Разговор с корисником:PetarM/Архива 4

тамница - затвор

Петре, а зашто чланак тамница jе преусмерен на затвор? Значи су синонимни речи? Обjасни ми, jа учим сада српски jезик, хоћем знати. Ако jе нешто разно, значи jе потребан оваj чланак и не треба бити преусмеренье. Bogorm (разговор) 15:58, 2. септембар 2009. (CEST)

Нисам обрисао оно што си ти додао о "македонској цркви", него сам био ставио у друго поглавље, а не у уводно. Можда ниси приметио.--Коматина (разговор) 21:15, 2. септембар 2009. (CEST)

Не разумем. Зашто? -- Bojan  Razgovor  18:46, 7. септембар 2009. (CEST)

Он сада обележава кад је додат онај шаблон за тражење измена. То је стандардна пракса на енглеској википедији. Овако нико не обраћа пажњу на те шаблоне. -- Bojan  Razgovor  18:59, 7. септембар 2009. (CEST)

Hvala puno, pozdrav od Despotovskog!!!--Boljevac (разговор) 02:03, 9. септембар 2009. (CEST)

Spomenica

Hvala, Petre, na spomenici, veoma je originalna....... --Јагода испеци па реци 23:24, 9. септембар 2009. (CEST)

Aleksand(a)r

Transkripcija nije uvek i bez izuzetka piši kako čuješ. Transkripcija nije prenošenje izgovora iz stranog jezika, nego prilagođavanje izgovora stranih reči srpskom jeziku. Moji Pravopisi su mi sad na 3000 km daleko, i ne mogu da ti tačno navedem šta piše za tog Aleksandra (Slaja je naveo tačku Pravopisa u kojoj se to pravilo objašnjava), ali mi se čini da je kao razlog navedeno da je tako prirodnije i uobičajenije, kao npr. Moskva a ne Maskva... Ako te baš interesuje, pitaj Slaju šta piše, verujem da će ti rado objasniti zašto baš AleksandAr, a ne Aleksandr. --Јагода испеци па реци 00:00, 10. септембар 2009. (CEST)

Бициклизам

Здраво Петре, покренуо сам чланак Списак произвођача бицикала, навео са и Cannondale . Овде у списку су углавном сви главни произвођачи, а ако знаш овако из прве руке још нека имена слободно додај. Ја само да обавестим да сам започео рад на томе. Поздрав. -- SmirnofLeary (разговор) 0:08, 10. септембар 2009. (CEST)

Браво Петре, видим радио си на Произвођачима. Можда нам помогне и један мој другар, он је на адреси 147.19.. Иначе вози Giant. Фина бицикла. Послао ми је линк Произвођачи, па ћемо полако да проширујемо листу. Ставићу линк на дно у спољашње везе. Поздрав. -- SmirnofLeary (разговор) 9:28, 11. септембар 2009. (CEST)

Да да, јасна ствар, седиште је Тајван en:Giant Manufacturing. И ја сам за то да убацујемо само најпознатије. -- SmirnofLeary (разговор) 9:45, 11. септембар 2009. (CEST)

Занимљиве информације. За БМВ и пропелере сам знао, али да ме је неко питао не би се сетио. Мислио сам на датум оснивања фирме за производњу бицикли, рамова или делова. Сви ти датуми постоје, јер кад се оснива фирма постоји процедура. Једино за фирме настале пре 50 година. Сад сам додао информацију та ТРЕК да је основан 1976. године. Ботечија 1908. године, али је тада више био сервис него фирма која нешто производи. У том случају ради се о коренима који воде ка тој години. Па ништа, навести оне датуме за које се поуздано зна. -- SmirnofLeary (разговор) 18:15, 11. септембар 2009. (CEST)

Сад гледам Scott бицикле, моја је управо Scott. Баве се производњом спортске опреме, основана 1958 и у почецима правила ски опрему (увели су употребу алуминијума). Први бицикл су направили mountain bike 1986. године. Значи по мени би се навела као година оснивања 1958. Сад шта су све радили иде у њихов историјат фирме. -- SmirnofLeary (разговор) 18:30, 11. септембар 2009. (CEST)

