоје исцрпне информације и документа мада ја нисам то детаљније проучавао (ја сам ипак само студент па ми је приступ документима доста ограничен). Што се сарадње партизана и усташа тиче ње је свакако било и о томе постоје документа. Књигу за четврти разред гимназије није писао само Коста Николић већ још три аутора. Књига је писана као противтежа полувековне комунистичне догме. Нађите ми један комунистички уџбеник где се изричито не каже како су четници домаћи издајници и сарадници окупатора а изнад партизанских вођа само што не стоји светачки ореол (да су били религиозни не сумњам да би га ставили). У време буђења национализма од осамдесетих до сада многа дела су дела публициста а не дела озбиљних научника-историчара. Сада на површину испливавају многе информације које су занемариване у комунистичкој Југославији и доста је искривљена црно-бела слика која је о четницима стварана годинама. Питање је шта ћемо у будућности још сазнати о деловању свих покрета на простору Југославије у Другом светском рату. --Vojvoda 09:04, 10. мај 2007. (CEST)

Занимљиве теме-одговор

Хоћу да сарађујем на чланцима Устанак у Србији 1941. и Сарадња партизана са усташама у Другом светском рату само сачекај једно недељу дана пре него што почнеш јер пре тога хоћу да завршим неке чланке које сам још пре започео. Што се тиче чланка Напади на гарнизоне НДХ треба имати у виду да су у почетном делу рата када су главне устаничке борбе вођене у Србији и партизани и четници у НДХ били доста слаби а да је главни отпор усташама пружао самоорганизовани народ који касније након доласка партизана у ова подручја ступа у њихове редове. Ови људи нису приступили партзанима из идеолошке убеђености већ због егзистенцијалне опасности. Ја предлажем да прво направимо чланак Устанак у Србији па бих вас замолио да предложите структуру овог чланка. Поздрав, --Vojvoda 18:42, 10. мај 2007. (CEST)

И још нешто. Хајде да пажљиво одрадимо овај први чланак (устанак). Баш бих волео један овакав чланак да буде изабран за сјајни чиме бих показао свима који су ме опомињали због једностраности, необјективности и искључивости да је могуће и овим темама направити сјјни чланак. --Vojvoda 18:45, 10. мај 2007. (CEST)

Ево мене опет. Мислим да је људима доста занимљиво да прочитају нешто о овом историјском периоду (Устанак 1941). Свакако ништа мање него о неким другим историјским догађајима. Ако имате неке идеје о концепцији чланка пошаљите ми их на страницу за разговор. --Vojvoda 23:02, 13. мај 2007. (CEST)

Устанак у НДХ

Ја прихватам теорију да је устанак у НДХ избио као последица геноцида Хрвата над српским живљем у овим крајевима. Комунисти су искористили спремност народа да се бори (то је била у буквалном смислу речи борба за опстанак) и у своје редове регрутовали велики број Срба. Ја користим термин комунисти а не партизани зато што мислим на комунистичко вођство. Што се тиче партизана они у великој већини случајева нису били комунисти у идеолошком смислу. Једноставно комунисти су се ту задесили. Многи познаваоци истичу да је највећа грешка Драгољуба Михаиловића то што је прихватио изазов и учествовао у устанку у Србији 1941. Недић је њему одмах препоручивао (па чак и захтевао) да се неодложно упути у Босну где је ситуација захваљујући усташама била много гора него у Србији и да ту развије свој покрет. Зашто Михаиловић то није учинио још увек је непознато. --Vojvoda 20:30, 14. мај 2007. (CEST)

Димитрије Љотић

Замолио бих те, пошто си сигурно далеко опскрбљенији знањем и литературом од мене, да обратиш пажњу на чланак Димитрије Љотић и страну за разговор. Ништа специјално, чисто да евентуални будући подаци буду проверени. Хвала унапред.--Велимир85 02:26, 18. мај 2007. (CEST)

Блог 92

Мислим да је најбоље договорити се на неком од састанака у Дому омладине. Ја нисам био јуче па не знам каква је атмосфера о блогу у принципу. Направи се договор па свако добије по неку прилику... то ми изгледа прилично фер. Међутим, за идеју о ваљаности овог предлога нам треба још пар реакција од људи који или су већ били на блогу или су редовни и активни чланови... -- JustUser  JustTalk 15:08, 4. јун 2007. (CEST)

