Ровињ
Ровињ (итал. Rovigno) је град у Хрватској, у Истарској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 14.367 становника, а у самом насељу је живело 12.913 становника.[1]
| Ровињ | |
|---|---|
 Стари град у Ровињу | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Истарска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 12.913 |
| — густина | 165,79 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 14.367 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 04′ 52″ С; 13° 38′ 19″ И / 45.0811661233802° С; 13.6387067593971° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 77,89 km2 |
  Ровињ Ровињ на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Ђовани Спонца (ИДС) |
| Поштански број | 52210 |
| Позивни број | +385 52 |
Положај уреди
Град Ровињ налази се на 45° 04' сјеверне географске ширине и 13° 38' источне географске дужине. Налази се на западној обали Истре. Ровињска регија има површину од 80 km2.
Природна основа уреди
Клима уреди
Ровињ се налази у подручју медитеранске климе. Средња годишња температура износи 16°C. У јануару просечна температура износи 4,8°C, а у јулу 22,3°C.[2] Средња годишња температура мора износи 16,6°C.[2] Годишња количина падавина износи 940 mm талога, а годишњи просек влажности ваздуха износи 72%.[2] Ровињ годишње у просјеку има 2.393,3 сунчаних сати годишње.[2]
Рељеф уреди
Ровињ се налази на подручју Црвене Истре, односно црвеног тла — црвенице. У ровињском архипелагу налази се 22 острва или острвца од којих су Св. Андрија и Св. Катарина највећи.[2] На северу ровињштине, Ровињ граничи са општином Врсар са којом дели Лимски канал.
Историја уреди
Археолошки налази показују да је околина Ровиња била настањена у праисторији — бронзаном и гвозденом добу, када Истру насељаваја илирско племе Хистра који су трговали са Грцима и Етрушћанима. Најновији археолошки налази указују да је острву, које је од 1763. полуострво и на ком је смештен данашњи Ровињ, насељено од прелаза из 2. у 1. миленијум п. н. е.[3]
Прво помињање Ровиња као Castrum Rubini налази се у делу Cosmographia из 7. века. У делу је наведено мноштво географских података који се односе на 5. век па је ровињски хроничар Бернардо Бенуси закључио да је Ровињ настао у периоду од 3. до 5. века. Након владавине Римског царства, а пред навалама Визигота, Хуна и Гота, стари Романи су, у потрази за сигурношћу, населили острва Монс Албанус, Св. Катерину, Св. Андрију и Цису. Острво Циса се први пут помиње по Плинију Старијем, а наводно је потонуло за време великих потреса у другој половини 8. века. Castrum Rubini који је лоциран на месту данашње цркве Св. Еуфемије, постаје Руињо, Ругинио, Рувигно и преживљава разорне нападе са копна и мора: Словена (Домагој, 876. године), Неретљана (865. и 887. године) и Сарацена (819. и 842).[3] Након византинске власти Ровињ је најприје био под влашћу Лонгобарда, а потом под франачком владавином. У феудалној Истри Ровињ је изгубио већи део аутономије старих римских муниципија, међутим као важан град, о чему говори чињеница да као каструм учествује 804. године на Рижанској скупштини, успева се изборити за одређене олакшице.[3]
Од 10. до 12. века са успехом се одупирао притиску Венеције и стекао аутономни статус са скупштином грађана и Великим већем. Доласком под Венецију 1283. године градска самоуправа је изгубила своје демократско обележје. Град је изложен честим нападима са мора — 1597. напало га је и опљачкало 17 ускочких бродова са око 500 ускока. У 17. и 18. веку Ровињ је развијен поморски град. Након пада Венеције 1797. године грађани су сами преузели управу града и задржали је за време аустријске (1797—1805) и француске администрације (1805—1813). Све до друге половине 19. века Ровињ је био највећа лука на западној обали Истре.[3] Године 1918. окупирала га је италијанска војска, а 1920. Рапалским уговором припао је Краљевини Италији и био укључен у италијанску покрајину Венеција Ђиулија (Јулијска крајина). Након италијанске капитулације 1943, град долази под немачку окупацију. Ипак, исте године у Пазину покрајински Народноослободилачки одбор за Истру, проглашава припојење Истре матици Југославији, што је после рата потврђено 1947. године Париским мировним уговорима.