Хехех, свака част! Није мало. Мораћу и ја да кенем да вежбам па на следеће лето до мора. Произвођаче компоненти можемо да напишемо у форми чланка. Да наведемо комппненте друмских и компоненте брдских бицикли, па да стављамо под поднасловима произвођаче, кратак текст са класама компоненти - упута ка главном чланку. Не знам нешто пуно произвођача компоненти. -- SmirnofLeary (разговор) 21:50, 12. септембар 2009. (CEST)

Ајде овако, започећу чланак по узору на овај немачки de:Fahrradtechnik. Енглези и французи немају, значи Опрема и делови за бицикле. Сад ћу да започнем чланак и да направим костур. -- SmirnofLeary (разговор) 22:30, 12. септембар 2009. (CEST)

Започео сам чланак. Шта кажеш, јел добра конструкција? -- SmirnofLeary (разговор) 23:05, 12. септембар 2009. (CEST)

Променићу ову слику што стоји, нашао сам одговарајућу у svg формату. Ставићу једну за друмски и једну за брдски бицикл, сутра ћу да порадим на томе. Са стране ћемо ставити и за сваки део слику. Биће то супер. Одох сад на спавање. Поздрав. -- SmirnofLeary (разговор) 23:45, 12. септембар 2009. (CEST)

Ее, како то, час си Миле, час си Петар? Важи, преправићу грешке у тексту и придружићу ти се у писању. Сад мало радим на порталу Ваздухопловство пошто смо јуче били на Аеромитингу. Преко 100 000 људи је било. Поставићу 15-так слика у галерију, па ћу да видим да поставим и оне слике што сам обећао за чланак "Опрема и делови". -- SmirnofLeary (разговор) 12:30, 14. септембар 2009. (CEST)

Petre - Mile, одлучио сам се за овакву форму стављања слика у чланку. Бар док се чланак не попуни текстом. После ћемо да видимо како ћемо да их распоредимо. Овако може да стане више слика, можеш да додаш код кочница V-кочинце. За данас сам завршио са радом, видећу да порадим на оним сликма. Гледајући слике видео сам доста додатне опреме коју нисам ни наводио, типа: заштита (шифре и катанци), светла, флаша и пумпа, динамо итд.. Буди поздрављен. -- SmirnofLeary (разговор) 19:00, 16. септембар 2009. (CEST)

Ма никад није много, ово што сам горе навео (заштита, светла, флаша и пумпа, динамо итд.) нека иде под "Остало" код опреме. Важи за слике, биће фин чланак. И јединствен. Само немци имају нешто слично, али доста слабо исписано. -- SmirnofLeary (разговор) 11:20, 17. септембар 2009. (CEST)

Браћа Манаки - слике

Умањите слике колико мислите да треба, немам ништа против. Поздрављам, --  Перунски  ☎ 01:44, 10. септембар 2009. (CEST)

Kaki boj?

Sori, nisam u toku... --Јагода испеци па реци 21:19, 17. септембар 2009. (CEST)

Ma dobro, to sve ide u rok sluzbe... --Јагода испеци па реци 21:27, 17. септембар 2009. (CEST)

Pa Petre, da ti pravo kazem, nisu ni ti Bugari toliko u krivu. Samuilo nije mogao biti Makedonac, jer u to doba ova nasa Makedonija nije postojala ni u petstogodisnjem planu. Ja ne razumem sta to tebe, kao Slovenca, toliko dotice? Aj ti to meni objasni. Jer, da si Makedonac, pa da sVatim, al ovako... --Јагода испеци па реци 22:28, 17. септембар 2009. (CEST)

onda je bio Aleksandar Makedonski Grk

Of kors, u neku ruku. Makedonija je bila deo Grcke onomad... Nisu ti Mekedonci i ovi nasi Makedonci jedno te isto. Ovi nasi su nastali kao nacija tek u Titovoj Jugi... Zapravo, tad im je priznat status nacije. Treba istorijski razlikovati te od onih antickih Makedonaca jer zaista nemaju veze jedni s drugima... Oni plavooki ne znam koji su ti ti... --Јагода испеци па реци 22:47, 17. септембар 2009. (CEST)

Опрема и делови за бицикле

Шта је кул? Бре . Супер, само пиши. Ја рекох придружићу се и придружио сам се јутрос. Обрадио сам "средњи погон", а рам сам само започео. Није коначна верзија. Можда и буде превише информација па да се покрену засебни чланци за битније делове. Што се тиче галерије, стави је изнад пасуса "Види још", додаћу и ја неки бајс. -- SmirnofLeary (разговор) 21:00, 19. септембар 2009. (CEST)

Корман је волан, шипка без ручица, кочница и мењача. А лула је онај део који повезује волан са вилом. -- SmirnofLeary (разговор) 00:50, 20. септембар 2009. (CEST)

TUSC token 2add54cad04c79fc20c52595d313a021

I am now proud owner of a TUSC account!