Што се мене тиче, свако заслужује шансу. Међутим, треба нам договор, a за те ствари је најбоља интерна листа. Ставићу ја предлог. -- JustUser  JustTalk 15:44, 4. јун 2007. (CEST)

Кугелблиц

Ок, извини. Онда нисам најбоље схватио увод у чланку. Само пробај да некако избегнеш ове наводнике у наслову или да их напишеш по правопису, јер неко кад би тражио чланак, не би га такио лако нашао. --Поки |разговор| 17:14, 4. јун 2007. (CEST)

Хвала на лепим речима:)

Баш прија овако, пред спавање...--Maduixa kaži 00:33, 8. јун 2007. (CEST)

Поздрав

Нисам видео када сте се вратили па користим прилику сад да вас поздравим. Када хоћете да радимо устанак. Поздрав, --Vojvoda 08:25, 8. јун 2007. (CEST)

Прво шта ћете све користити од литерауре?--Vojvoda 23:47, 8. јун 2007. (CEST)

Цитен

Верујем да си испратио, али за сваки случај ти скрећем пажњу на ову измену [2]. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:20, 12. јун 2007. (CEST)

Неке измене

Мало сам преправио Напад НОВЈ на Власеницу јуна 1942. и видео да има неких грешака карактеристичних за ОЦР а такође на основу неколико речи старог правописа скапирао да је у питању гарант нека стара књига. Молим те да још једном пређеш текстове који су ОЦРовани и да их малко редигујеш. Знаш већ због чега ;) -- JustUser  JustTalk 02:33, 26. јун 2007. (CEST)

Молба

Корисниче Gorranе желим да те најпре поздравим и да ти се захвалим на сјајним текстовима о Другом светском рату у Југославији, које си објавио. И ја углавном пишем о тој теми. Први сам покренуо писање о бригадама НОВЈ. Мада углавном пишем о Народним херојима Југославије. Молио бих те да у Категорију: Јединице НОВЈ убациш и поткатегорију: Партизански одреди. Ја сам дао списак и објавио неколико текстова о партизанским одредима у Србији 1941. године. Мислим да је тој поткатегорији ту место. Али остављам на теби да одлучиш дали чеш је ту сместити или не. Другарски поздрав од --89.216.23.25 17:31, 22. август 2007. (CEST)

17. крајишка бригада

Поздрав. Свака част на свим овим чланцима о антифашистичкој борби. Никако не могу да пронађем податке о 17. крајишкој бригади на интернету. Да ли би ми помогао да нешто пронађем о томе. Јако ми је битно. Поз. --Поки |разговор| 19:11, 14. октобар 2007. (CEST)

Svaka chast!

Svaka chast na ovak odetaljnim i preglednim tekstovima o NOB-u.Retko se gde moze videti ovakva preciznost,tachnost i faktichka istorija.Ali moram vam rechi,da sam primetio sliku spoemina u Prijepolju koji prete da skinu sad,a ona mi treba,bash onakva vasha,pa ako vam nije problem ako bih je mogao dobiti u vechoj rezoluciji ? Hvala unapred ,moj mail je bx228@hotmail.com Hvala unapred! Bx228

Музеј историје Југославије

Здраво, Горане. Морам признати да сам у вези ове ствари неупућен, а пошто с времена на време прегледам слике које су послате на Википедију, молим те за помоћ. Можеш ли ми дати линк ка страници где се види да је Музеј историје Југославије писмено изјавио да се аутор одрекао свих права над сликама и поклонио фотографију Музеју, односно да Музеј изричито дозвољава њено објављивање? Такође ме занима одакле ти скидаш те слике, односно како можемо проверити да су оне из Музеја? Питам ово из више разлога. Ако је ово све тачно (а не сумњам да јесте) онда и други корисници могу да преузимају и шаљу те слике. А са друге стране, мора постојати и механизам да се спречи злоупотреба јер се може десити да неко означава на овај начин и слике које нису из Музеја већ су преузете са неког сајта без дозволе итд. Хвала унапред. --micki ^talk 09:39, 1. фебруар 2010. (CET)

Није ОБЈАВЉЕНО да они уступају слике - ја имам њихову писмену изјаву са печатом где ме овлашћују да објавим слике које сам од њих добио (око 5.000)--Gorran (разговор) 14:31, 1. фебруар 2010. (CET)

Непотребно дуги називи чланака ...

