Рахман Морина
Рахман Морина (алб. Rrahman Morina; Раушић, код Пећи, 1943 — Приштина, 12. октобар 1990) био је полицијски официр и друштвено-политички радник САП Косова.
| Рахман Морина | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Рахман Морина | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 1943 | ||||||||||||
| Место рођења | Раушић, Пећ, Краљевина Југославија (под окупацијом) | ||||||||||||
| Датум смрти | 12. октобар 1990. (46/47 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Приштина, СФР Југославија | ||||||||||||
| Народност | Албанац | ||||||||||||
| Професија | полицијски официр, политичар | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Супружник | Братислава Морина | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Социјалистичка партија Србије (1990) Савез комуниста Југославије (?–1990) | ||||||||||||
| |||||||||||||
Биографија уреди
Рођен је 1943. године у Раушићу, код Пећи [1]. Радио је као агент у Министарству унутрашњих послова Југославије, а касније партијски радник у Савезу комуниста Косова. Напредовао је у каријери и до 1981. постао министар унутрашњих послова на Косову.[2]
По избијању демонстрација на Косову у марту 1981, ангажовао је милицију да сузбије демонстрације без консултовања с покрајинском владом. Због овог је потеза оставку дао Махмут Бакали, тадашњи председник Централног комитета СК Косова, изгубивши поверење савезне владе у Београду.
Током провођења тзв. антибирократске револуције на Косову, Слободан Милошевић је осигурао смењивање с власти Азема Власија и Каћуше Јашари, двоје најутицајнијих политичара на Косову у то време, и осигурао да 27. јануара 1988. на чело Савеза комуниста Косова дође његов савезник, Рахман Морина,[3] тада један од ретких албанских политичара који се противио сепаратизму на Косову.
По избијању штрајка рудара у фебруару 1989, Морина, Али Шукрија и Хусамедин Аземи, поднели су оставке на своје функције.
Рахман Морина преминуо је 12. октобра 1990. године у Приштини, док је председавао конститутивној седници Покрајинског одбора Социјалистичке партије Србије за Косово и Метохију. Званични узрок смрти био је срчани удар, иако постоје сумње да је био отрован. Био је члан Главног одбора СПС-а Србије и председник Одбора за припрему прве конференције ове странке за Косово и Метохију[1].
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Постхумно је 27. новембра 1990. одликован Орденом Републике са златним венцем.
Одликовања уреди
- Орден рада са сребрним венцем,
- Орден братства и јединства са сребрним венцем,
- Орден заслуга за народ са златном звездом,
Референце уреди
- ^ а б Преминуо Рахман Морина, Јединство, Приштина, 13-14. октобар 1990, 1
- ^ Ceskenarodnilisty.cz, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Slobodnaevropa.org: Svedoci raspada - Raif Dizdarević: Velika prevara, Приступљено 24. 4. 2013.
Спољашње везе уреди
- Milošević je umeo da pridobija ljude Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2019)