Превод

Бок,

видим да умеш зборити македонски. Да ли би могао да следећи текст преведеш на македонски и да га метнеш овде?

Текст:

• Уколико желите да пронађете кориснике који причају македонски, претражите Категорија:Корисник mk. За остале језике, проверите Категорија:Језичке кутијице.
• Уколико сте регистрован корисник на Српској Википедији а не разумете српски, молимо вас додајте {{user sr-0}} на вашу корисничку страницу. Ова порука гласи - на српском - да не разумете српски језик, тако да ће остали корисници бити обавештени о томе.

Поздрав,

--93.86.186.90 (разговор) 00:09, 3. октобар 2009. (CEST)

Додик

Мислим, WTF? Јел нешто у написаном било нетачно? Јел можда ирелевантно за чланак? Јел прихватљиво да се из чланка уклањају неутралним тоном написане информације из поузданих извора? Одговори: није, није, и није. Молим те суздржи се следећи пут. Ако хоћеш да унапредиш чланак, има много бољих начина. Човек је један од водећих политичара а има чланак дужине као да од пре три месеца води неку НВО из јужне Србије. Допуни, прошири. --Dzordzm (разговор) 22:28, 6. октобар 2009. (CEST)

црна хемија-помоћ

погрешио си није 1.97 кг...већ су у питању грами, али нема везе видећу да укапирам :)--VuXman ^talk 21:01, 8. октобар 2009. (CEST)

није то то...није 7 осмине...већ 7 према 8 и раде се као две пропорције...мада у сваком случају хвала ти што си покушао --VuXman ^talk 21:06, 8. октобар 2009. (CEST)

Pivovare ili Pivare

Na srpskom je valjda PIVARA. --Zrno (разговор) 17:33, 9. октобар 2009. (CEST)Zrno

бок-сас

Извини не знам ни шта је Бок ни шта је Сас. Ако је Црквени Бок или Шаш, јел на то мислиш??? Поздрав!

--Оњегин (разговор) 17:35, 10. октобар 2009. (CEST)

сас

Здраво и теби. Поштовање. Не постоји "Сас", постоји село Шаш, у општини Суња, у Банији, и да близу је Дубице. Пре рата је био у саставу бивше општине Сисак. Ако је то то.

???

ок, мада ја мислим да је по биљци Шаши или Шаш као неко травнато подручје, или шта ли већ...Саси су ми нешто карактеристичнији за Босну и Косово...Поздрав!

--Оњегин (разговор) 17:45, 10. октобар 2009. (CEST)

готово

Ево, госн. Миле - Шаш. Поздрав и вама!

--Оњегин (разговор) 18:08, 10. октобар 2009. (CEST)

!

наравно да јесам :))), хвала, поздрав!

--Оњегин (разговор) 18:13, 10. октобар 2009. (CEST)

Историјске слике

Имам још слика, да. Моја је срећа што сам не само произвођач фотографија (нових) него и колекционар старих (19. век, и прва половина 20-ог). Све ћу то током времена средити, и све текстове илустровати него... нема се довољно времена (радим на више послова). Да имам 4 руке и 32 часа дневно не би успео да постигнем оно што намеравам да постигнем. Поштовани госп. Миле (Петре), хвала Вам што се интересујете. То је за мене подстицај! Поздрављам, --  Перунски  ☎ 01:21, 11. октобар 2009. (CEST)

Први српски фотограф је Димитрије Новаковић! Али, он се појавио на кратко (само током 1839-1841) и - нестао! Друго: он је, као први, откривен тек у априлу 1979, док се за Анастаса Јовановића знало читав век пре тога. То је један од разлога што се укоренило мишљење да је Анастас Јовановић први српски фотограф, иако није. (Други разлог је лењост српских кустоса, и већине правих или тобожњих истраживача, да мало прочепркају архиве, а не да вечито преписују један од другог!). Можете мислити: читав један век литература сматра Анастаса првим јер не зна за другог, па је постало уобичајено, чак и данас, у неким новим популарним књигама, да се каже да је Анастас први српски фотограф.