Мислим да би било боље да преименујеш све чланке чији називи недвосмислено могу да се скрате. Нпр. Напад НОВЈ на Власеницу јуна 1942. у Напад НОВЈ на Власеницу или Напад на Власеницу (1942) и сл. Понекад је само довољна година у загради или сл.

Поз, --Kašter (разговор) 09:34, 27. мај 2010. (CEST)

Улице

Видим да си у неколико чланака о народним херојима стављао податке о називима улица које су носила по њима. Мислим да је то непотребно у чланцима, јер на пример Иво Лола Рибар је имао улицу у скоро сваком месту у Југославији. И онда је непротребно спомињати само једну улицу у центру Београда, док његова улица још увек постоји у Железнику. И сада када би дали списак свих улкица које су носиле називе по њему где би стигли.

На пример у чланку о Марку Орешковићу је много важније поменути да је једно село у Војводини - Орешковићево, носило име по њему. Иначе још пар места у Војводини носи имена по народним херојима, као на пример - Челарево, по Здравку Челару и Ратково по Ратку Павловићу Ћићку.

Иначе чланци о НОВЈ су ти одлични и само тако настави. Мада мислим да је предлог о скраћивању наслова заиста добра идеја. Велики поздрав--Pinki (разговор) 22:31, 13. јун 2010. (CEST)

И ја сматрам да је погрешно то што су одузимали називе улица, али нпр. Лоли нису, нажалост, одузели само улицу у Београду, него и у многим другим местима у бившој Југи, па зашто би онда издвајали само Београд. --Pinki (разговор) 22:56, 13. јун 2010. (CEST)

Зато што у чланку о Злочинима треба да стоје злочини, а не биографије. -- Bojan  Razgovor  08:23, 14. јун 2010. (CEST)

У "биографији" је описан злочин.--Gorran (разговор) 08:28, 14. јун 2010. (CEST)

Onda u cemu je problem. Ne razumes kako se kategorisu clanci. -- Bojan  Razgovor  08:38, 14. јун 2010. (CEST)

Ne trpati babe i zabe u kategorije. U toj kategoriji treba da stoje konkretni zlocini, ne biografije. -- Bojan  Razgovor  13:43, 14. јун 2010. (CEST)

Боље, али ја не бих то радио. Прво, нисам сигуран да ли је то сам по себи злочин (предавање заробљеника савезнику). Друго, ако ово урадиш, очекуј од неког контракорак Жртве партизанских злочина. И одна ћете се тркати која ће категорија имати више чланака, а мени правити посла да се држим неутралне тачке гледишта и свега тога. Успут на енглеској категорији видео сам и категорије Православци који живе у Монаку (?!), тако да не морамо да се на њих угледамо у свачему. Чланци су најбитније, категорисање не. -- Bojan  Razgovor  18:45, 14. јун 2010. (CEST)

Динарска дивизија

Molim te da provjeris izvore koje si ubacio na stranicu Динарска дивизија, jer neke veze vode ka dokumentima u kojima se ne pominje Dinarska, vec Drinska divizija. Pretpostavljam da se lako pomjesaju jedna sa drugom jer slicno zvuce. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:57, 16. јун 2010. (CEST)

Није наведен извор за Слика:Saopstenje 2 ravnogorskog korpusa.gif

Није наведен извор слике

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Saopstenje 2 ravnogorskog korpusa.gif. Међутим, на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији. Такође је потребно да наведеш одакле си је добавио (добавила), тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике, овако: {{Име шаблона}}.

Ако си послао (послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео (навела) извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао (послала) можеш да погледаш овде. Ако имаш било каквих питања, молим те да их поставиш на страни намењеној за то.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права слике. Слике без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено у правилима о коришћењу слика. Хвала. micki

Нишка операција 1944.

