Sorabino

Поздрав, Sorabino. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Sorabino. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --Ф± 07:59, 2. јун 2016. (CEST)

Категоризација

Видим да се нешто не сналазиш око односа између категорија, па навратих да ти објасним ову ситуацију. Када направиш нову категорију да би пребацио чланке из неке друге категорије у њу, а нова категорија је већ на неки начин укључена у ту другу, онда нова постаје подкатегорија а та друга надкатегорија. Додавањем надкатегорије у чланке дуплираш постојеће категорије и затрпаваш надкатегорију. Задатак подкатегорије јесте да растерети надкатегорију у којој се налази и да омогући лакшу претрагу. --نوفاك اتشمان‎ 00:49, 11. јун 2016. (CEST)

Хвала, знам, али то је само први корак у пребавивању - све је углавном ишло непосредно на религију, без подкатегорија за хришћанство и православље, значи биће ту посла за неколико дана рада док се све не среди.

Премештање

Начин на који си променио назив страници није исправан. Копирањем садржаја с једне на другу страницу, тзв „copy-paste“ премештање, губи се евиденција свих пређашњих уредника (историја прве странице), док ти постајеш аутор чланка тј. само твоје име се појављује у историји друге странице. Да се тако нешто не би догодило, користи се опција „премести“. Та опција за промену имена странице се налази изнад чланка, одмах десно од звездице где је троуглић окренут надоле. Прелеском стрелице миша преко троуглића добијаш правоуганик са том опцијом. Кликом на ту опцију отвориће ти се нова страница где се уписује жељени назив а кликом на дугме „премести страницу“ вршиш ту акцију.
Понекад није могуће да се изврши премештање јер је жељени назив заузет тј. страница са тим називом већ постоји. Углавном су кривци преусмерења која имају више од једног уредника. Да би се ослободио жељени назив, проблематично преусмерење се обележи овим шабон након чега се чека да га администратор обрише. Такође можеш да се директно обратиш једном од администратора да га обрише. Када је преусмерење обрисано, слободан си да поновиш ту акцију.
--نوفاك اتشمان‎ 18:24, 22. јун 2016. (CEST)

Хвала

Хвала, видео сам шта је требало да урадим!

Наравно да је могуће. Додај шаблон {{бб|место за премештање}} на страницу преусмерења. Сачекај да администратори обришу преусмерење и изврши премештање. --نوفاك اتشمان‎ 07:49, 28. јун 2016. (CEST)

Завршено, хвала :) Сорабино 08:39, 28. јун 2016. (CEST)

Османски санџаци

Ималиш ли литературу за писање чланака о Бањалучком и Травчником санџаку, који су сада само преусмјерења? Ако имаш обрисаћу их па ти напиши нове чланке. Николић Ранко (разговор) 00:30, 30. јун 2016. (CEST)

Што се мене тиче, само удри и јави када ово дође на ред. —Николић Ранко (разговор) 01:28, 30. јун 2016. (CEST)

Пећка митрополија

Премјестио сам назив чланка, по датом образложењу на страници за разговор. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:56, 3. јул 2016. (CEST) с. р.

Манастир

Предмет заштите су рушевине манастира и он није активан, тако да сам се том логиком водио.--Ванилица (разговор) 06:41, 5. јул 2016. (CEST)

Скрати причу, иако си можда у праву, имам паметнија посла него да се с тобом дописујем. Мењај, враћај, скраћуј, продужавај, ма ради шта хоћеш,--Ванилица (разговор) 07:12, 5. јул 2016. (CEST)

ВЗО

Здраво. Задатак вишезначних одредница је да на једном мјесту пореда све чланке на које се један појам може односити (са што краћим објашњењима поред), а не да се сама ВЗО бави суштином тих чланака. Тако се у ВЗО не стављају „двије“ Пећке патријаршије већ се то обрађује у једном чланку о Пећкој патријаршији. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:38, 6. јул 2016. (CEST) с. р.

Срби

Нема потребе да ми персираш, сигурно сам млађи од тебе. Погледај како изгледа чланак о Хрватима у Босни и Херцеговини на Википедији на хрватском, код њих нема чланака о Хрватима у Српској, у Федерацији, у Мостару, Ливну итд, него је све стављено у један чланак. Нећу коментарисати садржај чланка, који је више био статистички приказ удјела Срба у општинама по попису 1991. када Федерације није ни било. Чланак о Србима у Славонији је веома лош, чак гори од чланка о Србима у Федерацији, док је чланак о Србима у Далмацији далеко боље. Лоше намјере тражи на неком другом мјесту, а не у мојим поступцима. Свако добро. —Николић Ранко (разговор) 12:58, 16. јул 2016. (CEST)

Поводом гласања

Пошто није било довољно гласова да би се направила обавезујућа одлука, онда стање може остати непромењено, а може се и урадити преусмеравање, поготово уколико је садржај већ обједињен у заједничком чланку. --Ф± 11:55, 17. јул 2016. (CEST)

Зворничка митрополија

Ја не познајем добро (уопште) историју митрополија и других верских организација/објеката из источне Босне а и иначе из Босне, а уз то сам атеиста. Лично сматрам да су то све већим делом [част правим верницима] заостале племенске дружине, већином сеоског порекла, које и даље размишљају о освајачким походима и забијањима застава, грађењем којекаквих објеката, храмова, капела, дизањем камених кула и сл. — још само недостају коњи и бакље... — као да живимо у средњем веку или пре.

Поштујем свачији избор (не)веровања, али гади ми се било какво искоришћавање сакралних објеката и институција за сопствене интересе вођа, углавном материјалну корист, територијално проширење, односно за циљ искривљавања историје у чему обавезно на Балкану као неизоставан елеменат делују и поменуте верске институције из три главна центра (игром случаја [или пак не?] подељена и на три одговарајућа етничка центра).

• Међутим, на Википедији треба да пронађеш извор (онлајн, или само навести књигу, аутора и сл.) па тек онда да мењаш нешто што је неко други унео и референцирао (у Зворничка митрополија стоји нека референца СПЦ). Ти си нешто објаснио на СЗР чланка; сада само пронађи неколико извора који то потврђују и додај супротне наводе са својим референцама поред оних већ унесених а који су већ исправно референцирани јер њих не можеш брисати иако су можда нетачни а извор је истовремено валидан (сајт СПЦ је и више него валидан; а жалити се може само њима директно ако евентуално пишу на том сајту нешто што није истина).

• Што се тиче чланка Епархија франкфуртска и све Њемачке, видим да је на сајту преведено и као Diözese von Frankfurt und ganz Deutschland, тако да мислим да се ово Немачке или Њемачке ипак може користити јер није валидно аналогно примерима који си навео (Просвјета, Бијело Поље).

Успут бих додао да су мало неписмени на оба ова приложена сајта, јер се не пише Српска Православна Црква него Српска православна црква, уместо Светог Архијерејског Сабора треба Светог архијерејског сабора, мислим да се не каже клирик него клерик, не пише се Инсбурк нити Инсбрук него Инзбрук итд.

И да: бесмислено је [али истовремено и погрешно интуитивно] стављати заставе држава на веб-сајтовима као опције за избор језика; СПЦ користи заставу Србије за српски, а заставу УК за енглески; српски се као званичан говори и у БиХ, а енглески у САД, Аустралији итд. — Обсусер✉ 20:55, 18. јул 2016. (CEST)

Стил

Здраво. Немој да правиш неке бесмислене измјене као што је ова. Тај чланак сам ја писао по неком стилу који одговара другим чланцима. У првом реду је истакнута митрополијска потпуна самосталност (независност), а већ у другом споменута и њена ранија самоуправа под омофором Цариграда. Ти то сада мијењаш и дробиш све у једну уводну реченицу, а затим се дјелимично понављаш у сљедећој?! Немој да непотребно залазиш у нечији стил писања јер твој не може бити бољи. У више чланака убацујеш „у времену“ што је исто непотребно, нарочито у уводу. Измјене се праве у циљу допуне или исправке чланака, а не да наметнеш неки свој начин писања. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:59, 20. јул 2016. (CEST) с. р.

Опомена

Изричем ти опомену због свих увреда и општужби које си изнио на рачун Владимира Нимчевића. Таквом понашању нема мјеста на српској Википедији и ако направиш још један сличан испад мораћу да предузмем оштрије мјере. Поздрав. —Николић Ранко (разговор) 16:05, 27. јул 2016. (CEST)

• @Ранко Николић: Велико хвала на овој "опомени" ! Зашто измишљаш непостојеће "увреде" ? Свако слово које сам написао видљиво је свакоме : наведи једну "увреду" ? Владимир Нимчевић отворено и без срама релативизује злочине Алојзија Степинца и то је жива истина која је посведочена његовим писањем на српској Википедији. Ако се указивање на ту очигледну истину сматра увредом, онда нешто друго није у реду. Уосталом, бити "опоменут" због разоткривања дотичног ипак је више част него покора. Сорабино (разговор) 20:13, 29. јул 2016. (CEST)

Повезивати брисање чланка са неким скривеним плановима, у најмању руку је смијешно. Поред тога, оптуживати корисника који је један од најобјективнијих чланова наше вики заједница за некакву подршку Степинчевим идејама или његовој рехабилитација је само твоја зла намјера и кршење великог броја правила која су заступљена на овој Википедији. Умјесто да на сав глас причаш о које каквим завјерама против Срба, зашто се не би лијепо упустио у уређивање чланака о Србима, само погледај на хрватској википедији какав су чланак написали о Хрватима из Босне и Херцеговине и биће ти јасно зашто нема потребе за писањем неколико десетина чланака о народу по областима. —Николић Ранко (разговор) 21:18, 29. јул 2016. (CEST)

• @Ранко Николић: Брате Ранко, ти си мени управо приписао "злу намеру" ! Дакле, сада лепо опомени самог себе због кршења правила Википедије. А такав речник, који ти сада користиш самном, ја нисам користио ни једног тренутка у расправи са Владимиром Нимчевићем. И какве то "завере" сада помињеш ? Пошто ниси могао да неведеш ни једну наводну "увреду" коју сам упутио било коме, сада си прибегао другим средствима. Немаш аргумената, то је твој проблем. Залетео си се са опоменом и сада конструишеш оно чега нема. И шта ја сада треба да радим, да пријавим тебе због неоснованог оптуживања? Сорабино (разговор) 22:09, 29. јул 2016. (CEST)

Баш у тренутку када Хрватска врши рехабилитацију злотвора Степинца, један припадник Степинчеве верске заједнице предлаже брисање чланка о историји Срба у Војводини? Суботички бискуп ће свакако бити поносан на тебе, брате Владимире и Проваљен си! Ти си припадник организације која Степинца сматра "блаженим" и намерава да га прогласи за некаквог светитеља. Довео си у везу брисање чланка о историји Срба у Војводини са рехабилитацијом Степинца и са Владимировом вјерском припадношћу, што је потпуна бесмислица. Ниси претпоставио најбољу намјерну корисника, иако је то једно од основних правила Википедије, а сада ти мене хоћеш да пријавиш због неосноване оптужбе. Изволи, па да видимо шта ће да се деси. —Николић Ранко (разговор) 22:34, 29. јул 2016. (CEST)

• @Ранко Николић: Ти то мени сада и претиш? Укопаваш се све дубље, али само напред ... Да ли си уопште прочитао оне цитате које си навео? Владимир Нимчевић је на страници за разговор о Алојзију Степинцу отворено релативизовао злочине тог крволока и клерофашисте! О томе се овде ради, а не о личним, односно верским опредељењима пошто постоје бројни Римокатолици, чак и у самој Хрватској, који су дигли глас против канонизације оног злотвора. Према томе, реч је о простим чињеницама. И још нешто, брате Ранко: нико нема право да цензурише чињенице и да оспорава било чије право на извођење закључака! Ти се не мораш слагати са мојим закључцима, али право да их изнесем ми не можеш оспорити. Уосталом, ја сам отворено позвао Нимчевића да се изјасни о Степинцу као злочинцу, што је он избегао, а то говори само за себе. Сорабино (разговор) 23:45, 29. јул 2016. (CEST)

