Ромски језик
Ромски језик (ром. romani ćhib), или цигански језик, један је од неколико језика Рома и спада у индоаријску групу индоевропских језика.[7] По Ethnologue, седам варијанти ромског језика је довољно различита да се могу сматрати одвојеним језицима. Највеће су влашки ромски (око 500.000),[8] балкански ромски (око 600.000)[9] и синти ромски (око 300.000).[10] Неке ромске заједнице говоре помјешаним језиком који је настао на основу околних језика са вобакуларом задржаним из ромског језика – ти језици су у лингвистици познати као параромске варијанте, и чешће су од самих дијалеката ромског језика.[11]
| ромски | |
|---|---|
| romani | |
| Регион | средња и источна Европа и ромска дијаспора |
Број говорника | 4 милион или знатно више (нема поузданих процјена) (2011)[1] (недостаје датум) |
| ромски алфабет | |
| Званични статус | |
Признати мањински језик у | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-2 | rom |
| ISO 639-3 | rom |
 Дијалекти ромског језика у Европи | |
Разлика између различитих сорти може бити велика као, на примјер, између различитих словенских језика.[12]
Име уреди
Говорници ромског језика обично језик називају řomani čhib (ромски језик) или řomanes (на ромски начин).[13] Називи су настали од ромске ријечи řom, што значи „припадник (ромске) скупине“ или „муж“.[13]
Ромски језик у Србији уреди
Октобра 2005. године објављена је прва граматика ромског језика у Србији, коју је написао лингвиста Рајко Ђурић под насловом „Gramatika e Rromane čhibaki - Граматика ромског језика“.
Године 2011. године Бајрам Халити је објавио „Српско-ромски речник“ у издању Издавачке куће Прометеј, Нови Сад.
Слова уреди
| Слово | Фонема | Пример |
|---|---|---|
| A a | /a/ | akana (сада) |
| B b | /b/ | barvalo (богат) |
| C c | /ts/ | cirdel (вуче) |
| Č č | /tʃ/ | čačo (истина) |
| Čh čh | /tʃʰ/ | čhavo (дечак) |
| D d | /d/ | dorjav (река) |
| Dž dž | /dʒ/ | džukel (пас) |
| E e | /e/ | ertimos (опроштај) |
| F f | /f/ | foros (град) |
| G g | /ɡ/ | gadže (stranac) |
| H h | /h/ | harmasari (пастув) |
| I i | /i/ | ičarel (мрви) |
| J j | /j/ | jag (ватра) |
| K k | /k/ | kaj (где) |
| Kh kh | /kʰ/ | khamesko (сунчано) |
| L l | /l/ | lašo (добро) |
| M m | /m/ | manuš (човек) |
| N n | /n/ | nav (име) |
| O o | /o/ | oxto (осам) |
| P p | /p/ | pekel (пече) |
| Ph ph | /pʰ/ | phabaj (јабука) |
| R r | /r/ | rakli (девојка) |
| S s | /s/ | sunakaj (злато) |
| Š š | /ʃ/ | šukar (слатко/лепо/добро) |
| T t | /t/ | taxtaj (шоља) |
| Th th | /tʰ/ | them (земља) |
| U u | /u/ | uoš (усна) |
| V v | /ʋ/ | voro (рођак) |
| X x | /x/ | xarano (мудар) |
| Z z | /z/ | zeleno (зелено) |
| Ž ž | /ʒ/ | žoja (четвртак) |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Romani Project: Numbers and distribution Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2018), University of Manchester
- ^ „Ley de lenguas nativas” (PDF) (на језику: шпанском). Bogotá: Ministry of Culture of Colombia. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2014. г. Приступљено 21. 07. 2014.
- ^ „Regional- und Minderheitensprachen” (PDF) (на језику: немачком). Berlin: Federal Ministry of the Interior. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 04. 2012. г. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ „National and Ethnic Minorities in Hungary” (PDF). Facts About Hungary (на језику: мађарском). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2017. г. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ „National minorities and minority languages”. Swedish Ministry for Integration and Gender Equality. 2007. Архивирано из оригинала 7. 2. 2012. г. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ „Law of Ukraine "On Principles of State Language Policy" (Current version — Revision from 01.02.2014)”. Document 5029-17, Article 7: Regional or minority languages Ukraine, Paragraph 2. Zakon2.rada.gov.ua. 1. 2. 2014. Приступљено 30. 4. 2014.
- ^ „Romani (subgroup)”. SIL International. n.d. Приступљено 15. 09. 2013.
- ^ „Romani, Vlax”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ „Romani, Balkan”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ „Romani, Sinte”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ Matras 2006"In some regions of Europe, especially the western margins (Britain, the Iberian peninsula, Scandinavia), Romani- speaking communities have given up their language in favor of the majority language, but have retained Romani-derived vocabulary as an in-group code. Such codes, for instance Angloromani (Britain), Caló (Spain), or Rommani (Scandinavia) are usually referred to as Para-Romani varieties."
- ^ Hübschmannová, Milena (1993). Šaj pes dokaveras - Můžeme se domluvit . Olomouc: Pedagogická fakulta UP Olomouc. ISBN 978-80-7067-355-3. стр. 23.. (Czech)
- ^ а б Matras 2005, 1.1 Names
Литература уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