Поздрав, видим да си ти писао овај чланак. Да ли можда имаш податке о цивилним губицима током битке? --93.87.167.138 (разговор) 00:40, 2. јул 2010. (CEST)

Народни хероји

Поздрав Горане и хвала ти што си написао пар биографија о народним херојима (чланак Петар Бишкуп Вено сам знатно допунио), а ускоро планирам да мало средим чланак Славко Родић. Молио бих те да када пишеш чланке о народним херојима користиш Шаблон:Херој М за мушкарце и Шаблон:Херој Ж за жене. То су сада најновији шаблони и ја вршим пребацивање свих чланка на те шаблоне. Јако ми се свиђају твоји нови чланци о биткама НОВЈ. Дугарски поздрав --Pinki (разговор) 12:10, 14. јул 2010. (CEST)

СТАНДАРДИЗАЦИЈА ЧЛАНАКА О НОБ

Поздрав Горане, пошто ја и ти највише пишемо чланке о НОБ-у, хтео бих да направимо један интерни договр, око стандардизације чланака. Наиме у многим чланцима се понављају категорије и сл. Наиме и око самих назива чланака има проблема. Ево на пример ти код назива бригада стављаш увек на крају НОВЈ. То је око, да се зна да су припадале новј, али код назива неких бригада је сасвим очигледно да су припадале НОВј и није потребано то стављати. Јер епитете као што су пролетерска, удрна, омладинска и др. су имале само бригаде НОВЈ. па би ја код тих бригада избацио оно новј на крају. Ево конкретног примера - чланак Седма црногорска бригада НОВЈ бих преименовао у Седма црногорска омладинска бригада јер је то пун назив те јединице, оно Будо Томовић не би морало стајати у називу чланка јер је предугачко. (иначе код дивизија и корпуса бих задржао оно НОВЈ, пошто је у већини назива стављано).

А друга ставр је око категорија. Мислима да је категорија - Народноослободилачка борба и сувише претрпана. Па бих је растеретио. Наиме требало би напрвити Категорију:Операције Народноослободилачке војске Југославије и у њу поставити све чланке везане за ратне операције НОВЈ, диверзије, борбе и др. Такође би тебало направити и Категорију:Ослобођене територије НОВЈ или Партизанске републике и ту ставити чланке о ослобођеним територијама. Треба нам и Категорија:Споменици и музеји Народноослободилачке борбе и др. Ако имаш још неки предлог јави. Поздрав--Pinki (разговор) 00:45, 19. јул 2010. (CEST)

Драго ми је што ти се свиђа мој предлог. јер боље је да се ти и ја (као стручњаци) ухватимо тог посла, него неко други ко није упућен узме и сређује те категорије. И ја сам за прављење шаблона и већ сам синоћ направио један Шаблон:Категорија НОБ-НОП-НОВЈ који треба да повеже три основне категорије. За све твоје предлоге око шаблона ми се јави. И само још једном, значи слажеш се самном да из назива чланака о бригадама избацимо оно НОВЈ, као што сам ја предложио?--Pinki (разговор) 10:56, 19. јул 2010. (CEST)

Име категорије

Ја сам мало среддио Категорију:Народноослободилачка борба. Али ми сада фали једна категорија у коју би ставио све борбе вођене током НОБ-а, као и већ постојеће категорије Битка на Сутјесци и Битка на Неретви. Ти си направио Категорију:Операције НОВЈ, али по мени то није баш адекватан назив јел испада као да је НОВЈ планирала и покретала те операције, а знамо добро да је већина тих операција била управо и вођена с циљем уништења НОВЈ.

Па би ја тако чланке који говоре о борбама које је покретала НОВЈ (нпр. Наоад на Купрес), ставио у категорију:Операције НОВЈ, а битке на Неретви и Сутјеци у нову Категорију:Осовинске операције против НОВЈ. Да ли сматраш да је ово ок и да ли ти се свиђа назив? Поздрав--Pinki (разговор) 23:29, 20. јул 2010. (CEST)

Устанак у Србији 1941.

Направио си категорију Устанак у Србији 1941., али ја мислим да је та категорија сувишна, пошто већ имао категорију Србија у Народноослободилачкој борби. Оавко би имали само понављање чланак у истим категоријама.