Не пријетим ја никоме, само ме занима какве би рекације биле у том случају. Прочита сам ја њих, и то више пута. Ја упорно говорим да брисање овог чланка нема везе са рехабилитацијом Степинца (лично мислим да је рехабилитација неоправдана) или релативизацијом његових злочина, у томе је ствар. Чланак је у већој мјери допунио сам предлагач брисања, састав чланка се у већој мјери поклапа са чланком о историји Војводине. Нимчевић слободно може своје мишљење задржати за себе, никоме није дужан давати одговоре, посебно јер само питање нема везе са брисањем чланка. Убудуће пази како разговараш са осталима. —Николић Ранко (разговор) 00:53, 30. јул 2016. (CEST)

• @Ранко Николић: А ти се уздржи од давања "опомена" за непостојеће "увреде" и окани се приписивања "злих намера" другим корисницима ! А што се тиче Нимчевићевих ставова о Степинцу, још једном понављам: он је сам на страници за разговор о Алојзију Степинцу још раније изнео своје ставове, те стога сваки корисник Википедије има право да му тим поводом поставља питања, било ради разговора или појашњења, што је у овом случају било више него неопходно (не знам да ли си уопште резумео због чега сам тамо поменуо и Суботичку бискупију, али отом-потом). Наравно, Нимчевић не мора никоме одговарати, то право такође припада сваком члану Википедије. Моје је било да га питам, а његово да одлучи да ли ће и како ће одговоприти. Сорабино (разговор) 01:12, 30. јул 2016. (CEST)

• @Ранко Николић: Тек сада сам видео и ово: Разговор:Српска патријаршија у Сремским Карловцима. Колико сам могао да видим, ниси учествовао у тим ранијим расправама, а можда и не знаш за њих, па ти зато шаљем то, да бациш поглед или да се подсетиш. По свим тим расправама око Српске патријаршије се још јасније види ко је Владимир Нимчевић и какав му је задатак на српској Википедији. ... Сорабино (разговор) 03:45, 6. август 2016. (CEST)

• @Ранко Николић: Ево још једног доказа: Средњовековни Словени на тлу Војводине. Значи, када се на посебној страници уопштено говори о историји Словена у временима пре стварања Војводине, онда Владимиру Нимчевићу таква страница не смета, те стога није ни покренуо поступак за њено уклапање у општу историју Војводине. Насупрот томе, страница са српским именом му је очигледно сметала, па се потрудио да је уклони. Дакле, зашто по њему Словени могу да имају своју историјску страницу за Војводину, а Срби не? Одговор је сасвим очигледан ... Превео нас је лукави Буњевац све заједно жедне преко воде. Сорабино (разговор) 12:42, 10. август 2016. (CEST)

Вјероватно је Владимир видио шта си написао, па је предложио чланак за брисање. Позивам те да и ти гласаш. Иначе, већина тих „војвођанских” чланак је настало хиром једног корисника који је мислио да свака тема везана за Војводину треба да има свој чланак, умјесто да се пише један квантитетан и квалитетан чланак. —Николић Ранко (разговор) 01:40, 13. август 2016. (CEST)

Православна црква у ЦГ

Здраво. Зашто си у овај чланак додао литературу о његошевској Митрополији црногорској (тј. историји СПЦ на простору Црне Горе) када је ријеч о савременом „органском дијелу“ тј. координацији епархија ради односа са државним властима? Није ријеч уопште о канонској јединици да би се додавала било каква литература о некадашњем канонском положају Православне цркве у Црној Гори. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:58, 30. јул 2016. (CEST) с. р.

• @Жељко Тодоровић: Добро си питање поставио, ево о чему се ради: у склопу припрема за доношење оних одлука из 2006. године, Митрополија црногорско-приморска се због добро познатих невоља са расколничком "црногорском православном црквом" и тамошњим режимом, постарала за благовремену припрему и објављивање новог рада о проблематици аутокефалије, који је по благослову митрополита Амфилохија написао Филип Ивановић, надопуњујући тиме чувени рад Љубомира Дурковића-Јакшића из 1991. године. Тиме се желела послати јасна порука јавности да стварање епископског савета ни на који начин не представља нарушавање јединства СПЦ, управо супротно. О томе је више пута говрио и митрополит, као и неки од његових најближих сарадника. Међутим, аутокефалисти су ипак покушали да направе фешту од читавог тог питања, тако да је Митрополија у неколико наврата морала да издаје и званична саопштења. Пошто је Ивановићев рад настао управо у ту сврху, додао сам га заједно са Дурковићевим радом, будући да та два рада заједно чине окосницу званичних ставова Митрополије о свим оним питањима. Ето укратко, то је суштина ... Сорабино (разговор) 19:39, 30. јул 2016. (CEST)

Здраво. Јеси ли сигуран да је 1967. донет нови Устав МПЦ?Lackope (разговор) 17:52, 14. август 2016. (CEST)

Колико знам промена устава и доношење устава није исто. Променом устава тако што се убацују неке нове одредбе не значи да је донешен нови устав, већ је тај устав и даље на снази. Lackope (разговор) 18:23, 14. август 2016. (CEST)

Та набрајања нису референцирана, питање колико је садржај тамо поуздан, у линку на који си ме усмерио Ђурић не помиње неки нови устав из 1967. нити сам то видео код Слијепчевића. Очигледно је у питању исти устав у којем су 1967. вршене промене. Овај линк што си приложио је бољи извор од Политикиног јер даје више информација. Lackope (разговор) 01:30, 15. август 2016. (CEST)

Категорије за манастире по државама

Разумијем шта кажеш, предлажем ти да прво свој приједлог поставиш на неком од тргова (можда најбоље Разно) да видимо шта ће остали рећи, мислим да не би требало бити проблема да се ово спроведе у дјело. —Ранко Николић (разговор) 17:55, 25. август 2016. (CEST)

Поглавар Српске православне цркве

Занима ме како би ти стандардизовао називе поглавара Српске православне цркве, већина чланака о патријарсима почиње са Патријарх српски ... али немају сви чланци такав почетак. Још гора ситуација је са именовањем пећких архиепископа. —Ранко Николић (разговор) 01:00, 26. август 2016. (CEST)

• @Ранко Николић: Требало би то уредити, а чини ми се да би најбоље решење било да сви чланци о српским патријарсима буду насловљени по моделу "Патријарх српски (име и број)". Можда ће неко рећи да су поједини српски патријарси више познати по имену и презимену (Варнава Росић, Гаврило Дожић, Вићентије Проданов), али ипак мислим да поводом овог питања не би требало правити изузетке. Уједначавање је битно и због упоредних страница на страним језицима. У пракси се показало да многи странци не умеју тачно да наведу тутулу српског патријарха и често је погрешно своде само на Србију у стилу "Patriarch of Serbia" или томе слично. Ја сам у неколико наврата морао да објашњавам неким странцима на енглеској Википедији да поглавар СПЦ није "патријарх Србије" већ српски патријарх. А што је још горе, управо је на енглеској Википедији било неколико покушаја да се из наслова чланака о српским патријарсима уклони израз "Serbian Patriarch". На срећу, аминистратори су реаговали одмах по пријави и вратили су исправне наслове. Управо због таквих и сличних упада, битно је да ми уредимо те ствари на нашој Википедији, пошто ће нам то знатно олакшати посао на другим странама. Сорабино (разговор) 01:38, 26. август 2016. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Супримс да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 26. 8. 2016. — 2. 9. 2016. --Obsuser (разговор) 22:24, 26. август 2016. (CET)

šta čemo sa hilandarom? Lackope (разговор) 00:43, 27. август 2016. (CEST)

nisu svi manastiri i crkve eparhije raško-prizrenske na kosmetu Lackope (разговор) 00:53, 27. август 2016. (CEST)

• @Lackope: Хиландар би могао да се разврста по разним категоријама. Јесте српски, али није под јурисдикцијом СПЦ, односно не припада ни једној српској епархији, тако да мора остати изван епархијских категорија за манастире. Уосталом, случај Хиландара треба решавати заједно са осталим светогорским манастирима, пошто они сви заједно чине посебну категорију, везану за Свету Гору као специјални ентитет у православном свету. А што се тиче непоклапања епархијских и политичких граница, рекох јуче Ранку да би ту требало урадити разврставање: за епархије које у целини припадају некој територији је лако, али тамо где се границе не поклапају разврставање је неопходно. Значи, право треба успоставити потпуну мрежу основних категорија, па онда идемо даље, ка разврставању свих таквих случајева. Сорабино (разговор) 01:03, 27. август 2016. (CEST)

• @Lackope: Ево, завршио сам разврставање за категорију "Српски православни манастири у Црној Гори" тако да је сада сваки чланак непосредно везан и за епархијску категорију и за политичко-територијалну припадност, а категорије нису међусобно укрштене. Сорабино (разговор) 02:34, 27. август 2016. (CEST)

• @Lackope: Завршено је сређивање и за категорију "Српски православни манастири у Хрватској" по истом систему, без позивања на епархијске категорије. А шта ћемо са неправославним, односно "католичким" манастирима? Видим да од раније постоји пар категорија које су насловљене као "самостани" али чини ми се да је боље употребљавати назив "Католички манастири" пошто имамо категорије "Православни манастири" ? Сорабино (разговор) 03:10, 27. август 2016. (CEST)

• @Lackope: Ево, сређена је и категорија "Српски православни Манастири на Косову и Метохији" тако да више нема укрштања са епархијским категоријама. Сорабино (разговор) 04:03, 27. август 2016. (CEST)

добро, слажем се да је бољи назив "католички манастири" Lackope (разговор) 19:17, 1. септембар 2016. (CEST)

• Ево споменице за рад и труд за чланке о црквеној историји и организацији. --Ђорђе Стакић (р) 10:13, 30. август 2016. (CEST)

• @Djordjes: Благодарим :) Сорабино (разговор) 10:22, 30. август 2016. (CEST)

Литература

У поднаслову Литература треба да се налази литература која је коришћена приликом писања чланка, у многе чланке, која сам ја писао убацио си књигу Љубодрага Димића Историја српске државности, а поуздано знам да та литература није коришћена за писање чланка. То онда доводи у сумњу онога ко чита чланак! --Pinki (разговор) 19:37, 28. септембар 2016. (CEST)

Да, додао сам тај рад у многе чланке, односно у спискове литературе, што не би требало да буде спорно, пошто је реч о врхунском научном делу и референтном универзитетском удџбенику који покрива савремену српску и југословенску историју од 1918. до 1990. године. На срећу, имам ту књигу овде код себе, тако да сам је унео у оне чланке који су тематски покривени њеним садржајем. А иначе, колико је мени познато, за навођење радова који су употребљавани за писање чланака служи поднаслов "Референце", док се у одељку "Литература" могу наводити сви радови који су тематски релевантни за тему која се у дотичном чланку обрађује. Не знам тачно које си чланке ти писао, али приметио сам да многи чланци из области савремене историје уопште нису имали референце, нити било какву литературу. Иначе, то је један од основних разлога због којег је српска Википедија одавно изашла на лош глас међу српским историчарима, који су по правилу алергични на "аматеризам" и сматрају да овај посао овде, којим се сви ми бавимо, није вредан труда. А ова књига, о којој говоримо, објављена је још 2001. године, дакле пре пуних 15 година, али уопште није била навођена у чланцима на српској Википедији, што је готово невероватно и не баш похвално за све нас овде. Слично је и са многим другим научним радовима. Још увек се многи чланци на српској Википедији пишу само на основу новинских фељтона или путем препричавања садржаја са разних форума, нажалост. Мислим да је то много већа опасност за читаоце. Сорабино (разговор) 00:44, 29. септембар 2016. (CEST)