Још и ово: године 1977. госпођа Радмила Антић виши кустос Музеја града Београда објавила је књигу Анастас Јовановић први српски фотограф! Књига је доспела у јавност, међутим већ се шушкало да Анастас није први али се није откривало ко је први, а две године доцније објављен је рад Александра Саше Павловића у којем се доказује да је први српски фотограф Д. Новаковић, а докази се поткрепљују изворима из 19. века. Након готово десет година, госпођа Антић понавила је своју књигу (опет у издању Музеја града Београда), са потпуно истим текстом, али јој је променила наслов у Анастас Јовановић талботипије и фотографије, дакле одустала је од давања првенства Анастасу, али јавно никад није хтела да призна да је Новаковић први, упркос свим каснијим стручним радовима који су то вишеструко потврдили. Итд... Ипак, енциклопедија се држи струке и науке, а научна акрибија захтева да се поштују резултати новијих истраживања.

Али, ако би неко питао ко је најзначајни српски фотограф у 19. веку онда је одговор само један: најзначајнији је, наравно, Анастас Јовановић! Он је у историји фотографије личност светског формата, а његова заоставштина од око 900 талботипија (у Музеју града Београда) светски је раритет, јер фонд толиког броја талботипија од једног аутора у свету не постоји (друга најбројнија талботипска збирка је заједничко дело Хила и Адамсона у Великој Британији, али не броји више од 500 сачуваних дела, а осим тога распарчана је на више музеја, галерија, приватних власника... у Шкотској и Енглеској). Али, на жалост, наши музеалци нису баш зналци фотографске историје сопственог народа, и немају слух да препознају шта све имају у фиокама и да то промовишу на светском нивоу. Добро, то је већ нека друга и јако дуга и болна прича... Срећом, биће боље (уз много више рада и воље). Поздрављам, --  Перунски  ☎ 14:28, 11. октобар 2009. (CEST)

Фотографисање из ваздуха

Ја сам склон да чистим српски језик од туђица, поготову енглеских, али и свих других, осим оних које су словенског порекла, јер ту баш не инсистирам с обзиром на заједничко нам порекло и велику сличност словенских језика (моје корисничко име није случајно изабрано, зар Перун није над-бог свих Словена!). Према томе, ја свакако нећу рећи или написати Аерофотографија, него ћу рећи или написати Фотографисање из ваздуха, Фотографисање с висине, или оно што одговара суштини теме, или чланка (мада, треба признати, постоје места у текстовима где се једином страном, укорењеном речју може нешто објаснити на добар начин, па и боље него домаћом, али још неукорењеном речју за неко ново значење).

Али, госп. Петре, морам и нешто друго да нагласим: Овде, на ср-Википедији влада језичко замешатељство, упркос напорима неких корисника да стање поправе. То је добро, ја подржавам сваког ко се залаже за поштовање и употребу усвојих и важећих језичких закона, међутим то је често „мрка капа“, јер укупна исквареност српског језика се овде, на Вики, веома добро испољава, па многи сарадници, вероватно убеђени да пишу на добром српском језику (тако је и њихова мајка говорила, па им је, ето, и матерњи!), пишу на неком квази сербоинтернационалном језику какав, заправо, постоји, а требало би да не постоји. Јуче је српски министар трговине и услуга објавио документ у којем, на крају, пише: Србија има реалне шансе!, - а није му пало на памет, или његовим сарадницима, да напише: Србија има стварне, или добре, могућности! - Ја сам свестан у каквом окружењу живим, и чему су нас све научили (а од чега одучили) у последњих 60-так година. Мени не сметају људи којима се омакне па пишу, или говоре, на лажном српском језику, него ми сметају они који ништа не чине да ту наопакост исправе, и врате се у српске језичке оквире.