И још једна стар код наслова чланка о партизанским одредима треба уместо онога НОП стављати партизански. И ја сам у почетку стављао НОП, али су неки други чланови Википедије, тражили да то буде замењено са оним партизански. Тако да су сада сви чланци стандардизовани са оним - партизански. Поздрав--Pinki (разговор) 09:59, 1. август 2010. (CEST)

Што се тиче назива одреда оригинални називи одеда су били Народноослободилачки партизански (НОП), и ја сам у почетку стављао такве називе у наслову. Овде можеш погледати разлог преименовања. Тако да је сада то постао стандард. Што се тиче категорија које си поменуо (Борбе у Србији; Борбе у Србији 1943 и Борбе у јужној Србији 1941-1944) мислим да би то било разводњавање теме. Ја сам имао план да се Народноослободилачка борба разврста по Републикама, покрајнама и областима које су се истакле у НОБ (Лика, Банија, Кордун, Бос Крајина, Срем и наравно јужна Србија). Тако да би чланци које си мислио да стављаш у категорију Борбе у Србији могле да стоје у Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби, а та категорија је део категорије Србија у Другом светском рату. А имамо и категроју НОБ у 1941, НОБ у 1942, НОБ у 1943 и др. Овде можеш погледати списак чланак о НОБ које планирам да напишем. Иначе било би добро да и ти ту додаш називе чланак које планираш, па би тако унапред, пре него што чланак буде написан, могли да се договримо око назива. А ево погледај и шаблон који сам напарвио и где можеш видети мој план. С другарским поздравом --Pinki (разговор) 20:12, 1. август 2010. (CEST)

Добродошао

Поздрав Горане, радује ме да си се поново вратио на Вики. Морам ти се похвалити да смо добили још двојицу вредних сарадника на темама о НОБ-у. Ја сам због тога направио Тим за НОБ (пошто ниси био ту ја сам те укључио у њега, јер се твој учешће у тиму подразумева) и сада водимо организовани облик борбе за истину о НОБ. Поздрав друже--Pinki (разговор) 08:47, 20. новембар 2010. (CET)

Горане погледај ово, па гласај, ако хоћеш--Pinki (разговор) 14:01, 23. новембар 2010. (CET)

70 година устанка

Поздрав друже Горане. Честитам ти Дан устанка народа Србије 7. јули и 70-у годишњицу устанка народа Југославије. С другарским поздравом Смрт фашизму - слобода народу!--Pinki (разговор) 14:49, 7. јул 2011. (CEST)

Цана

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Спасенија Цана Бабовић да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 19. — 26. новембра --Pinki (разговор) 15:27, 19. новембар 2011. (CET)

7 војвођанска

Предлажем да назив овог чланка буде Седма војвођанска ударна бригада, јер је тако стнадрадизовано са осталим називима како војвођанских бригада, а тако и осталих бригада НОВ и ПОЈ--Pinki (разговор) 10:23, 30. новембар 2011. (CET)

Можда сам мало досадан, али ја само волим да су нам чланци стандардизовани! Оно што бих ти препоручио је и да уместо Шаблон:Војна јединица користиш Шаблон:Војна јединица НОВЈ, који сам специјално направио за овакве чланке. Ту одма имаш фунцкиције командант, политички комесар, начелник штаба и др, па не мораш да стављаш први командујући официр и др. Оно што је још битно треба посебним поднасловом Ратни пут бригаде одојити борбена дејства бригаде, док у првим реченицама тј уводу треба стајати само основно кад је бригада формирана и где, чијом наредбом и ко је био командант и комесар. Поздрав--Pinki (разговор) 10:42, 30. новембар 2011. (CET)

Разумем шта хоћеш да кажеш - да може бити понављана назива. То је истина зато смо и код дивизија и корпуса НОВ и ПОЈ додавали НОВЈ у називу. Али пошто су партизанске бригаде у својим називима имале префиксе као што су ударна или пролетерска то их издваја од других бригада. Као и у конкретном примеру код Друге крајишке бригаде, само партизанска има у свом називу ударна. То се може решити и на други начин - тамо где постоји више бригада под истим именом треба додати у заграду НОВЈ. Поздрав--Pinki (разговор) 12:15, 30. новембар 2011. (CET)