Уопште није спорна књига овог аутора, једино је спорно што она није коришћена за писање дотичних чланака. У одељцима Литература и Референце се наводи списак литературе које је аутор користио за писање чланка. Референце се баве конкретним делом књиге, односно бројем странице и сл, а Литература уопштеним набрајањем. Погрешно сматраш да одељак литература служи за пуко набрајање књига које се баве том темом. Немам ништа против аутора или књиге, само није у реду наводити књигу као коришћени извор, ако није коришћена! То што негде у неком члнаку нема литературе, не значи да требамо ставити било шта да би попунили опразнину. Није то слика! Уколико желиш да неки чланак измениш, онда када га измениш унеси коришћену литературу. Овако се у неком чланку може наћи некаква погрешна тврдња, а читалац ће мислити да је она поткрепљена тврдњом из те књиге. То није фер ни према аутору поменутог дела! --Pinki (разговор) 08:55, 29. септембар 2016. (CEST)

Такође оно што си урадио у чланку Бранко Петрановић - мешање латинице и ћирилице није сходно правилима Википедије. Линкови до књига се стављају само у литератури, а не и у самом чланку. --Pinki (разговор) 14:41, 29. септембар 2016. (CEST)

Опрости што тек сада одговарам на твоје примедбе, био сам у неком великом послу ових дана па нисам улазио на Википедију. Иначе, видео сам да одавно учествујеш у развоју српске Википедије и да си написао огроман број чланака. Свака част на труду и раду. Што се тиче навођења литературе, на нашој Википедији доиста постоји један велики проблем: масовно се не поштује изворно писмо наслова. Основна правила цитирања налажу доследно поштовање језика и писма на којем је сваки рад објављен. Међутим, латинични наслови се приликом цитирања у чланцима на нашој Википедији неретко претварају у ћириличне, док на другој страни многи наши људи који праве чланке на енглеској Википедији поступају супротно па ћириличне наслове претварају у латиничне! Тиме се ствара голмила проблема, почевши од отежавања претраге, до стварања привида о постјању двојних издања поменутих радова. То што се наши чланци пишу на ћирилици нипошто не значи да приликом навођења библиографских јединица треба одступати од начела изворности. Дакле, није реч о мешању ћирилице и латинице, већ о тачном навођењу библиографских јединица. Сорабино (разговор) 01:46, 3. октобар 2016. (CEST)

@Pinki: Одељак литература не мора (и иначе не би требало) да садржи књиге коришћене за писање чланка; за то се може користити библиографија или цитирана библиографија као пододељак одељка референце. Чак и да не узмеш у обзир ово претходно, опет се у одељак литература могу наводити књиге не коришћене за писање чланка него препоручене за читање (јер су релевантне за неку тему); одељак тако добија значење „препоручена литература”. — Обсусер✉ 22:01, 2. октобар 2016. (CEST)

Тако сам и ја разумео правила, пошто је на страницама са упутствима Wikipedia:Manual_of_Style и Wikipedia:Citing_sources назначено да се у спискове литературе могу уносити сви релевантни радови, укључујући и оне који нису непосредно употребљени за писање дотичног чланка, чиме се заинтересованим читаоцима пружа могућност за прибављање додатних информација (publications that would help interested readers learn more about the article subject). Сорабино (разговор) 14:41, 5. октобар 2016. (CEST)

pozdrav! mogao bi da pogledas ovaj sablon Шаблон:Инфокутија Сакрални објекат posto se odnosi na verske objekte. Lackope (разговор) 19:38, 29. мај 2017. (CEST)

Патријарх српски Викентије

Он се звао Викентије, а не Вићентије и није имао II у нумерацији. У књизи "Српски јерарси" се могу видети тачна имена. --Ђорђе Стакић (р) 14:51, 24. јун 2017. (CEST)

Србијански или Српски

Видим да правиш преусмеравањима са Србијански ... на ... у Србији. а да ли постоји појам србијански и ко га користи. Цитираћу ти део из „Речника језичких недоумица” Ивана Клајна.

Србијанац, Србијанка са придевом србијаијански употребљава се првенствено, кад је реч о времену пре 1918. са значењем „житељ Србије” или „човек пореклом из Србије”, без обзира на националност. Данас се придев српски употребљава подједнако и за Србе и Србију (државу или територију) као што чинимо и за све остале етнике придеве. Отуда кажемо и српски премијер, српска влада, српски закони и сл. а не србијански, како је обичај у данашњој Хрватској и БИХ

. Поздрав--Drazetad (разговор) 21:14, 8. јул 2017. (CEST)

Ова преусмерења са епитетом србијански избаци из употребе. Дражета ти је лепо објаснио --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:58, 9. јул 2017. (CEST)

Тек сад видех сва ова силна преусмерења која си набацао, а за која је блага реч да су бесмислена (да не кажем тешка будалаштина). Ово сматрам тешким вандализмом, а ову поруку сматрај озбиљним упозорењем. Уколико наставиш са сличном праксом без икаквог образложења бићеш блокиран. Хрваћанка - становница Хрватске..... земљо отвори се. Па онда преусмерења типа Србијанка, Србијанац, Србијанче, Србијанци, Србијанке, Србијанчад, Србијански Словаци итд.... Све до задњег је обрисано --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:27, 9. јул 2017. (CEST)

• Да остане забележено: Корисник "НиколаБ" је дана 9. јула 2017. године у раздобљу од 13.00 до 13.33 часова обрисао преко 160 преусмеравања, као и поједине вишезначне одреднице. Сумарно брисање толиког броја страница у кратком року од 33 минута сведочи само за себе. Обрисана преусмеравања била су разноврсне садржине, о чему сведочи дневник брисања. Између осталог, обрисана су бројна преусмеравања која су се односила на Србе из појединих области у Хрватској, Славонији и Далмацији! Овакве појаве на српској Википедији су више него жалосне. Сорабино (разговор) 17:57, 9. јул 2017. (CEST)

Српска православна црква у Другом светском рату

Поздрав, поведи рачуна када додајеш наслове или неке друге ставке у чланак, да оне буду написане истим писмом. У чланку СПЦ у Другом светском рату, неки од наслова су на ћирилици, иако је чланак написан латиничним писмом. --MareBG (разговор) 13:56, 19. јул 2017. (CEST)

• Да, јесте чудно, што је чланак о страдању Српске православне цркве у Другом светском рату написан латиницом! А управо је наметање латинице и затирање ћирилице било саставни део усташке политике, тако да би поменути чланак свакако требало пребацити на ћирилицу. Сорабино (разговор) 14:18, 19. јул 2017. (CEST)

Задње измене и преусмерења

По мени, то што правиш преусмерења, чиста је глупост. Наслови страница прате називе називе непокретних културних добара са листе Републичког завода, а то да ли је нешто рушевина или остатак, то је само твоје лично мишљење. Кад мењаш наслов, поправи бар и реченице, зато што се мења и смисао и граматичка исправност (једнина и множина). То да идем за тобом или неким другим и да поништавам измене, одавно сам престао, исправиће неко други. Разуми ово као савет и идеју за размишљање.--Ванилица (разговор) 09:25, 9. јануар 2018. (CET)

• @Ванилица: Пријатељу, као прво, обрати пажњу на речник. Као друго, свака теби част на огромном броју чланака које си направио. Као треће, вероватно ниси видео да је читаво питање преименовања управо ових чланака са уопштеним и неодређеним насловима разматрано на тргу (Википолитика) у одељку "Уопштени називи чланака". Општи закључак је био да се у називе свих тих чланака унесу измене, што сам и извршио. Толико о томе ... Сорабино (разговор) 09:40, 9. јануар 2018. (CET)

Ханџар дивизија

Нисам баш сигуран да је Ханџар дивизија била под командом усташа, већ би пре рекао да је команда стизала директно од њемачког СС. Тако да неби било лоше поново размислити о категоријама које си управо поставио за неке особе. Радован ⁂ 22:31, 18. јануар 2018. (CET)

• @CarRadovan: Да, тако је, били су под немачком командом, а категорије за припадност усташком покрету сам додао зато што су поменуте личности и током предратних и током ратних година у политичком смислу припадале том покрету, тако да је то само додатак. Сорабино (разговор) 22:35, 18. јануар 2018. (CET)

Црногорци

У вези твоје изјаве овде — Када се употребљава као демоним (назив за становнике неког подручја) појам Црногорци означава све становнике Црне Горе, без обзира на етничку, верску или било коју другу припадност. Када се употребљава као етноним, појам Црногорци означава припаднике црногорског народа. Таквом логиком су сви становници Србије Срби, а онда морамо имати и одвојин чланак Срби (народ)!? Поређење Муслимана и Црногораца није исто, јер Муслиман може да уначи припадника исламске вере и припадника народа (данашњи Бошњаци). За Србе из Црне Горе појам Црногорац је попут појма Шумадинац, Сремац, Топличанин.... Али свакако Црногорци нису сви грађани Црне Горе. --Pinki (разговор) 13:36, 19. јануар 2018. (CET)

@Pinki: Добро је што си навео моје речи пре но што си их коментарисао, пошто се види да твој коментар нема везе са оним што сам ја рекао :) Сорабино (разговор) 13:42, 19. јануар 2018. (CET)

Ја сам ти рекао шта сам имао, а ти схвати како хоћеш. Не можеш ти сам да одређујеш називе свих категорија и чланака везаних за Црногорце. О томе треба да се посетигне шири консензус заједнице, па није чудо што те други корисници оптужују. Ово је заједницчки језички пројекат и никаквој самовољи нема места. Поздрав --Pinki (разговор) 14:36, 19. јануар 2018. (CET)

@Pinki: Чему служе такве изјаве? Где сам ја то покушао сам да одређујем називе категорија о Црногорцима? Управо супротно - током протеклих неколико дана сам на страницама за разговоре о кључним чланцима и категоријама покренуо низ разговора о овим темама и то управо ради колективног решавања ових питања. Као друго, ко ме је то отужио и за шта? Нико низашта! Сви досадашњи разговори о поменутим темама су били потпуно конструктивни. А твоје горње изјаве, које немају никаквог упоришта у стварности, говоре само о теби. Сорабино (разговор) 14:58, 19. јануар 2018. (CET)

Муслимани

Поздрав ја имам једно питање, није за Црногорце, већ за муслимански народ. Као што Дражета рече, народ Муслимани је настао 1971. у СФРЈ, а ти си категорисао неке, као нпр. Авду Хоџића, који је погинуо још 1943. године као припадника њиховог народа. Објасни ми то молим те? И да, још нешто, да ли стварно закључујеш на основу имена и презимена ко је припадник тог или било ког народа? Наведи ми једну референцу да је горе поменути био Муслиман. --MareBG (разговор) 19:35, 19. јануар 2018. (CET)

@MareBG: Ево у чему је био проблем: тамо је стајало да је Авдо Хоџић био "Бошњак" што је било још погрешније пошто су Бошњаци конституисани као нација тек 1993. године. То је свакако требало исправити, али како? Ово садашње решење је "закрпа" у недостатку бољег. Кључно је да се ти људи не подводе вештачки под "Бошњаке" пошто је то потпуно погрешно, а какво би било најбоље решење за етничко сврставање свих тих наших људи који су рођени као муслимани (у верском смислу) то треба разматрати од случаја до случаја, пошто имамо и категорију Срби муслимани. Сорабино (разговор) 21:19, 19. јануар 2018. (CET)

Слажем се да је Бошњаци још већа грешка. --MareBG (разговор) 00:16, 20. јануар 2018. (CET)

Coptic Orthodox Church

? Радован ⁂ 00:58, 7. фебруар 2018. (CET)

@CarRadovan: Требало би означити за брисање, пошто је преусмерење на страном језику који није изворни за појам на који се односи. Сорабино (разговор) 01:10, 7. фебруар 2018. (CET)

Зворничка митрополија

Боље си упознат са спорним чланком; уради како је исправно . Исправљено.--BosnaSRB RS (разговор) 22:19, 13. фебруар 2018. (CET)

Српска ћирилица

Зашто је постављена заштита странице без разлога?82.208.218.21 (разговор) 16:01, 17. фебруар 2018. (CET)

• Немам појма, нисам ја ставио заштиту. Сорабино (разговор) 16:29, 17. фебруар 2018. (CET)

Беџеви

Добар дан. Занимало ме је како сте поставили оне беџеве који објашњавају ко сте. Хвала унапред. Kolikojerokoko (разговор) 11:47, 10. март 2018. (CET)

• @Kolikojerokoko:, здраво, копирао сам однекуда, не сећам се већ одакле, али скоро свако их има на својој страници па могу да се слободно копирају од свакога. Сорабино (разговор) 11:54, 10. март 2018. (CET)

Лавов

Не требаш овај чланак да сређујеш, јер сам написао бољи, али није још завршен, ако мислиш да сређујеш даље онда копирам ово тамо Лавов --Mile (разговор) 14:37, 16. март 2018. (CET)

PetarM, ОК хвала на обавештењу, нисам кренуо у сређивање тог чланка него сам исправљао нека преусмерења па сам идући редом исправио и једну ствар у том чланку. Сорабино (разговор) 14:40, 16. март 2018. (CET)

Ставичу га макар сада када почиње ЦЕЕ. --Mile (разговор) 14:46, 16. март 2018. (CET)

Појма у појму немам за шта тамо иде и за шта треба гласати. Губим време искрено, нека раде шта хоче. --Mile (разговор) 09:25, 17. март 2018. (CET)

п.С. Иде за преименовање, не видим брисање.