У шездесетим, седамдесетим и осамдесетим годинама двадесетог века Ровињ је био стециште многих Београђана, а посебно глумаца, писаца и сликара.[4] У њему су повремено боравили и радили између осталих Борислав Михајловић Михиз, Антоније Исаковић, Мића Поповић, Оља Ивањицки и Милан Циле Маринковић.[5] У Међународном омладинском центру на Шкараби[6] су свирали тада познати југословенски рок састави, између осталих и београдске Силуете.
Демографија уреди
Данашњи Град Ровињ настао је на делу територије некадашње Општине Ровињ. Кретање броја становника Града Ровиња дато је у таблици испод.[7]
| Националност[8] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 14.234 | 13.559 | 11.861 | 9.464 | 7.818 | 6.374 | 8.589 | 11.069 | 10.863 | 13.160 | 11.042 | 10.354 | 10.100 | 10.063 | 9.891 |
Број становника самог насеља Ровињ дат је у таблици испод.[7]
| Националност[8] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 13.467 | 12.910 | 11.271 | 8.871 | 7.155 | 5.712 | 7.863 | 10.170 | 10.022 | 12.323 | 10.302 | 9.662 | 9.522 | 9.564 | 9.401 |
Према попоису становништва из 2001. године у Граду Ровињу живјело је 14.234 становника. Хрвати су чинили већину становништва (66%). Италијани су са 1.628 становника (11,44%) чинили другу најбројнију заједницу на подручју Града. По бројности, Италијане су следили Срби с 3,5%, Албанци с 2,4% и Бошњаци с 1,8%.[9]
По попису из 1991. године у Општини Ровињ је живело 2.169 (10,91%) Италијана.[7]
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Ровињ је имало 12.910 становника, следећег националног састава:
Политика уреди
У Ровињу је на власти Истарски демократски сабор на челу са градоначелником Ђованијем Спонзом. Градско вијеће Града Ровиња чини 19 посланика.[10]
Економија уреди
Туризам и индустрија чине највеће изворе прихода града Ровиња. Од индустрије важно је напоменути Творницу духана Ровињ и Истраграфику, које су преселиле погоне у Канфанар, Мирну — фабрику рибљих конзерви и остале мање фабрике као Обрада — металопрерађивачка фабрика и фабрика безалкохолних пића.
Туризам уреди
Према подацима Туристичке заједнице Истарске жупаније, Пореч и Ровињ су по броју остварених ноћења, водеће туристичке дестинације. Удео Ровиња у укупном броју ноћења Истарске жупаније у 2005. години износи 14,2%, а Пореча 14,4%. Најбројнији гости града Ровиња су Немци, Италијани, Аустријанци и Холанђани. На подручју града Ровиња налазе се 10 хотела. Такође на подручју града налазе се још кампови, хотелска насеља и хотелско-апартманска насеља. Највећи камп у Ровињу је Валалта тип натуристичког насеља, који је уједно и међу највећим и најбољим у Хрватској.
Партнерски градови уреди
Референце уреди
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2012.
- ^ а б в г д Službene Stranice Grada Rovinja: O Rovinju — Brojke i činjenice (језик: хрватски)
- ^ а б в г Službena stranica Grada Rovinja: Povijest (језик: хрватски)
- ^ Oživjele stare uspomene u Rovinju
- ^ Циле Маринковић: У жижи смо одувек | Култура | Novosti.rs
- ^ Englezi koji su voleli Italiju
- ^ а б в ЦД-ром: Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године, Државни завод за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske: Popis stanovništva 2001. godine — Stanovništvo prema narodnosti, po gradovima/općinama (језик: хрватски)
- ^ Službene Stranice Grada Rovinja: Gradska administracija — Gradsko Vijeće (језик: хрватски)
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт
- Туристички водич града Ровиња (језик: хрватски) (језик: италијански) (језик: енглески) (језик: немачки)
