Руи Патрисио
Руи Педро дос Сантос Патрисио (порт. Rui Pedro dos Santos Patrício; Леирија, 15. фебруар 1988) професионални је португалски фудбалски голман. Играч је италијанске Роме и стандардни репрезентативац Португалије.
| Руи Патрисио | |||
|---|---|---|---|
 Патрисио у дресу Португала на СП 2018. | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Руи Педро дос Сантос Патрисио | ||
| Датум рођења | 15. фебруар 1988. | ||
| Место рођења | Леирија, Португалија | ||
| Висина | 1,90 м | ||
| Маса | 84 кг | ||
| Позиција | голман | ||
| Клупске информације | |||
Тренутни клуб | Рома | ||
| Број | 1 | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2006—2018 2018—2021 2021— |
Спортинг Лисабон Вулверхемптон Рома |
327 112 24 |
(0) (0) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2005—2006 2006—2007 2007—2008 2007—2010 2010— |
Португалија до 18 Португалија до 19 Португалија до 20 Португалија до 21 Португалија |
4 10 8 14 97 |
(0) (0) (0) (0) (0) |
Играо је на два светска и четири европска првенства, а на Европском првенству 2016. освојио је титулу континенталног првака. Највећи део професионалне каријере провео је као играч лисабонског Спортинга, а наступао је и за енглески Вулверхемптон.
Клупска каријера уреди
Патрисио је фудбал почео да тренира веома рано и првобитно је играо на позицији нападача.[1] Скаути лисабонског Спортинга приметили су га још као дванаестогодишњег дечака, када је прешао у фудбалску академију тог клуба.[1] Након играња за све млађе клупске селекције, 19. новембра 2006. дебитује за први тим Спортинга, и то на првенственој утакмици против екипе Маритима на којој је одбранио и један пенал.[1] Уједно је то био и његов једини наступ у дебитантској сезони 2006/07.
Како је почетком наредне сезоне тадашњи први голман Спортинга Рикардо Переира напустио клуб и прешао у Реал Бетис, Патрисио је постао први голман екипе. У европским такмичењима дебитује 27. новембра 2007. у утакмици групне фазе Лиге шампиона против Манчестер јунајтеда.
У редовима Спортинга Патрисио је играо пуних 12 сезона, одигравши укупно 467 утакмица у свим такмичењима, од чега 327 утакмица у националном првенству. Са екипом је освојио пет титула, два национална купа, два суперкупа и један трофеј лига купа, а у два наврата је проглашава и за најбољег играча Спортинга.
Патрисио је био жртва напада око педесетак најватренијих навијача Спортинга, који су, незадовољни трећим местом клуба у домаћем првенству у тој сезони, 15. маја 2018. упали на терене за тренинг и повредили неколико играча и тренера клуба.[2][3][4] Након напада Патрисио је био један од девет играча који је раскинуо уговор са клубом.[4][5]
Након тога ,током јуна 2018. Патрисио је потписао четворогодишњи уговор са енглеским премијерлигашем Вулверхемтон вондерерсима, а након жалбе Спортинга, Вулверхемтон је платио 18 милиона евра за трансфер.[4][5][6]
Већ у првој сезони 2018/19 Патрисио је оборио клупски рекорд, јер на 13 утакмица у првенству сачувао своју мрежу.[1]
За три сезоне Патрисио је био незамењив на голу вулвса, за три сезоне пропустио је само две утакмице у првенству.[7][8] У сезони 2019/20. бранио је и у Лиги Европе, где је Вулверхемптон стигао до четвртине финала.[7]
2021. године Патрисио је потписао трогодишњи уговор са Ромом, у коју је прешао у трансферу вредном 11,5 милиона евра, без бонуса.[6]
22. августа 2021. званично је дебитовао за Рому, у првенственој победи против Фјорентине (2:1).[9]
Репрезентативна каријера уреди
Руи Патрисио је играо за све млађе репрезентативне селекције Португалије, а први позив за наступ у сениорском тиму имао је 29. јануара 2008, на пријатељској утакмици против Италије, али није заиграо на том мечу. Нешто касније исте године са репрезентацијом је учествовао на Европском првенству, али у својству трећег голмана због чега није наступио ни на једној од утакмица у Аустрији и Швајцарској.
Званичан деби наступ за репрезентацију Португала имао је 17. новембра 2010. у пријатељској утакмици са Шпанијом у којој је бранио у другом полувремену. На великим такмичењима дебитује на Европском првенству 2012. где је бранио на свих пет утакмица. Након тога игра и на Светском првенству 2014. у Бразилу где је одиграо само прву утакмицу са Немачком (пораз од 0:4), а потом је због повреде пропустио остатак турнира.
Највећи успех у репрезентативном дресу остварио је на Европском првенству 2016. у Француској где је са репрезентацијом освојио златну медаљу и прву титулу европског првака у историји португалског фудбала.[6] Четвртфинална утакмица против Пољске играна 30. јуна била је уједно и његова педесета утакмица у националном дресу. Годину дана касније играо је на Купу конфедерација где су Португалци освојили треће место.
Играо је и на Светском првенству 2018. у Русији где је наступио у све четири утакмице свог тима (Португалци су заустављени у осмини финала од селекције Уругваја).
Наступио је на Европском првенсту 2020. када је поново бранио на све четири утакмице и када је Португал поново заустављен у осмини финала, овај пут од селекције Белгије.[8][10]
Занимљивости уреди
Патрисио је будиста.[1]
Успеси и признања уреди
- Португалски куп (2): 2007/08, 2014/15.
- Португалски лига куп (1): 2017/18.
- Португалски суперкуп (2): 2008, 2015.
Референце уреди
- ^ а б в г д „Factfile: Meet new Roma signing Rui Patricio!”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17.
- ^ „Jesus e jogadores agredidos na Academia”. A Bola. 15. 5. 2018. Архивирано из оригинала 17. 05. 2018. г. Приступљено 01. 07. 2018.
- ^ Kiley, Ben (15. 5. 2018). „Sporting Lisbon players attacked at training ground after failing to secure Champions League spot”. Sports Joe.
- ^ а б в „Sporting want £50m for Patricio transfer”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17.
- ^ а б „Wolves agree £16m fee for Patricio”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17.
- ^ а б в „Rui Patricio completes Roma move”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17.
- ^ а б „Patricio makes Roma switch”. www.wolves.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17.
- ^ а б „Roma GK Patricio : Mourinho 'one of the greatest'”. ESPN.com (на језику: енглески). 2021-07-13. Приступљено 2021-09-17.
- ^ „Abraham stars as Roma win under Mourinho”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17.
- ^ UEFA.com. „Portugal - UEFA EURO 2020 - Squad”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17.
Спољашње везе уреди
- Руи Патрисио на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Руи Патрисио на сајту Soccerway (језик: енглески)
- Руи Патрисио на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