Navedi gde je to mesto. --Mile (разговор) 13:38, 17. март 2018. (CET)

Ја сам зато да остане ово име, пресекушон. Анти је више вербално, а пресекушен иде на пунишмент. Ако ставим супорт, може да преместе на Анти. То је разлика. --Mile (разговор) 14:13, 17. март 2018. (CET)

  Урађено . Стварно не знам зашто су толико негативно насађени према православљу. Zoranzoki21 (разговор) 18:00, 17. март 2018. (CET)

Овде ми није јасно, супор од Сорабина, опосе од Зорана21. Сорабино дали си ти хтео на опосе ? Ја не видун да је реч Анти боља од Просекуције. И ја бих рекао да чу ставити оппосе. --Mile (разговор) 19:40, 17. март 2018. (CET)

(разговор) ако сам схватио ово, ти си гласао за оне које би брисали текст о злочинима над Србима. Ако је Сорабино у праву, мени је мука све ово да читам ако нисам пратио од почетка. Хтео сам на опоуз, али ми је чудно да неки албанци имају исти глас...па вероватно требам на супорт. --Mile (разговор) 20:54, 17. март 2018. (CET)

Кампање

Поздрав колега! Ја бих пре рекао да нисам више тако активан ни на српској википедији, а на енглеској никад нисам ни био... Знам да неки хрватски и албански уредници на енг. вики таквим проблемима приступају кампањски, што није добро. Али ћу свакако погледати о чему се ради и покушати помоћи! Радован ⁂ 16:53, 18. март 2018. (CET)

Зворничка митр.

Здраво. Уклонио сам чланак и од њега направио преусмјерење ка Епархији. Више се не намјеравам бавити епархијама на начин како сам хтио, тако да сам сагласан да се ради уједначености поједини чланци о историјским епархијама (нпр. Хумска, Зетска) споје са чланцима о садашњим епархијама — њиховим континуитетима под другим називима. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:10, 18. март 2018. (CET) с. р.

Католичанство

Ајде олади са преименовањем католичанства у католицизам. Не знам одакле ти идеја да је тако боље или правилиније. Самарџија (разговор) 18:12, 19. март 2018. (CET)

Самарџија, пријатељу обрати пажњу на обраћање и обавести се о значењу појмова и о насловима чланака. Чланак католицизам се односи на Католичку цркву, а појам Католичанство је вишезначан, пошто се може односити и на католицизам и на католичност као теолошки концепт (саборност) у Православној цркви. Према томе, када се говори о Католичкој цркви употребљава се прецизан појам католицизам. То су основне ствари, не брукај се. Сорабино (разговор) 06:14, 20. март 2018. (CET)

Извињавам се због начина обраћања али нигде ниси навео неку правописну референцу. Где се, осим у СПЦ, користи појам католицизма? Самарџија (разговор) 17:46, 20. март 2018. (CET)

Самарџија, ОК ево баци поглед на резултете претраге за употребу појма "католицизам" у стручној литератури на Google Books Search. Потпуно је неспорна ствар да се појам "католицизам" употребљава за Католичку цркву, док је појам "католичанство" вишезначан. Зато је потребно употребљавати прецизан појам. Сорабино (разговор) 08:21, 21. март 2018. (CET)

Свети синод

Здраво. Зашто Свети синод од Православне цркве у ЦГ а не од Краљевине ЦГ? Нарочито с обзиром да је основан од државне власти, постављен од државне власти, дуже вријеме није имао три епископа, на печату исписан је као Краљевине ЦГ? Он се описно свакако може називати као Свети синод Православне Цркве у Црној Гори или Српско-православне Цркве у Црној Гори, али зашто баш тако неодређен наслов? Не видим разлог за промјену. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:21, 9. новембар 2018. (CET) с. р.

• Да, најтачнији описни наслов би био "Свети синод Српске православне цркве у Црној Гори". Сорабино (разговор) 11:39, 13. новембар 2018. (CET)

који који

Историја Лужичких Срба: „који су често нападали трговце који су полазили према Чешкој”. Како уклонити понављање речи? --Крокодајловић (разговор) 13:00, 18. децембар 2018. (CET)

Корупција мишљења

Тачно тако. Ми немамо националну елиту, јер су најумнији међу нама одавно корумпираног мишљења. Радимо шта можемо.Srbbolusic (разговор) 19:20, 22. децембар 2018. (CET)

Велики поздрав

Свака част лафе. Одлична аргументација у дискусијама. Велики поздрав.--Orion1964 (разговор) 20:20, 24. децембар 2018. (CET)

Хрватска војна крајина

Прочитао сам поруку, али сам изгледа заборавио да ти одговорим. Једини разлог због кога сам вратио измјену је то што мијешаша литературу која је цитирана у чланку са литературом која може послужити за проширење или информисање о чланку. Виђао сам да су ти већ указивали на то други корисници, можда сам и ја (тренутно се не сјећам) и зато нисам налео ништа у опису враћања измјене. — Ранко   Нико лић  ✉ 16:52, 26. децембар 2018. (CET)

Христос се роди!!!

У праву си добри мој Сорабино! Заборавих да се потпишем. На ниске смо гране спали, кад ми на СР Википедији треба да се патимо да заштитимо српске интересе.--Orion1964 (разговор) 16:15, 7. јануар 2019. (CET)

Чланци/Категорије

Вратио сам твоје измене на чланцима — Слободан Милошевић, Ђорђе Карађорђевић и Дража Михаиловић — јер везе ка категоријама треба да воде на чланке, а не ка категоријама о личностима, као што је било и до сада. --Pinki (разговор) 18:54, 9. јануар 2019. (CET)

Црногорци и Југословени

Да ли би могао да напишеш посебне чланке о житељима Црне горе и Југославије? --Радован ⁂ 18:55, 9. јануар 2019. (CET)

CarRadovan (разговор · доприноси) Прочитао си ми мисао, баш хтео да видим шта ће бити са оним предлогом који је дао коросник Lotom, а односи се на прављење општих чланака те врсте, односно чланака о самим појмовима. Колико видим, за становништво Црне Горе имамо општи чланак Демографија Црне Горе, али за бившу Југославију немамо чланак Демографија Југославије, а такав општи чланак о становништву Југославије не постоји ни на енглеској Википедји, што ме је мало зачудило, с обзиром на важност теме. Независно од тога, а поводом оног предлога који је изнео Lotom, размишљао сам да напишем општи чланак под радним насловом "Црногорци (појам)" или "Црногорци (термин)", па да се ту изложи општи преглед историје тог појма, као првобитног демонима, са свим главним варијантама и накнадно стеченим значењима, укључујући и посебно етнонимско значење, с тим што би читав чланак био подељен по одељцима, који би упућивали на главне тематске чланке, као што су: Срби у Црној Гори (за Србе који су Црногорци по држављанству и завичају), односно Црногорци (народ) (за етничке Црноорце као народ). Дакле, хтедох да напишем такав општи чланак, па да онда предложим да се на њега пренесе чист наслов "Црногорци" пошто би се тиме у једном потезу разрешила разна питања. Сорабино (разговор) 19:47, 9. јануар 2019. (CET)

Ма не колега, чланци о демографији су нека друга категорија. Требају нам чланци баш о становницима, типа као ови - Швајцарци, Белгијанци. Можда је Лотом мислио нешто слично... нисам баш схватио његову идеју. Радован ⁂ 19:51, 9. јануар 2019. (CET)

@CarRadovan: Па да, на то сам и ја првобитно мислио - нешто у стилу општег чланка Босанци? Сорабино (разговор) 20:04, 9. јануар 2019. (CET)

• @CarRadovan:, @Lotom: ево направио сам општи чланак о самом појму под радним насловом Црногорци (појам). Толико сам стигао данас да урадим, биће ту још доста посла, па вас молим да баците поглед и дате евентуалне примедбе или препоруке за допуну или дораду. Унапред хвала. Сорабино (разговор) 01:25, 10. јануар 2019. (CET)

• @CarRadovan:, @Lotom: Направио сам и чланак Југословени (појам), по истом моделу као и чланак Црногорци (појам), са прегледом историје самог појма и његових различитих значења. А што се тиче прављења посебних чланака о Југословенима као становницима Југославије и Црногорцима као становницима Црне Горе, чини ми се да је довољно да то буду чланци прегледног, односно општег типа, дакле управо по моделу чланака Белгијанци и Швајцарци. Сорабино (разговор) 16:55, 11. јануар 2019. (CET)

Врло добри чланци, а наравно да се увјек могу допуњавати. Оно што је потрабно промјенити јесу баш те заграде иза наслова - мислим да нема потребе за оним „(појам)”.Радован ⁂ 19:10, 11. јануар 2019. (CET)

• @CarRadovan:, хвала, биће ту још допуна. А што се тиче наслова, било би сасвим оправдано да управо такви чланци, као општи по садржају, носе чисте наслове "Црногорци" и "Југословени" тако да би их свако требало пребацити на те наслове. Онај додатак "(појам)" сам био ставио чисто као некакву привремену ознаку за радну верзију, док се не реши шта ће бити главни чланци, па ако је то решено онда може да се одради и пребацивање. Онај посебни чланак о панетничким, односно "неопредељеним" Југословенима је сада под насловом Југословени (народ), тако да ће општи наслов Југословени бити слободан чим ботови заврше онај технички део посла око разрешавања двоструких преусмерења након премештања. Сорабино (разговор) 20:09, 11. јануар 2019. (CET)

Лафе има малих проблема на крају првог пасуса странице Црногорци (народ). Ти ћеш то боље средити него ја да петљам. Велики поздрав.--Orion1964 (разговор) 22:14, 25. јануар 2019. (CET)

мислим да нема потребе за додатком српског језика јер не постоји већ други чланак са називом црногорски говори. Lackope (разговор) 13:11, 1. фебруар 2019. (CET)

у којој литератури се користи назив црногорски говори српског језика? код бошњака нисам видео да користе појам црногорски говори за бошњачки језик. ако је ово енциклопедија заснована на научним чињеницама онда се јасно треба навести ком језику припадају словенски говори црне горе, а о дијалектима и субдијалектима црногорског језика би говорио други чланак. Lackope (разговор) 15:17, 1. фебруар 2019. (CET)