Текстови о фотографији, пак (а и о српској уметности уопште, посебно ликовној и позоришној) препуна је што накардно сложеноих текстова, а што накарадо научених ликова који те текстове пишу. Треба само погледати новију српску, тзв. ликовну критику. Сада су у моди речи миље (у смислу окружење), наратив (у смислу прича, тема, или садржинска подлога дела), дефинитивно (у смислу коначно), по дифолту (у смислу средње, или уобичајене вредности, или почетно стање), итд. Сваки други текст савременог критичара мора да садржи те речи. Ако их нема, човек није довољно учен! Спашће му круна с главе. Мој деда је умео да каже: Није поразно кад те неко победи јер је био јачи; поразно је, а и растужујуће је, ако си му у томе помагао! Видите, они итекако помажу да будемо побеђени. - Желим Вам добар дан и свако добро, упркос гадној и досадној киши која у Београду траје од синоћ. А и радијатори раде, одједном, напрасно. Поздрвљам, --  Перунски  ☎ 15:07, 13. октобар 2009. (CEST)

Опрема и делови за бицикле

Здраво Миле, нисмо се одавно чули. Приводим полако чланак крају, па рекох да ти се обратим, да се пропремиш за писање кратког поглавља за „Кампањоло“. Никако да одрадим ону слику коју сам обећао, јер нисам ни напредовао са адобе илустратором. Урадићу, немој мислити да сам заборавио. Прочитај чланак кад будеш имао времена и јави мишљење. Поздрав. -- SmirnofLeary (разговор) 4:35, 14.октобар 2009.

Може сервис наравно и ја сам га дописао за неке делове. Слике, хм. Па не треба тренутно ништа, можда точак код друмаша за трке на хронометар (Са пречагама уместо жица и ниплова). А, добро би дошла и једна анимација рада кочница или амортизера, као што има већ за ланац и педалу. Нашао сам за рад кочница, али ми се није свидела. Види за „Кампањоло“ па да ставимо у том пасусу слику твог бајса. -- SmirnofLeary (разговор) 13:15, 14.октобар 2009.

Петре, хвала за споменицу. Оригинална је. Синоћ сам кренуо да завршим део о точковима (Унутрашње и спољашње гуме) и угаси ми се компјутер. Одрадићу то данас и чланак је скоро готов. -- SmirnofLeary (разговор) 12:20, 15.октобар 2009.

Ма нисам компјутеру ништа радио, само ми је отпао хладњак са процесора. Сад кад сам га вратио не дихтује како треба па се стално прегрева. У реду су и Cooler и CPU, али оне везе које га каче на плочу су пукле, пластика и лоша израда. Купићу нови ових дана, па ваљда неће зезати. Теби рече за Кампањаоло јер си се чини ми се сам понудио да напишеш то. Можда грешим. Што се тиче споменице, сачувај је негде, па једног дана ако будемо имали портал за „бициклизам“ то ће нам бити главна споменица. -- SmirnofLeary (разговор) 13:55, 15.октобар 2009.

Одлично за слике, упаднеш у неку продавницу опреме и само шкљоцаш. Могао би и ја у неки сличан поход. Што се тиче Залмана гле ово, мрка капа. Већ сам био мењао хлађење, али за chipset. Тај coolemaster што сам га ставио ме још увек добро служи, хехех смејао сам се кад сам провалио да сам купио хладњак који светли у мраку кад се окреће. Порадићу вречерас на оним точковима, а већ сутра је опрема обрађена. -- SmirnofLeary (разговор) 13:25, 15.октобар 2009.

Мудро. Пошто још нисам купио имам форе да размислим. Без напајања би било одлично. -- SmirnofLeary (разговор) 13:45, 15.октобар 2009.

Здраво Петре, ево мене опет по питању чланка за делове бицикла. Порадио сам на оним сликама што сам обећао, додао сам слику за друмски бицикл и средио сам слику за брски. Погледај и јави ми шта мислиш. Радио сам програму adobe illustrator, који ради са вектирским сликама и подржава свг формат, али дошло је до неке грешке и неће да ми их сачува у свг формату. Имам сачувано овако у гифу и аи (ai - adobe illustrator). Кад средим, послаћу и у свг-у, до тада овако. Друмаш је мало лошији, нема брзине и кочнице на слици, али ок. Симпатична је слика. Поздрав. -- SmirnofLeary (разговор) 18:20, 16.октобар 2009.