Текст који сада уносиш у чланак Списак бригада НОВЈ, треба пребацити у чланак Бригаде НОВЈ, а у овом чланку треба да буде само списак јер је тај чланак уствари подчланак чланка Бригаде НОВЈ. --Pinki (разговор) 21:57, 2. децембар 2011. (CET)

подчланак — је чланак који обрађује тему неког другог чланка, као на пример спискови.--Pinki (разговор) 22:08, 2. децембар 2011. (CET)

To s uvodm je OK, ali ti si ovde izneo neke informacije koje bi po meni bile korisnije u samom clanku o Brigadama. Tj clanak Brigade bi takodje trebao da ima ove podatke sto si izneo. Jer osnovna zamisao mi je bila da imamo clanak Brigade NOVJ u kojem bi bilo opsiano kako su nastajale brigade i njihova formacija, a onda podclanak Spisak brigada. Takodje isto i sa divizijama i korpusima. Znaci ovo sto si napisao je ok, al treba te podatke ubaciti i u taj clanak. --Pinki (разговор) 22:21, 2. децембар 2011. (CET)

11. корпус

Предлажем ти да промениш наслов чланка Једанаести корпус НОВЈ у Једанаести хрватски корпус НОВЈ, будући да скоро сви корпуси имају у називу регион у којем су основани и претежно деловали. Иначе, ја сам набавио материјала да напишем чланак о Шестом славонском корпусу, па онда остају још само два ненаписана. --Plamen (разговор) 00:01, 3. децембар 2011. (CET)

Гласање

Отворено је гласање, било би добро кад би дао свој глас. -- Змија бгд 20:37, 22. јануар 2012. (CET)

Отворено је гласање, било би добро кад би дао свој глас. Змија бгд 01:07, 27. јануар 2012. (CET)

Vajs II

Da li je bitka na Neretvi = Vajs II? -- Bojan  Razgovor  15:24, 6. април 2013. (CEST)

Mozes lida napises clanak o Vajs II? I pogledaj clanak o Pavlu Djurisicu. Neko je postavio editovan dokument (fali deo teksta), a ostatali pasusi nisu paralelni (kako bi covek ocekivao) -- Bojan  Razgovor  14:29, 22. април 2013. (CEST)

Петар Бојовић

Дуго те нема ако имаш времена.

Коментариши номинацију. Расправа траје до: 20. августa 2013. у 14.35 Змија бгд 15:05, 13. август 2013. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Степа Степановић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 18. августa 2013. — 25. августa 2013. --Потипис корисника Змија бгд 22:26, 18. август 2013. (CEST)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Петар Бојовић да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 20. августa 2013. — 27. августa 2013. -- Змија бгд 14:41, 20. август 2013. (CEST)

Напиши како се та улица звала у време владе народног спаса да би имали представу шта су поништили. Змија бгд 00:52, 25. мај 2014. (CEST)

Ок хвала и на овом. Змија бгд 01:23, 25. мај 2014. (CEST)

Sfn

Zdravo, možeš li da da reference ka knjigama pišeš na ovaj način {{sfn|Petrović|2013|pp=123}}, umesto <ref>Petar Petrović, Moja knjiga, 2013, str. 123</ref>. Cisto estetike (i nekih drugih funkcionalnost)) radi. -- Bojan  Razgovor  05:27, 17. новембар 2013. (CET)

Znam da vlada, ali ja sam mnogo toga ec ispravio. Kod nas ide Vidi jos, (Napomene), Reference, Literatura, Spoljasnje veze) -- Bojan  Razgovor  02:35, 19. новембар 2013. (CET)

Neko je brisao [3] -- Bojan  Razgovor  01:22, 27. новембар 2013. (CET)

Nije on, ja sam namestio da vikipedija ispisuje takve poruke, ako neko brise referencirane tvrdnje. -- Bojan  Razgovor  01:32, 27. новембар 2013. (CET)

Петар Бојовић

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 18. јулa 2014. у 22:40 Змија бгд 22:47, 11. јул 2014. (CEST)