ако се у српској дијалектологији користио увек појам црногорски говори, онда се тако и чланак треба звати и да буде назначено да словенски говори црне горе припадају дијалектима српског језика. такође, поред националних црногораца које си споменуо, додати и муслимане и католике који истим говорима говоре. одакле то да је црногорски језик заснован првенствено на говорима старе црне горе? Lackope (разговор) 19:03, 1. фебруар 2019. (CET)

па непотребно је, ајде да постоји чланак са истоветним називом...зар би сада требали да горанском говору додајемо још и српског језика јер га у бугарској и северној македонији сматрају говором бугарског односно македонског језика? стварно не знам откуд код тебе толики страх да ако се не спомене српско име у наслову да ће доћи до десрбизације нечега. тако си својевремено нападао нимчевића да ради за католичку цркву и хрвате само зато што има презиме типично за буњевце. у чланку ће јасно бити назначено да се ради о субдијалектима српског језика и нема разлога за бригу. и ако се нађе неко он неће моћи против чињеница. не мешају се вероисповести већ сам тако означио оне који се не сматрају ни србима, ни националним црногорцима, а говоре истим говорима, мада добро знаш на шта сам мислио. Lackope (разговор) 19:46, 1. фебруар 2019. (CET)

покушавам да ти укажем да нема потребе за додацима јер је непотребно, постоји садржина чланка, што је и суштина, шта ће читалац читати, али ти свугде видиш и налазиш завере против срба. то шта сам предложио је било сасвим логично с обзиром на праксу на другим пројектима, а то је да се не праве чланци о народу у његовој матичној држави, и о томе је одлучила заједница. сада исто радиш као и са чланком о црногорским србима, а видим да ти не смета појам брђани (срби) или приморци (срби) иако се и национални црногорци могу тако означавати. у праву си, ово је за сзр. Lackope (разговор) 22:08, 1. фебруар 2019. (CET)

Брисање

Мораш означити страницу Maps of the Principality of Zeta (XIV th-century) за брзо брисање (шаблон {{бб}}). Није довољно само написати да је за брисање.— WR 12:29, 8. фебруар 2019. (CET)

у чланку филетизам си написао да су бугари тражили црквену аутономију у бугарским областима, међутим, то се није односило само на бугарске области већ и шире. Lackope (разговор) 18:29, 24. фебруар 2019. (CET)

добро је што си правио вишезначне одреднице за муслимане у бих и северној македонији, али мислим да си националне муслимане непотребно раздвајао по државама јер нису толико бројни, са тенденцијом даљег смањивања, све је то могло у главни чланак о њима. чланак ислам у хрватској си пребацио на ћирилични назив али текст је остао на латиници, па неко може вратити на старо. мислим да је прерано говорити о етничким истранима. Lackope (разговор) 10:16, 3. март 2019. (CET)

• @Lackope: Ма то са Истранима је посебна прича, видео сам да на хеватској Википедији постоји посебан чланак "Istrijanstvo" али то за нас није од неког посебног значаја. Међутим, што се тиче етничких Муслимана, то је сасвим друга ствар, пошто се ситуација знатно разликује у државама-наследницама, а и друге знатно мање етничке мањине имају своје посебне чланке, тако да су посебни чланци за сваку државу тематски оправдани. Сорабино (разговор) 11:02, 3. март 2019. (CET)

видео сам тај чланак раније, али етнички истрани је већ доста озбиљније, можеш, ако планираш, писати чланак истрани као што већ постоје слични примери, типа босанци, војвођани.. не бих рекао да друге мање групе имају посебне чланке по државама, немају ни горанци, египћани, русини.. све је то могло стати у главни чланак који име тек нешто више од 20.000 бајтова, теме су као енциклопедијске релевантне али тешко да ће се нешто више у будућности писати о националним муслиманима у хрватској, северној македонији, док на последњем попису у бих поред опције да се декларишу као муслимани, постојале су и опције правослваци и католици, тако да се они тамо уопште не признају као етничка група. Lackope (разговор) 11:49, 3. март 2019. (CET)

Нисам мислио да се бавим Истранима, а што се тиче етничких Муслимана, ту је ситуацја различита од државе до државе. На пример, у Црној Гори су уставно признати као национална мањина, а у Србији су њихови представници званично заступљени у општинским саветима за међунационалне односе у неколико општина. Што се тиче Хрватске, то је тек посебно занимљива ствар, пошто су се тамошњи етнички Муслимани на попису изјанили као такви у смислу народности, па их је њихов статистички завод накнадно рекласификовао, што је учињено и са неким другим заједницама, па су се тим поводом водили и спорови пред судовима. У сваком случају, процес диференцијације између етничких Муслимана и етничких Бошњака се различито одвија у различитим државама, тако да је свака од тих тема посебна, не само у формалном смислу, већ и суштински. Биће ту још много материјала да се дода, занимљива је то тема у ширем контексту пост-југословенских дешавања. Сорабино (разговор) 12:01, 3. март 2019. (CET)

ситуација се може описивати и у главном члнаку. они као посебна група под тим именом немају будућност, јер нико није луд да изједначује религијску припадност са етничком, ово су само остаци бивше сфрј, тако да нема потребе за посебним чланцима. у хрватској су у званичном документу пописа сврстани под религијску припадност заједно са преко 2.000 изјашњених православаца. Lackope (разговор) 13:13, 3. март 2019. (CET)

Мешаш два различита питања. На самом попису, ти људи су се изјаснили као Муслимани у етничком слислу, у категорији за народност, што се јасно види у општем приказу те пописне категорије, алиа пошто Хрватска форсира њихово превођење у Хрвате-муслимане и етничке Бошњаке, њихов завод за статистику их је накнадно рекласификовао, што је проблем посебне врсте. Потпуно се слажем да је етно-религијски експеримент са југословеским муслиманима као Муслиманима био споран од самог почетка, али то је историјска и политичка појава која представља релевантну тему, без обзира на будући исход читавог тог процеса у свакој држави. Кад већ имамо посебне чланке за Хрватску о тамошњим етничким Црногорцима, Ромима па чак и Немцима у Хрватској, не видим зашто би требало укидати посебан чланак о етничким Муслиманима у тој држави. Сорабино (разговор) 13:27, 3. март 2019. (CET)

већ сам на почетку рекао да је у питању група која није бројна и да може све то у главни чланак, поређења са немцима или ромима, па и националним црногорцима нису на месту јер су свеукупно бројније етничке групе и признате, о овима се нема шта посебно писати, осим колико их има, какав им је био статус у сфрј и данас, и толико. не бих рекао да мешам, ако тако гледамо онда би могао писати чланак о етничким православцима пошто се тако изјаснило преко 2.500 људи, да не помињем колико се изјаснило као хрвати православне вере, много више него као хрвати муслимани. националне муслимане као посебну групу данас признају само србија и црна гора. Lackope (разговор) 15:39, 3. март 2019. (CET)

Ето, по томе са "православнима" се види да ипак мешаш различита питања. У исорији нико никад није тврдио да је било где постојала било каква етничка заједница под тим називом, тако да је у том случају разјашњење било на месту, али сасвим другачије стоје ствари са Муслиманима, који су били уставно признати и у Хрватској, тако да је било потпуно неоправдано рекласификовати те људе, који су се на попису сасвим јасно изјаснили као Муслимани у етничком смислу. Ако треба, у чланку могу да опишем и референцирам читав тај случај, који је сам по себи веома занимљив. То што је Хрватска држава одлучила да манипулише резултатима сопственог пописа ни на који начин не би смело да нас овде обавезује на сврставање у тај "строј". Уосталом, Србији није пало на памет да људе који су се на попису изјаснили као етнички Муслимани прекласифијује на било који начин. И опет расправљамо овде о стварима које су за страницу разговор при дотичном чланку. Сорабино (разговор) 15:53, 3. март 2019. (CET)

Питање

Јел треба да постоји преусмерење Транскарпатска Србија поред преусмерења Супкарпатска Србија и Поткарпатска Србија за чланак Карпатска Србија? --SrpskiAnonimac (разговор) 00:25, 25. март 2019. (CET)

SrpskiAnonimac, право да ти кажем, нисам сигуран, али требало би проверити у литератури да ли је, на пример, Тимочка долина, посматрано из угла Моравске долине, некад означавана као "транскарпатски" део Србије. Сорабино (разговор) 00:33, 25. март 2019. (CET)

Па мислим да неће да шкоди да постоји, ипак је то само једно преусмерење. Направио сам преусмерења Подкарпатска Србија и Субкарпатска Србија, требаће. А чланак Војводство подласко, зар не би требао да се зове Војводство потласко, слично као чланак Војводство поткарпатско? --SrpskiAnonimac (разговор) 00:48, 25. март 2019. (CET)

SrpskiAnonimac, наслов Војводство подласко је добар, пошто Д испред Л не прелази у Т, по правилу једначења. А сва она преусмерења са правописним и осталим варијантама су ОК, битно је само да главни наслов буде према тренутно важећем правопису, какав год да је. Сорабино (разговор) 00:58, 25. март 2019. (CET)

Румунизација а не Романизација

С. приметио сам да не постоји чланак о појму "Румунизација" (повлашивање), мада је то био велики процес и погубан по Србе. Има толико чињеница да је несхватљиво да се то "провукло". Постоји само "Романизација", који се односи на Римљане. Да ли ти могао да поставиш тај чланак, битан а који недостаје, јер ја не знам то урадити. Хвала унапред!Srbbolusic (разговор) 09:30, 28. март 2019. (CET)

Srbbolusic, у праву си, немамо чланак о румунизацији, а требало би га направити. То је једна од них осетљивих тема, па ћу погледати како је обрађена у стручној литератури. Сорабино (разговор) 16:57, 28. март 2019. (CET)

Захваљујем се.Srbbolusic (разговор) 13:22, 29. март 2019. (CET)

Позивница за придруживање дискорд серверу

Здраво, Sorabino. Позивамо вас да се придружите дискорд серверу. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима. Да бисте се придружили, кликните овде. За више информација, погледајте Википедија:Дискорд. Хвала!

— Жиле (✉) 23:24, 1. мај 2019. (CEST)

Викарни епископи

Добро. Средићу то. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:17, 25. мај 2019. (CEST) с. р.

Премјестио сам чланке на нова имена уз одредницу „викарни” и ослободио стара имена за евентуална преусмјерења према историјским епархијама. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:34, 26. мај 2019. (CEST) с. р.