Поздрав Миле, нема те неко време. Ту-95, почео је неко и није довршио. Поштено, били су у плану Лавочкин, МиГ, Поликарпов и Антонов, а Тупољев нисам разматрао . Вероватно зато што сам се фокусирао на лакше авионе (ловце), па Бомбердерски нису дошли на ред. Могу да обећам да ћу проширити чланке Тупољев и Андреј Николаевич Тупољев, али Ту-95 тешко да ћу у скорије време. Доћиће и Бомбардери на ред сигурно. Али опет, ако имаш намеру да уређујеш помогао бих ти. Нашао бих и литературе на нашем језику. -- SmirnofLeary (разговор) 23:30, 25.октобар 2009.

Поздрав Миле, радио сам данас мало на опреми и деловима. Одрађена је опрема по произвођачима, и извршена класификација. Док сам писао тај део, тражио сам материјал на свим странама. Нисам наишао нигде на једном месту овако урађено како ми то сад имамо. Иначе хтедох да питам за чланак: Громов институт за аеронавтику. Зар не би требало, „аеронаутику“ уместо „аеронавтику“? Ја бих чланак назвао Институт за аеронаутику „Громов“. Тако некако, или користећи скраћеницу ЛИИ Громов, нешто као чланак који сам писао НПО Лавочкин. Само настави, па да сарађујемо и на пољу ваздухопловства као на пољу бициклизма . -- SmirnofLeary (разговор) 21:30, 1.новембар 2009.

Сусрећемо се, не знам да ли си ми ти раније поменуо да се БМВ бавио пре производње аутомобила производњом елиса за авионе. Наишао сам на још доста примера повезаности, Иван Сарић један од наших првих бициклиста и први конструктор авиона на овим просторима, па Михајло Мерћеп који је возио бицикл од Београда до Хамбурга и од Њујорка до Чикага. Није случајна то интересовање. Иначе тренутно је на гласању први кандидат ча сјајан чланак о авионима, погледај и изнеси свој глас. Поздрав. -- SmirnofLeary (разговор) 20:15, 4. новембар 2009.

Поздрав Петре, видим да си гласао. Јел ОК чланак? Идемо полако у нове победе, а имам иза себе још једну. Скино сам оне пластичне копче са хладњака и ставио шрафове. Сад стоји чвршће него у оригиналу, пре кад је био нов . Ради ко змајчек. -- SmirnofLeary (разговор) 14:15, 5. новембар 2009.

Ахам, МиГ-23. То Сахара пише, ја још увек нисам обучен за борбене авионе. Бавим се још увек малим Цеснама и Пајперима, пр. Цесна 172 и Пајпер PA-28. -- SmirnofLeary (разговор) 14:20, 5. новембар 2009.

Одлично, видео портал за ваздухопловство. Све слике што нађеш можеш да окачиш у део где је галерија. Написао сам чланке за већину авиона и хеликоптера које смо сликали: Бел 206, Бел 212, Пајпер PA-28, Пајпер PA-34 Сенека и она Цесна 172. Тако да за се што се окачи, биће сређено и написан чланак сигурно. Ако имаш предлоге, можемо заједно да уређујемо. -- SmirnofLeary (разговор) 14:30, 5. новембар 2009.

Ово ми је стари рачунар (куњињски), мој миљеник Френки. Направио сам Франкештајна, колико сам тога урадио на њему. Кућиште је са једног од првих мојих рачунара. Старо можда 10 година, а плоча је релативно новија Асусова са Интеловим процесором (целерон на 2.5GHz). Хлађење је чини ми се бокс, оригиналан уз процесор. Сад ради ОК, ако буде даље правио проблеме размислићу о Линуксу. Поставио сам слике у галерију, ако будеш нашао још само додај. Тип је Цесна 172 само треба проверити јел R или S варијанта. Ако грешим, исправи ме. -- SmirnofLeary (разговор) 15:05, 5. новембар 2009.

