Рготина

Рготина
Рготина;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Град	Зајечар
Становништво
— 2011.	1.017 (2022)
Географске карактеристике
Координате	44° 00′ 25″ С; 22° 16′ 02″ И / 44.006833° С; 22.267333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	153 m
	Рготина Рготина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19214
Позивни број	019
Регистарска ознака	ZA

Рготина је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 1.017 становника.

Овде се налази Рготско језеро.^[1]

Историја уреди

У септембру 1935. убијен је бивши председник општине Стојан Мијајловић.^[2]

У Рготини су, 15. септембра 1944. године, вођени преговори и потписан споразум између Радивоја Јовановића Брадоње, команданта 14. Српског корпуса НОВЈ и Фјодора Ивановича Толбухина, совјетског маршала и команданта 3. Украјинског фронта. У споразуму је предвиђено ослобађање Београда без директног удара на сам град.

Тито је, после консултација и убеђивања од стране Винстона Черчила, одустао од овог плана. Оригинал споразума чува се у Архиву ЦК КПСС у Москви.

Демографија уреди

Према попису из 2022. године у насељу Рготина живи 879 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,12 година (45,57 код мушкараца и 50,98 код жена).^[3] У насељу има 395 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.^[4]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	2.223
1953.	2.331
1961.	2.539
1971.	2.578
1981.	2.407
1991.	2.088	2.054
2002.	1.721	1.760
2011.	1.452
2022.	1.017

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	1.704	99,01%
Македонци	5	0,29%
Власи	5	0,29%
Роми	1	0,05%
Бугари	1	0,05%
Југословени	1	0,05%
непознато	3	0,17%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
85+	9	10
80—84	10	24
75—79	25	23
70—74	35	60
65—69	49	56
60—64	49	37
55—59	24	34
50—54	51	33
45—49	41	29
40—44	33	18
35—39	34	16
30—34	34	34
25—29	26	24
20—24	24	20
15—19	25	18
10—14	29	19
5—9	23	15
0—4	17	9
Просек :	45,57	50,98

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	562	599	696	726	683	614	584

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	152	152	82	77	55	37	21	6	1	1	2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	752	202	459	57	34
Женски	769	81	462	187	39
УКУПНО	1.521	283	921	244	73

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	323	24	0	163	42
Женски	148	52	0	30	11
УКУПНО	471	76	0	193	53
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	17	4	3	29
Женски	0	0	14	5	3
УКУПНО	0	17	18	8	32
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	0	5	2	3
Женски	0	0	3	6	15
УКУПНО	2	0	8	8	18
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	26
Женски	2	0	0	7
УКУПНО	5	0	0	33

Референце уреди

^ „Rgotsko jezero je najčistije i najtoplije u Evropi”. Medija centar Bor. 30. 8. 2011. Архивирано из оригинала 15. 09. 2011. г. Приступљено 14. 1. 2021.
^ "Политика", 31. дец. 1935
^ ^а ^б „Попис 2022, Књига 2 – Старост и пол (стр. 498–499)” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 25. 5. 2023.
^ „Попис 2022, Књига 3 – Домаћинства према броју чланова (стр. 126)” (PDF). Републички завод за статистику. 7. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023.
^ „Попис 2011, Књига 20 – Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011. године” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 4. 2014. Приступљено 1. 12. 2019.
^ „Попис 2002, Књига 1 – Национална или етничка припадност (стр. 98–99)” (PDF). Републички завод за статистику. 31. 12. 2002. Приступљено 1. 12. 2019.

[1] „Rgotsko jezero je najčistije i najtoplije u Evropi”. Medija centar Bor. 30. 8. 2011. Архивирано из оригинала 15. 09. 2011. г. Приступљено 14. 1. 2021.

[2] "Политика", 31. дец. 1935

[веза1-3] а ^б „Попис 2022, Књига 2 – Старост и пол (стр. 498–499)” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 25. 5. 2023.

[4] „Попис 2022, Књига 3 – Домаћинства према броју чланова (стр. 126)” (PDF). Републички завод за статистику. 7. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023.

[5] „Попис 2011, Књига 20 – Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011. године” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 4. 2014. Приступљено 1. 12. 2019.

[6] „Попис 2002, Књига 1 – Национална или етничка припадност (стр. 98–99)” (PDF). Републички завод за статистику. 31. 12. 2002. Приступљено 1. 12. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]