Категоризација

Поздрав колега. Слободно ме исправи у категоријама ако мислиш да нешто треба. --MareBG (разговор) 15:40, 20. јун 2019. (CEST)

Застава СР Црне Горе

Видим да си написао чланак о застави СР Црне Горе, мада сам ја још раније написао чланак о грбу СР Црне Горе. Оно што ми је запарало уши (очи) у овом чланку је реченица — када је замјењена новом, знатно измјењеном заставом. Ако ћемо право та нова застава није била баш знатно измењена, јер је само скинута петокрака и уместо плаве уведена плаветна боја. Да је тада уведена застава из 2004. могло би се рећи о знатној измени, али овако ми то делује смешно јер измена заиста није знатна, већ је само скинуто идеолошко обележје. Мислим да би ово требало исправити јер читаоца доводи у заблуду. Поздрав. --Pinki (разговор) 00:04, 1. октобар 2019. (CEST)

Такође стари грб и застава су важили до јануара 1994, јер је Закон о државним симболима донет 29. децембра 1993. почео да важи тек након осам дана. :) --Pinki (разговор) 00:12, 1. октобар 2019. (CEST)

Pinki, по мом суду промена у изгледу заставе је била знатна, али то је већ питање субјективног доживљаја. Застава са петокраком је била 100 пута лепша од оне издужене заставе са светлоплавом бојом. Покушао сам да пронађем неку слику из НОБ у Црној Гори на којој се добро види и застава са петокраком, али нисам успео да нађем. Ти си стручњак за тај период, па ако знаш неку такву слику молим те да је убациш у чланак, ради додатне илустрације. Сорабино (разговор) 09:18, 1. октобар 2019. (CEST)

Застава СРЈ

Видим да си направио чланак Застава Србије и Црне Горе, али то је непотребно јер та застава никада званично није постојала. Из политичких разлога, које си сам описао, Закон о државним симобилма СЦГ никад није усвоје и настављено је са коришћењем старих симбола - затсаве, граб и химне. Самим тим је непотребно стварати нови чланак, јер би онда требали написати нови чланак о грбу СЦГ. Спојио сам ова два чланка у један што је и природно. --Pinki (разговор) 15:01, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, премишљао сам се и ја шта је најбоље решење, али ипак мислим да треба да постоје два чланка, из више разлога. Као прво, постоје два матична чланка Савезна Република Југославија (1992-2003) и Србија и Црна Гора (2003-2006), па самом тим треба да постоје и одвојени чланци о њиховим заставама. Као друго, застава Србије и Црне горе је установљена Уставном повељом и представља посебну уставно-правну категорију, а то што конкретно решење за нови изглед никада није озваничено не утиче на саму тему, која се односи на читаво то комплексно питање, које је решавано од 2003. до 2006. године. То је тема за себе, сасвим различита од тематике која се односи на заставу СРЈ, те самим тим треба да постоје одвојени чланци о државним симболима СРЈ и ДЗСЦГ. Сорабино (разговор) 15:11, 6. октобар 2019. (CEST)

Постојање другог чланка је могуће једино под називом Застава Савезне Републике Југославије (2003—2006), јер назив чланка Застава Србије и Црне Горе је нерпавилно таква застава званично никада није била уведене или усвојена. Сам си лепо описао у чланку ситуацију везану за заставу и због чега је и даље коришћена застава СРЈ. Све то треба остати у једном чланку како би читалац на једном месту био информисан о свему. Замисли да чланак Хеј, Словени поделимо на чланке о химни ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ и СЦГ, а има још сличних примера. Најбоље је када је све на једном месту. --Pinki (разговор) 15:19, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, чланак "Хеј Словени" је тематски чланак о песми од њеног постанка у 19. веку до савременог доба. То је сасвим друга врста чланка. А од 2003. до 2006. године није постојала никаква "Застава СРЈ" већ је постојала уставно-правна категорија заставе државне заједнице Србије и Црне Горе и то је бар јасна ствар. То што је у привременој употреби и даље била југословенска тробојка је само један аспект читавог питања и зато чланак о застави ДЗСЦГ представља посебну тему. Уосталом, ранија застава СРЈ је по изгледу била иста са народном заставом Краљевине СХС/Југославије, па ником не пада на памет да због тога спаја та два чланка. Сорабино (разговор) 15:29, 6. октобар 2019. (CEST)

Шта ја сад теби да кажем, него да поново прочиташ чланак који си сам написао. Застава СЦГ никада није усвојена што значи да није постојала, већ је користила стару заставу СРЈ. Застава СРЈ није настала као народна застава Краљевине Југославије, већ је то застава СФРЈ без петокраке. --Pinki (разговор) 15:34, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, сани мало - не треб мешати ствари: застава ДЗСЦГ јесте постојала, установљена је Уставном повељом и три године се водила расправа о избору решења за њен изглед. То није била расправа о изгледу некакве "Заставе СРЈ" (2003-2006) већ расправа о изгледу Уставном повељом установљене заставе ДЗСЦГ. Дакле реч је о сасвим посебној теми. Сорабино (разговор) 15:39, 6. октобар 2019. (CEST)

Ако сматраш да нисам управо покрени ово питање па нека се заједница изјасни, да видимо шта остали мисле на ову тему --Pinki (разговор) 15:36, 6. октобар 2019. (CEST)

Ја видим да се ти трудиш око ових застава и грбова, али требаш се консултовати са другима око тога. Непотребно је правити Категорију:Грбови Југославије јер их је било свега 3. Непотребно је правити категорије за мање од 10-ак чланака. Такође, стално у чланке стављаш поднаслов Види још, што је делом превазиђено, јер све све то веома лако и једноставно може решити шаблонима, попут овога који сам управо направио — Шаблон:Државни симболи Југославије --Pinki (разговор) 15:27, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, ти си тај који овде нешто оспорава, па покрени расправу и немој једнострано да убијаш чланке! То се не ради никад без покретања расправе на страници за разговор! Сорабино (разговор) 15:43, 6. октобар 2019. (CEST)

Ја расправу и јесам покренуо и то овде да ти објасним да ниси управу. Ти оспораваш моје виђење, али ок. Док траје расправа не треба да враћаш чланке. И ваљда си довољно дуго овде да знаш да треба да ми пишеш на мој страници за разговор а не овде. Иначе по тој логици би требали да имамо два чланка — грб ФНРЈ (са пет буктиња) и грб СФРЈ (са шест буктиња) јер ем су се дуже користили, ем су визуелније имали већу разлику него застава СРЈ и непостојећа застава СЦГ. --Pinki (разговор) 15:47, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, препустио сам ово питање суду администратора, па нека они реше како мисле да је најбоље. Није требало да спајаш чланке без расправе на одговарајућој страници за разговор, а то си учинио практично одмах након покретања расправе самном овде, што значи да си покушао д аизбегнеш укључивање заједнице у решавање овог питања, а то није коректно. Сорабино (разговор) 15:56, 6. октобар 2019. (CEST)

И ја сам исто питање покренуо овде, позвавши све кориснике да се изјасне, а не само администратори. --Pinki (разговор) 16:01, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, то је требало да урадиш одмах и то на страници за разговор при оном чланку који си желео да спојиш. Сорабино (разговор) 16:04, 6. октобар 2019. (CEST)

Ја сам рачунао да си ти разумео оно што си написао у чланку, али ти си изгледа то само преписао без да си схватио о чему си писао. Можда са неке правничке стране и постоји та застава СЦГ, али је она уствари застава СРЈ. Ми овде причамо о томе да ли на овој нашој Енциклопедији за једну заставау треба да постоје два одвојена чланка или један чланак. Ја сам за то да буде један чланак јер је реч о једној застави. Ти си из неког само себи познатог разлога да то буду два чланак. Нека се заједница изјасни и то је то. Ти ако хоћеш да погледаш реално схватио би да сам ја у праву. Реч је о једној те истој застави, која се користила у два одвојена периода. Такође да ли онда треба написати и чланак о Грбу СЦГ или је то исти грб као грб СРЈ!? --Pinki (разговор) 16:07, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, Молим те да повучеш примедбу о "преписивању" или да пружиш доказ за ту твоју тврдњу. Ја сам чланак написао самостално и референцирао сам га уз позивање на изворе, тако да ти горње инсинуације не служе на част. Сорабино (разговор) 16:13, 6. октобар 2019. (CEST)

Како да је повучем!? Када неко нешто пише, а не разуме то што је написао онда преписује. Ти да разумеш то што си написао онда би једноставно видео да су моје примедбе на месту. Не би било потреба за оволиким писањем и за потезањем заједнице око овога. --Pinki (разговор) 16:16, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, мислим да би било боље да ову расправу наставимо у склопу разговора који су у међувремену покренути на одговарајућим страницама, пошто се овде ради о питањима о којима ће коначан суд дати администратори или шира заједница. Сорабино (разговор) 16:24, 6. октобар 2019. (CEST)

Ја се управо позивам на то што си ти написао када тврдим да је реч о једној застави. Такође ниси ми дао одговор да ли треба написати чланак о грбу СЦГ? --Pinki (разговор) 16:17, 6. октобар 2019. (CEST)

Хоћу да ми пре тога даш одговор на питање које постављам по трећи пут — Да ли треба написати и чланак Грб СЦГ? --Pinki (разговор) 16:27, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, по твојој логици, чланак Србија и Црна Гора би требало спојити са чланком Савезна Република Југославија? То би био прави апсурд. Као што постоје одвојени матични чланци о тим државама, тако исто треба да постоје и посебни чланци о њиховим државним симболима. То су веома једноставне ствари. Сорабино (разговор) 16:30, 6. октобар 2019. (CEST)

Ти правиш апсурд јер од државних симбола једне државе правиш државне симболе друге државе, а мене оптужујеш за апсурд. Државна заједница је постојала и трба да има чланак о њој, али њени државни симболи нису постојали, већ је користила симболе друге државе. --Pinki (разговор) 16:35, 6. октобар 2019. (CEST)

Pinki, симболи ДЗСЦГ су потпуно легитимна и сасвим посебна тема, која треба да буде обрађивана у посебним чланцима. Потпуно је непримерено да ти садржају буду обађивани под насловима који се односе на симболе СРЈ. Сорабино (разговор) 16:45, 6. октобар 2019. (CEST)

Поништио сам твоју измену на страници Орден за војне заслуге - јер ордени нису медаље, не може та категорија стајати у чланку, кад је медаља ниже степен одликовања од медаље. Такође не разумем зашто све медаље стављаш у једну категорију. То треба разврстати медаље по државама. Иначе Медаља Златна звезда (СССР), такође није класична медаља, јер је то више значка која је служила за распознавање хероја Совјетског Савеза. --Pinki (разговор) 22:24, 6. октобар 2019. (CEST)

Категорије за манастире СПЦ

да ли је потребно да постоје категорије типа српски православни манастири у цг и сличне, ако тамо спц има канонску јурисдикцију? Lackope (разговор) 01:24, 11. октобар 2019. (CEST)

Lackope, колико видим то је само формално, односно територијално разврставање манастира по државама, чини ми се да то не задире у питање канонске јурисдикције. Шта си имао на уму као евентуално алтернативно решење? Сорабино (разговор) 01:32, 11. октобар 2019. (CEST)

категорија српски православни манастири у србији или српски православни манастири на косову и метохији нема смисла, јер испада да друге помесне цркве имају своје манастире у србији, исто тако црна гора, бих, хрватска.. манастири су већ разврстани по епархијама спц које делују на тим територијама. те категорије могу бити за дијаспору где делују и друге цркве. на ен вики, одакле ми се чини да си преузео такво разврставање, није рађено разврставање по епархијама, што је исправније. Lackope (разговор) 01:59, 11. октобар 2019. (CEST)

Lackope, да али ето на пример баш у Црној Гори постоје и новостворени манастири неканонске ЦПЦ тако да је и са те странке корисно и оправдано да постоји категорија која ће својим називом јасно указивати да је у њој реч о српским православним манастирима на подручју Црне Горе. Исти је случај и са Северном Македонијом. А поготово је важно да остану такве категорије и за све друге државе бивше Југославије због упоредних категорија на страним википедијама, пошто и сам знаш да се у тим државама брише све што је српско, па ако наше укидање таквих категорија овде може лако да послужи некоме као упориште за брисање упоредних категорија на енглеској Википедији, по оној логици: ето ни на српској Википедији нема такве категорије, па хајде да је укинемо и овде. Мени се чини да категорије за све државе треба да остану, ради доследности, више је од њих користи, а штете нема никакве. Сорабино (разговор) 08:34, 11. октобар 2019. (CEST)

на ен вики су такве категорије постојале доста пре него овде, па за то време није никоме тамо пало на памет да их брише јер таквих нема на ср вики, а оне тамо дођу управо као замена што нема разврставања по епархијама. мислим да није коректно да за оправдање категорија користити неканонске цркве и тиме их стављаш у исти положај са једином канонском црквом у цг и северној македонији или можда требамо као енциклопедија да промовишемо устројство неканонских заједница и њихово деловање? нпр. на мк вики уопште не постоји чланак о поа и јовану вранишковском, а мислим да је јасно због чега. сасвим је довољно да нпр. за категорију манастири епархије милешевске буду убачене категорије православни манастири у цг и православни манастири у србији (а за епархију се јасно види чија је). а што се тиче брисања српства, мислим да је претеривање, у сваком чланку лепо пише чији је манастир. Lackope (разговор) 12:37, 11. октобар 2019. (CEST)