Ваздухопловство

Хм, Миле мислим да си закаснио 10-так дана са посетом БГ-у. Прошле недеље је био сајам књига, на којем је излагало око 800 издавача. То је можда била најбоља прилика за куповину књига на једном месту. Што се тиче наслова, тренутно се занимам са нашим ваздухопловством, тако да те могу упутити више у том смеру. Наше књиге су релативно јефтине, па можеш за мало пара покуповати баш доста материјала.

• Авиоиндустрија и ваздухопловство у краљевини Југославији 1918-1945
• Чедомир Јањић: Век авијације - Директор музеја ваздухопловства.
• Златомир Грујић:Авијација Србије и Југославије: 1901—1994 - доста цитирана књига
• Бојан Б. Димитријевић:Југословенски ратно ваздухопловство: 1942—1992

Са ове четири књиге можеш да покријеш сав историјат нашег ваздухопловства. Ако те занимају авиони онда има још пар књига. За Делта сити не знам, поштено да ти кажем нисам ниједном био до сада. Моја препорука је Кнез Михајлова и Васина 100м од Народног позоришта имаш војну књижару у којој можда има и највише материјала. -- SmirnofLeary (разговор) 19:15, 9. новембар 2009.

Ове што сам навео мислим да су од 5-15 евра, отприлике. Прва је 400 дин, што је и мање од 5 евра. Мада ова трећа може бити и скупља јер има доста квалитетних слика у боји. Само кажи конкретно шта те занима и могу да ти пошаљем скениран материјал на мејл. За нашу авијацију на Солунском фронту ти могу послати 20 страна материјала из ове треће наведене књиге. Око 6 MB би то било. За остало, „руске авионе“ могу исто да прикупим из разних извора по 30-так страна. -- SmirnofLeary (разговор) 22:58, 9. новембар 2009.

Миле, можда би требао да затражиш патролерска и враћачка права, пошто видим да се бориш против бугара. Кад добијеш враћачка права имаћеш опцију „ВРАТИ“, тако да једним кликом вратиш све измене одређеног корисника које је направио. Мислим да не би требало да буде проблема са додељивањем. SmirnofLeary (разговор) 11:31, 24. новембар 2009. (CET)

Знам, сећам се да си тражио права. Тражиће они тебе кад схвате каква је ситуација. Мада у сваком случају, не кошта те ништа да затражиш враћачка права. SmirnofLeary (разговор) 11:55, 24. новембар 2009. (CET)

Иван Палижна

Види ако слику можеш да пребациш на Оставу. --79.101.251.150 (разговор) 22:17, 16. новембар 2009. (CET)

враћање

Би ли могао не враћати скупа свa уређивања jедног корисника, када о моjом другом уређивању нимало не мора бити сумњa! Другом уређивањем сам додао везе ка чланцима Борис I и Велики Преслав, а не знам одакле jе заблуда у том кориснику, коjи би писао Велика Преслава у том делу чланка, али jе та заблуда веома смешна. Bogorm (разговор) 23:04, 19. новембар 2009. (CET)

Сем тога Силистриjа (Силистрия) се користио у 19ом веку, сада живимо у 21ом, када има града jе Силистра. Опет си оштетио везу. Bogorm (разговор) 23:07, 19. новембар 2009. (CET)

Samuilo

Немој ово да радиш. Википедија је слободна, свако може да је уређује. ПОКУШАЈТЕ ДА СЕ ДОГОВОРИТЕ ВИШЕ. -- Bojan  Razgovor  09:52, 20. новембар 2009. (CET)

Квант

Нисам баш најбоље разумео, о каквим референцама и карбону говориш? Поздрав! Kvant (разговор) 18:28, 25. децембар 2009. (CET)

Схватио сам одмах за споменицу, као карбон=шаблон=споменица, а збунио си ме референцама, јер једина логичка веза коју сам пронашао да се као и споменице стављају на крају стране :). Kvant (разговор) 18:41, 25. децембар 2009. (CET)

Честитка

Све најлепше у Новој години, добро здравље, успех у раду и на википедији ти жели--Sahara (разговор) 21:14, 27. децембар 2009. (CET)

Споменица

Добио си споменицу због писања чланака везаних за Македонију. --Новак (разговор) 22:31, 30. децембар 2009. (CET)

Срећна Нова!!!

Срећна нова година!!!

