Раст
Раст је постепено повећање масе тела и једно је од одлика живих бића.[1] Процес који је најсличнији растењу је развиће. Наука која проучава растење је ауксологија.[2]
Механизам раста уреди
Да би живо биће могло да расте, неопходне су му градивне супстанце које добија кроз храну. Храна обезбеђује и неопходну енергију ћелијама које се деле. Наиме, организми расту тако што се повећава број њихових ћелија. Ћелије се најпре издужују, односно увећавају, а потом поделе.[3]
У регулисању раста важну улогу имају хормони. Ово својство се користи на пример у хортикултури ради стварања патуљастих врста биљака које у природи израсту као дрвеће просечне висине (тзв. бонсаи). Код људи, раст регулише хипофиза која ствара хормон раста. Уколико настане поремећај у раду те жлезде, настају патуљасти или џиновски раст или болест акромегалија.[3] Осим хипофизе, на брзину раста утичу и штитна, грудна и полне жлезде. Од рођења, када је беба дуга у просеку од 48 до 50 cm, човек расте отприлике до своје двадесет и пете године. До тада жене у просеку израсту око 160, а мушкарци око 175 cm. Ово је више у односу на ранија времена због бољих услова живота, мада не за све становнике планете. Сам раст је условљен генетским предиспозицијама и условима у којима човек живи, са тим да можда редовне вежбе истезања могу да допринесу.[2]
Просечан раст човека уреди
Подаци потичу из антрополошких студија из 1980. године.[4]
Мушкарци
- Године - висина (цм) - маса (кг)
- 0 - 49.6 - 3.2
- 1 - 69.6 - 10
- 2 - 79.6 - 12
- 3 - 86 - 13.21
- 4 - 93.2 - 15.07
- 5 - 99 - 16.7
- 6 - 104.6 - 18.04
- 7 - 111.2 - 20.16
- 8 - 117 - 22.26
- 9 - 122.7 - 24.09
- 10 - 128.2 - 26.12
- 11 - 132.7 - 27.85
- 12 - 135.9 - 31
- 13 - 140.3 - 35.32
- 14 - 148.7 - 38.5
- 15 - 155.9 - 46.41
- 16 - 161 - 53.39
- 17 - 167 - 57.4
- 18 - 170 - 61.26
- 19 - 170.6 - 63.32
- 20 - 171.1 - 65
- 25 - 172.2 - 68.29
Ниским се сматрају мушкарци до 149 cm висине, средњим од 150 до 169, а високим од 170 навише. Раст од 129 cm или мање се сматра патуљастим, а од 190 cm или више џиновским.
Жене
- Године - висина (цм) - маса (кг)
- 0 - 48.3 - 2.91
- 1 - 69 - 9.3
- 2 - 78 - 11.4
- 3 - 85 - 13.21
- 4 - 91 - 14.18
- 5 - 97 - 15.5
- 6 - 103.2 - 16.74
- 7 - 109.6 - 18.45
- 8 - 113.9 - 19.82
- 9 - 120 - 22.44
- 10 - 124.8 - 24.24
- 11 - 127.5 - 26.25
- 12 - 132.7 - 30.54
- 13 - 138.9 - 34.65
- 14 - 144.7 - 38.1
- 15 - 147.5 - 41.3
- 16 - 150 - 44.44
- 17 - 154.4 - 49.08
- 18 - 156.2 - 53.1
- 19 - 156.2 - 54.1
- 20 - 157 - 54.46
- 25 - 157.7 - 55.08
Ниским се сматрају жене до 139 cm висине, средњим од 140 до 159, а високим од 160 навише. Раст од 119 cm или мање се сматра патуљастим, а од 187 cm или више џиновским.
Брзина и дужина трајања раста уреди
Брзина раста зависи од врсте, а детерминисана је генима. Неке врсте расту брже, неке спорије, а не расту ни сви органи подједнаком брзином; код људских беба, брже ће расти труп и удови него глава.[3] Биљка која расте најспорије је Dioon edule која у току године порасте 0,76 мм, што значи да за отприлике 12 година достигне висину од једног дециметра.[5]
По правилу дуже време до пуног раста је потребно оним врстама које су веће (орка расте 10 година, а волухарица пет недеља). Опет, ни поједини органи не морају да расту једнако дуго; ово посебно важи за биљке. Наиме, цвет и лист код биљака углавном имају ограничен раст, што значи да расту до неке одређене величине. Корен и стабло код неких врста могу условно расти неограничено дуго.[3]
Референце уреди
- ^ Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
- ^ а б Политикин забавник број 3106. Датум: 19.8.2011. Рубрика: „Ја волим ПТТ“, pp. 62/63. Издаје и штампа: Политика АД, Београд.
- ^ а б в г Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. ISBN 978-86-7712-201-0..
- ^ Општа енциклопедија Југословенског лексикографског завода, том 6 (Них-Рас), Загреб 1980, стр. 764.
- ^ Политикин забавник број 3020. Датум: 25.12.2009. Рубрика: „Ја волим ПТТ“, pp. 64. Издаје и штампа: Политика АД, Београд.