Lackope, какво црно промовисање неканонских цракава? Ено у Црној Гори држава хоће да отме српске манастире, а ти си баш сада нашао да размишљаш о укидању категорије која својим називом јасно указује да је реч о српским манастирима у Црној Гори. уопште не разумем зашто ти смета разврставање српских манастира и по државама, то је сасвим логична ствар, а уз то је и корисна, по разним основама. Сорабино (разговор) 12:44, 11. октобар 2019. (CEST)

па написао си да у цг има манастира "цпц" и да зато треба да постоји поменута категорија. баш због тога што инсистираш да је реч о српским манастирима у цг наводи да има и нечијих других. категорије су сувишне јер на територији србије, цг, бих, хрватске и северне македоније нема манастира других канонских помесних цркава, све епархије по којима су манастири разврстани су под спц, тако да не постоји никакква "опасност" да се помисли да су нечији други Lackope (разговор) 13:40, 11. октобар 2019. (CEST)

Lackope, стани мало брате, чини ми се да не познајеш довољно ситуацију - на пример, сви стари манастири у Северној Македонији у канонском смислу припадају СПЦ, али се велика већина још од раскола налази под управом неканонске МПЦ. Али то није суштина. Опасност и те како постоји, и то управо у СМ, ЦГ, БИХ и Хрватској, тако да самим тим постоје бројни разлози за задржавање садашњих категорија, у којима су наши православни манастири у тим државама јасно дефинисани као српски. Уосталом, погледај ствари из другог угла - шта би у овом случају урадили противници СПЦ - укинули би сваку категорију која садржи српску одредницу. Први би се црногорски аутокефалисти обрадовали када би на српској Википедији била укинута Категорија:Српски православни манастири у Црној Гори, а остале да и не помињем. Стварно не видим разлог за укидање поменутих категорија. Сорабино (разговор) 13:52, 11. октобар 2019. (CEST)

знам добро ситуацију, не већина него сви су под контролом "мпц" и то захваљујући држави, што сад слично хоће да ураде и у цг. ако остане категорија са српском одредницом онда је непотребна категорија православни манастири у цг, пошто сви манастири припдајају само једној канонској цркви. исто нека буде за хр, бих и см. Lackope (разговор) 15:15, 11. октобар 2019. (CEST)

Lackope, колико видим, у тим општим категоријама главну ставку чине категорије за српске манастире, али у СМ и ЦГ постоје и нови православни (неканонски) манастири који су основани током протеклих година од стране МПЦ и ЦПЦ. Према тим новим неканонским манастирима наша СПЦ никада није исказивала било какве претензије. Ако укинемо опште категорије, где ћемо сврставати евентуалне чланке о неканонским православним манастирима у тим државама. Да не помињем неканонске манастире такозваних "истинских" православних цркава (зилотских) којих има и у Србији, а и у суседним државама. Сорабино (разговор) 15:32, 11. октобар 2019. (CEST)

они постоје због спора, а кад буде решен све ће то бити једно, као што је било и раније, уосталом чланци о таквим манастирима у цг и не постоје а тешко и да ће постојати пошто "цпц" једва да има вернике, а тек за "истинске" цркве, тиме би се само промовисале неканонске цркве. довољно је то само што је седиште "цпц" у једној кући, па је и смешно причати о тим црквама. горе што сам написао се није односило на србију, ту је и даље непотребна постојећа категорија, јер ту не можеш причати о угрожености српских манастира, поготово ми никако не иде "српски...у србији". мислим да је ово друго боље, јер би тиме остале са српском одредницом. ситуација је најлошија у см, београд не жели да заштити владику јована па га власт у скопљу малтретира и не дозвољава им да нормално делују, "мпц" је постала озбиљна организација захваљујући држави и контролише све објекте, па је градила и нове. сада, ако се овде буду одвајали православни манастири у см, као што ти потенцираш, онда тиме промовишеш расколничку "мпц". Lackope (разговор) 16:33, 11. октобар 2019. (CEST)

Сагласан са Лацкопе. На канонској територији СПЦ нема никаквих других православних манастира до њених. Вјерске заједнице, зилотске и НВО цркве, немају никакве манастире у Србији и Црној Гори конкурентне манастирима СПЦ. У Црној Гори је Црква управо своју јединицу за односе са државом и за координацију епархија назвала „Православна црква у Црној Гори”, а не СПЦ у Црној Гори, управо да би сузбила политички и медијски покушај да СПЦ представе само као једну од цркава у Црној Гори. У БиХ не постоји државни насртај на Цркву јер Република Српска то не би дозволила па се тамо та црквена управна јединица назива „СПЦ у БиХ” (јер не постоји уопште дилема да тамо има још нека јурисдикција). Категорисати православне манастире у ЦГ као „српске манастире” води ка томе да на том простору постоје и црногорски и неки други равноправни манастири. Објекти квазицркава по Србији и ЦГ нису релевантни за енциклопедију, за чланак, а ако и има неки он се категорише под категорију везану за ту вјерску заједницу, нема ту никаквих техничких проблема нити их може бити у будућности. Па неће квазицркве сутра саградити 100 „храмова” па нас довести у проблем да не знамо како их категорисати и под шта. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:53, 11. октобар 2019. (CEST) с. р.

Lackope, Жељко Тодоровић, Шта је вама људи, како уопште можете да размишљате о укидању категорија за српске манастире по државама? И зашто се расправа о томе води овде, уместо на страници за разговор при дотичној категорији? Када су Немањићи зидали Морачу и Ђурђеве Ступове где је тад била некаква безлична "Православна црква у Црној Гори"? То су манастири Српске православне цркве, а све остало су политикантска домишљања. Сорабино (разговор) 18:13, 11. октобар 2019. (CEST)

МПЦ

Здраво. Не иде никако да у насловима изједначиш расколничку МПЦ која дјелује у Сјеверној Македонији од 1968. до данас под покровитељством тамошњих свих власти, која држи све православне манастире Митрополије скопске и осталих епархија Српске патријаршије на том простору, са неком групицом која се прозвала исто МЦП или тачније МИПЦ/МВПЦ. Та „истинска” групица нема никакав значај спрам расколничке МПЦ као што ни разне групице немају значај спрам Српске православне цркве (мада се могу данас представљати под разним варијантама имена СПЦ). Исто си урадио и са ЦПЦ Мираша Дедеића и неким његовим побуњеником. Мираш се од државне власти протежира, а тај нови нигдје не постоји да би стајао у равни са Дедеићем. Дакле, када правиш ВЗО мораш објективно препознавати шта има главно значење. Никако се не користи оригиналним истраживањем и стављањем у енциклопедијски текст личних скраћеница „МПЦ-1967” којих нема у литератури нити уобичајено у говору. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:32, 20. октобар 2019. (CEST) с. р.

Жељко Тодоровић, знаш и сам да су све те расколничке организације новијег постанка (1967, 1993, 2010, 2018) тако да ни једна од њих не башитини пуно значење општих, односно описних израза као што су македонска православна црква или црногорска православна црква, те је стога методолошки потпуно оправдано да ти изрази имају примарну функцију вишезначних одредница, а да се наслови чланака о свим расколничким организацијама означавају уз додатак који указује на годину њиховог постанка, чиме се уједно избегава и саучесништво у њиховим претензијама на примарну употребу поменутих појмова. Опште је познато да се идеолози раколничких организација редовно позивају на сваки описни (територијални) помен македонске православне цркве или црногорске православне цркве у старијој литератури, изводећи из тога тезу о наводном континуитету и историјској утемељености њихових новостворених организација. Стога је управо из методолошких разлога потпуно неоправдано да се било који од поменутих израза препусти било којој од поменутих расколничких организација, биле оне велике или мале. Употребом тих израза као вишезначних одредница читаоцима се на јасан начин указује да то што нека расколничка организација носи неко име не значи да она уједно има и примарно право на присвајање историјске баштине која је непосредно или посредно повезана са дотичним изразима. Сорабино (разговор) 20:52, 20. октобар 2019. (CEST)

У покушајима да се нешто разграничи и представи шира слика читаоцу не смије се отићи у оригинално истраживање. А ти си отишао „измишљањем” скраћеница МПЦ-1967 и још неких јер их сматраш подесним зарад објашњења које си дао. Тачно је да ми описно црногорском православном црквом и македонском православном црквом можемо звати канонске епархије, Митрополију црногорско-приморску и Митрополију скопску уз граничне епархије, али конкретан назив „Црногорска православна црква” и „Македонска православна црква” резервисан је за тачно одређене самозване и расколничке заједнице које имају тачно одређене вође/„поглаваре”. Да би се читаоцу представило да неки појам има више значења зато и служе ВЗО, али у њима некада појмови нису у истој равни већ је један примаран, а остали уз додатке у заграду. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:01, 20. октобар 2019. (CEST) с. р.

Potpuno se slažem sa Željkom. Pokrenuo sam raspravu na szr članka o MPC a ti se nisi samo odazvao. Ovo dodavanje godina u naslov i izmišljanje skraćenica nigde nisu pohranjene u stručnoj literaturi i javnom prostoru. Ovo je originalno istraživanje što ti radiš, i to je zabranjeno. Sve izmene treba vratiti i na članku MPC i CPC. Iako mislim da članci o tim „raskolničkim” grupacijama zaslužuju da imaju mesto na vikipediji, one nisu toliko važne. I ako se bolje pogleda 80% sadržaja u tom članku je izvor sama internet prezentacija tih grupacija (što graniči sa samopromocijom). Loše si izmene napravio i pre toga si trebao da se konsultuješ na szr. --ANTI_PRO (разговор) 21:07, 20. октобар 2019. (CEST)

Ivan VA, Ниси у праву, обавести се овде. Сорабино (разговор) 21:19, 20. октобар 2019. (CEST)

• Жељко Тодоровић, не постоји ни један оправдан разлог да се поменути описни изрази, који имају своја изворна (територијална) значења и своју историју употребе, препусте као примарне одреднице новоствореним расколничким организацијама. Таквим искривљавањем примарног значења иде се на руку расколничким организацијама и њиховим тежњама ка ревизији историје. Знаш и сам да, на пример, идеолози ЦПЦ-1993 на сваком кораку злоупотребљавају разне старије помене описног израза црногорска православна црква како би доказали своје тезе. Стога би, како у чињеничном, тако и у методолошком смислу, било потпуно неоправдано препустити тај израз било којо појединачној расколничкој организацији, чиме би се на непосредан и изричит начин пред лицем свеопште јавности признало да та организација има примарно право на употребу тог израза. Управо због тога, употреба тих израза као вишезначних одредница представља неутрално и самим тим најбоље решење. Сорабино (разговор) 21:13, 20. октобар 2019. (CEST)

Тзв. наметнута рјешења

Здраво. Не постоје никаква наметнута рјешења у случајевима о којима смо расправљали на више СЗР већ се ради о томе да твоје промјене нису подржане од других уредника односно не постоји консензус да се тамо наслови мијењају. Ти си промијенио наслове из неких својих разлога, други то нису подржали. Твоја аргументација да у терминологији Православне цркве постоји нешто што се зове МПЦ, ЦПЦ итд. једноставно не стоји. ЦПЦ је удружење, НВО организација која на себе навлачи одежде и глуми свештенство. МПЦ је некада законита јерархија која је отишла у безакоње. И самозванци и расколници односно називи које они користе не припадају „терминогији православља”. Канонска јерархија у Црној Гори није оличена у некој „канонској ЦПЦ” као заокруженој цјелини са аутономним или аутокефалним статусом већ тамо постоји више епархија Српске патријаршије. Канонска јерархија у Сј. Македонији такође није оличена у некој „канонској МПЦ” већ користи назив ПОА (дакле, не претендују на македонски назив). Стога, у тим случајевима нема конкуренције. Дакле, у ЦГ нема неке канонске ЦПЦ којој нека НВО краде назив, нити у СМ има нека канонска МПЦ којој расколничка МПЦ краде назив. Законите јерархије не користе назив које користе самозванци и расколници. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:04, 7. новембар 2019. (CET) с. р.