Срећна Нова и празнични дани!!! Желим ти пуно среће, здравља, радости и све најбоље у новој 2010. години! --Новак (разговор) 15:24, 1. јануар 2010. (CET)

Маистерова борба за северну границу

Kako nema nigde ni pomena Stevana Švabića ? Jesi bar čitao Janeza Švajncera ? On ima najviše i najbolje napisano o tome. --Mile (разговор) 12:12, 11. децембар 2009. (CET)

У Словенији се под борбом за северну границу подразумева борба за територије бивше Аустроугарске Монархије. Мислим да је Стеван Швабић значајније учестовао у борби за разграничење са Италијом. Нисам читао Швајнцера. Хвала на препоруци. Нажалост, тек сам сада видео ову поруку, због недовољног искуства са википедијом. Потрудићу се да прочитам нешто од Швајнцера и видим да ли могу да искористим нешто што је он написао приликом писања чланка о активностима Рудолфа Маистера у борби за одређивање северне границе Краљевине СХС. --Antidiskriminator (разговор) 02:08, 9. јануар 2010. (CET)

Ljubojno on hsbwp

Hello, Petar. Thank you for your tip. But in the sentence "W běhu wojnow na Balkanje, w tutej wsy su knježili cuze kraje hłownje, Italska a Bołharska." the topic isnt belonging to Bulgaria. I translate for you:

• During the wars on the Balcan, foreign countries had chiefly ruled in this village, Italy and Bulgaria.

Greetings --Tlustulimu (разговор) 18:52, 9. јануар 2010. (CET)

Вандал

Поздрав Миле. Малопре си вратио измене вандала који је вандалилизовао текст Београд. Молим те уради то и код Ниша јер је и тамо нешто брљао.--Drazetad (разговор) 20:11, 10. јануар 2010. (CET)

Враћачка права

Управо сам ти их додијелио. Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 13:59, 12. јануар 2010. (CET)

Здраво Петре. Видим добио си враћачка права, а и да си пребацио 10 000 измена. Честитке. Само тако да наставиш, па се надам да ћеш ускоро бити изабран и за администратора. Погледај, тренутно се води и нека расправа око измене политике администрације, а ако си ли имао искустава са верификацијом погледај и страну: Википедија:Гласање/Измена правила избора за сјајни чланак. С обзиром на твоја искуства, сигуран сам да би другима значио твој став. Велики поздрав и само напред. SmirnofLeary (разговор) 17:49, 14. јануар 2010. (CET)

Имаш право, поштено речено нисам ни ја читао те расправе за админе. А, ово око гласања сам укључен од почетка, па сам испратио. Нека идеја да се укину верификатори и беспотребни ауторитети који праве новим корисницима аверзију према самом пројекту. Шта ћеш, са једне стране су као и иначе пандури и правници који би да има што више правила и патролера, а са друге анархисти и уметници који би да се ослободе тих стега. Ко је у праву и какав систем води ка већем просперитету, велико је питање. SmirnofLeary (разговор) 20:50, 14. јануар 2010. (CET)

Хвала, мада није глас толико битан. Мислио сам више ако си наишао на неки проблем око тих гласања да покренемо процедуру да се реши. Сад је време за то, а и то је циљ. Прављење неког ефикацнијег система у духу пројекта. Ако се сетиш нечега, јави па да унапређујемо. SmirnofLeary (разговор) 21:50, 14. јануар 2010. (CET)

Можда ниси требао још пар дана подносити чланак на верификацију. Било би одлично да буде први чланак по новом систему, који предвиђа укидање верификације. Тај нови систем предлаже да се уместо верификације покрене једнонедељни увид свих корисника у чланак који је поднет за гласање. Да се заједничким радом и добром вољом свих корисника, уреди у том периоду. Да га корисници прочитају, поправе грешке на које наиђу и евентуално изнесу примедбе аутору. Па након тога чланак иде у сваком случају на гласање (није потребна никаква дозвола и одобрење). То је и нека суштина целе оне распреве, да не мораш да читаш. SmirnofLeary (разговор) 01:06, 15. јануар 2010. (CET)

Правила су иста и за добре чланке. У расправи је примарно, идеја укидања процеса верификације. SmirnofLeary (разговор) 19:36, 15. јануар 2010. (CET)