Жељко Тодоровић, молим те да своје ставове о питањима која се односе на наслове и садржаје чланака саопштаваш у склопу одговарајућих расправа, које су покренуте на тргу (овде) и администраторској табли (овде). Нема сврхе да о томе поново расправљаш самном на мојој личној страници, пошто је овде реч о питањима од општег значаја. А по овоме што пишеш видим да и даље немаш намеру да преузмеш одговорност за наметање спорних решења, која су потпуно погрешна и штетна, по разним основама. Сорабино (разговор) 18:11, 7. новембар 2019. (CET)

Питање

Здраво Сорабино, да ли би молим те могао да омогућиш контактирање путем имејла? Имам неку литературу и додатне ствари за тебе; мислим да би за овај пут било боље користити мејл. Надам се да ниси трајно одустао од уређивања на ср. или ен.вики. Велики позрав и сретан Васкрс, Садкσ (речи су ветар) 15:13, 19. април 2020. (CEST)

• Не стиже се од послова. Сорабино (разговор) 10:48, 25. април 2020. (CEST)

@Sorabino:Слично је и код мене. Када будеш био у могућности молим те омогући ми слање мејлова, просто је једноставније за слање датотека и размјену литературе. Нећу те преоптеретити. За све друго имамо страницу за разговор. :) Лп, Садкσ (ријечи су вјетар) 21:09, 12. новембар 2020. (CET)

@Садко: Право да ти кажем, имао сам прилику да видим, у разним расправама током протеклих година, поготово на енглеској Википедији, да је размена e-mail адреса између појединих корисника касније узимана као основа за разна сумњичења и оптужбе, у смислу договарања изван оквира заједнице, па ми се чини да је ипак боље не прелазити ту границу? Сорабино (разговор) 00:53, 13. новембар 2020. (CET)

Како желиш, мислим да може бити корисно, није под обавезно. Ја ионако слабо комуницирам мејлом. Лп, Садкσ (ријечи су вјетар) 09:02, 13. новембар 2020. (CET)

Категорија:Српска књижевност у Хрватској

Ћао Сорабино, Не знам која је сврха Категорија:Српска књижевност у Хрватској, нити која је њена природа? Десница и Матавуљ нису ни рођени ни умрли, а богме ни живели у Хрватској, јер Хрватска као држава постоји тек од деведесетих. А нека дела укључена под категорију нису ни штампана на територији данашнње Хрватске; Бакоња фра Брне је штампан први пут у Београду у издању СКЗ-а, тако да не знам како је то могло да настане у Хрватској. Можда нешто не видим, па бих волео да ми појасниш? С поштовањем. --Mr. Vols (разговор) 23:29, 6. јун 2020. (CEST)

• Питање јесте сложено, али као што постоје Срби у Хрватској тако постоји и српска књижевност у Хрватској, па самим тим имамо и одговарајућу категорију. Сорабино (разговор) 10:41, 8. септембар 2020. (CEST)

Poređenje dvostrukih standarda u uređivanju

Сорабино (разговор) Vidio sam da se na engleskoj wiki na odrednici koja se tiče zemalja Stjepana Vukčića Kosače vodi neprincipijelna polemika sa dvostrukim standardima (inicirana od organizovane grupe šovinista koja veoma sinhronizovano djeluje i stvaraju privid nepristranosti prilikom osporavanja artikla). Svako drugačije mišljenje se blokira te tamo nije moguće uputiti komentar.

Tamo kao što vidim se osporava naziv "Hercegovina od Svetoga Save" zbog nedovoljnog "pominjanja" u istorijskim izvorima. Što nije tačno. U vezi s tim ističem neprincipijelnost u pogledu Crvene Hrvatske koja se spominje samo u Ljetopisu popa Dukljanina (LPD) i kod Bjondia i Dandola koji su taj termin i preuzeli iz LPD. Iako se spominje u 3 izvora koja su prepisivali jedni od drugih taj fikcionalan termin je dobio odrednicu na wiki i niko je ne osporava. Dok istorijski utemeljen termin o kome je ovdje riječ biva sistematski osporavan od iste grupacije i to sinhronizovano.

Drugi primjer je Vizantijsko carstvo - taj pojam je nastao 100-150 godina nakon pada Carigrada (dakle, nije zabilježen u istorijskim izvorima). Oni su sami sebe zvali Romeji a svoju državu Rimskim/Romejskim carstvom. I nikom ne pada na pamet da taj pojam osporava danas.

BIlo bi dobro da neko, ne nužno vi (još bolje ako neko drugi to može uraditi), ukaže na ove nedosljednosti. Nakon toga možemo ukloniti ovu moju napomenu.

Ima izvora i literature samo treba imati vremena da se to pretraži. Vidim da su njihove zamjerke da se taj naziv ne spominje u novijem dobu. U vezi sa tim evo linka koji to demantuje (2003): https://books.google.ba/books?hl=sr&lr=&id=_sHmTRCEe7kC&oi=fnd&pg=PR7&dq=%22Duchy+of+saint+sava%22&ots=C6P2saEAWy&sig=TI4dPmppyrdBwqloTv6oHZZp-xM&redir_esc=y#v=onepage&q=%22saint%20sava%22&f=false

„Словенкиња”

Молим Вас, немојте уносити неистине у чланке, попут ове. Правопис и Речник српскога језика бележе само облик „Словенка”. Срдачан поздрав. — Аца ^{💬 ● ❤️️} 14:32, 12. јун 2021. (CEST)

• @Aca: реч "Словенкиња" постоји у српском језику, што се може лако проверити путем основне претраге извора, тако да је оптужба за уношење наводних "неистина" потпуно неоснована и самим тим непримерена. Да ли и даље стојите иза оптужбе коју сте изнели на мој рачун? Видим да сте администратор, па зато питам. Сорабино (разговор) 15:15, 12. јун 2021. (CEST)

Основна претрага извора даје резултате и за реч „даунлоудовати” иако она не постоји у српском језику, а Речник новијих англицизама означава је „непотребним англицизмом”. Дакле, правопис и речник су овде меродавни. Стојим и даље иза чињенице да је реченица коју си додао у чланак сасвим неистинита јер се коси с правописом српског стандарда. — Аца ^{💬 ● ❤️️} 17:47, 12. јун 2021. (CEST)

@Aca: када неко нема аргументе, обично посеже за примерима који немају везе са предметом расправе. Моја реченица гласи: "На српском језику, назив за припадницу словеначког народа гласи: Словенкиња", са референцом која упућује на дело: Споменица са I конгреса жена Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, Београд: Народни женски савез Српкиња, Хрватица и Словенкиња, 1920. Ево још једне референце, из Алексићеве "Граматике" (1967): Словенкиња. Према томе, чињенично је тачно да се појам Словенкиња у српском језику употребљава за означавање припадница словеначког народа. Тврдња да је то некаква наводна "неистина", потпуно је бесмислена и непримерена, поготово за некога ко обавља одговорну дужност администратора. Стога молим да се тај податак врати у чланак. Сорабино (разговор) 17:59, 12. јун 2021. (CEST)

Слободна тумачења ко има или нема аргументе можеш задржати за себе. Што се мене тиче, ти можеш цитирати и Британику и наводити је као аргумент. Ипак, Правопис српског језика, највиши нормативни документ тог стандарда, треба бити полазна основа. Срдачан поздрав. — Аца ^{💬 ● ❤️️} 18:25, 12. јун 2021. (CEST)

@Aca: На основу овог вашег последњег коментара јасно је да сте ми јавну опомену за наводно уношење "неистина" у чланке изрекли због тога што се лично не слажете са формулацијом која се односи на значење појма Словенкиња у српском језику, па вас стога молим да поменуту опомену повучете, пошто горе наведене референце сведоче да поменуто значење тог појма нисам измислио ја, већ се он као такав користи у српском језику, што је посведочено бројним примерима. Администраторске опомене за уношење неистина у чланке морају бити поткрепљене чињеницама, пошто у супротном представљају облик злоупотребе администраторског статуса. Сорабино (разговор) 18:48, 12. јун 2021. (CEST)

Translation request

Hello.

Can you translate and upload the article en:List of Azerbaijani flags in Serbian Wikipedia, just like Zastave jugoslovenskih socijalističkih republika?

Yours sincerely, Multituberculata (разговор) 15:51, 30. јул 2021. (CEST)

Манастир Дужи

Поздрав. У овом чланку сам вратио неке измјене, а будући да си у међувремену уређивао замолио бих те да то поново унесеш. — Жељко Тодоровић (разговор) 23:59, 27. новембар 2021. (CET) с. р.

• Жељко Тодоровић, нисам уређивао текст чланка, само сам додао нове библиографске јединице у списку литературе. Сорабино (разговор) 12:15, 28. новембар 2021. (CET)

Višeslav of Serbia + Narentines

Поштовање колега Сорабино. Двије странице наведене у наслову овог одјељка, посебнно прва, тренутно имају покренут РфЦ и предмет су нових сушинстких измјена, на ен.вики. Овим путем не желим да агитујем за било коју страну већ те обавјештавам, будући да тамо из неког разлога нијеси означен, како би као неко коме је тематика блиска и позната могао дати свој коментар и аргументе зарад цјелисходног разријешења проблематике на задовољство читаве заједнице. Свако добро. — Садкσ (ријечи су вјетар) 17:30, 18. фебруар 2022. (CET)

Нисам био активан неколико дана, па сам тек сада обратио пажњу на поменуте дискусије, али колико видим реч је о питањима која су разматрана и раније, у више наврата. У сваком случају, хвала. Сорабино (разговор) 08:19, 26. фебруар 2022. (CET)

Помаже Бог. Молио бих те да провериш ово. Срдачно. — Ничим неизазван (разговор) 11:40, 16. јун 2022. (CEST)

Позивница за учешће у такмичењу

Здраво! Желели смо да ти скренемо пажњу да је у току такмичење на тему златних филмова, које има за циљ побољшање чланака на тему неких од најбољих остварења из историје кинематографија и креирање квалитетних чланака на тему од првог реда релевантности за нашу енциклопедију. Помислили смо да би могао бити заинтересован за ову тему, па те позивамо да нам се придружиш. Направи неки нови чланак или побољшајте постојећи. У случају да желиш да нам се придружиш, упиши се овде.

— Садко (ријечи су вјетар) 21:40, 5. септембар 2022. (CEST)

Срби на Косову и Метохији

@Sorabino: чланак је поново направљен. Познато ми је да је претходна верзија чланка обрисана. Вјерујем да тренутна неће доживити идентичну судбину, на чему ћу радити. О теми сам обавјестио заједницу на Википедија:Трг/Википолитика. Када смо већ код тематике, примјетио сам да је на чланку Косово* на Википедији на енглеском гласању велико гласање у току, не знам да ли вриједи учествовати. Остављам теби на процјену. Срдачан поздрав Sorabino, сретни празници теби и твојој породици. — Садко (ријечи су вјетар) 02:10, 14. април 2023. (CEST)

КиМ

Поздрав. Велико хвала на креирању и доради чланака о КиМ, драго ми је да нас је све више који се бавимо сличном тематиком. Скренуо бих ти само пажњу да не додајеш везе ка годинама или датумима (1), као и да је генитив службеног назива Косова и Метохије „Аутономне Покрајине Косово и Метохија” (исто важи и за Републику —> „Републике Косово”, већ је било полемике око тога на Тргу и установљено је овако). — ‎רוח חיים (разговор) 16:48, 28. август 2023. (CEST)