Рупрехт од Немачке
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Рупрехт Палатинатски, познат и као Руперт III, Рупрехт III или само Руперт (5. мај 1352, Амберг - 18. мај 1410, Опенхајм), био је краљ Римљана (21. август 1400 - 18. мај 1410) и гроф Палатината (6. јануар 1398 - 18. мај 1410). Отац му је био Рупрехт II Палатинатски, а мајка Беатриса Сицилијанска, кћерка краља Педра II Сицилијанског. Рупрехт је стекао надимак Клеменс. Био је храбар и великодушан, али ресурси у Светом римском царству су за време његове владавине били никакви.
| Рупрехт III | |
|---|---|
.jpg) Цртеж Рупрехта у Нирнбершком дневнику | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Рупрехт III Ветелсбах |
| Датум рођења | 5. мај 1352. |
| Место рођења | Амберг, Свето римско царство |
| Датум смрти | 18. мај 1410. (58 год.) |
| Место смрти | Опенхајм, Свето римско царство |
| Гроб | Црква Светог Духа, Хајделберг |
| Породица | |
| Супружник | Елизабета Хоеноцелерн |
| Потомство | Лудвиг III Палатинатски, Јохан од Нојбурга, Стефан, војвода од Зимерн-Цвајбрикена, Отон I, палатин Мосбаха, Маргарета од Палатината, Elisabeth van de Palts, Ruprecht Pepijn van de Palts, Agnes van de Palts |
| Родитељи | Рупрехт II Палатинатски Беатриса Сицилијанска |
| Династија | Вителсбах |
| Краљ Римљана | |
| Период | 21. август 1400. - 18. мај 1410. |
| Претходник | Вацлав IV |
| Наследник | Јошт Моравски, Жигмунд Луксембуршки |
 | |
Долазак на престо уреди
Као младић помагао је оцу управлљањем Палатината и са њим је освојио области око Рајне,а 6. јануар 1398. постао је владар Палатината. Био је један од четири племића који су се 20. августа 1400. године састали у Оберланштајну и прогласили да је краљ Вацлав IV свргнут. Рупрехт је потом 21. августа уз помоћ надбискупа проглашен краљем Римљана и крунисан је 6. јануара 1401. године у Келну, али његов претходник Вацлав га није признавао за владара и 1402. године у Бохемији је против њега избила побуна и био је утамничен у Бечу и ослобођен тек у јесен 1403. године.[тражи се извор]
Поход на Италију уреди
Видевши шта се десило његовом претходнику због лењости, Рупрехт је био активан, па су му се после крунисања заклели на верност племићи Светог римског царства и он је потом кренуо у Италију где је намеравао да се крунише круном цара Светог римског царства и да покори Миланско војводство. Он је већ у јесен прешао Алпе где је изгубио већину војске и морао је да се повуче натраг.
Финансијска криза уреди
Већ 1402. године Рупрехт није имао новца да би поново напао Италију. Тако је крељев ауторитет био уништен, али финансијску кризу је још исте године, у јулу, залечио Рупрехтов син Лудвиг III Палатинатски, тако што је оженио Бланш од Енглеске и тај брак му донео 100.000 гулдена, а и краљев ауторитет обновио је папа Бонифације IX 1. октобра 1403. године, тако што га је признао краљем Римљана, али то није значило много пошто је у исто време постојао једнако моћни антипапа. За време његове владавине се ипак развијао Универзитет у Хајделбергу. Штитио је Јевреје да би од њих позајмљивао новац и 1407. године формирао је Јеврејску канцеларију. Пошто је економија царства била никаква Рупрехт је удавао кћерке да би извукао неку финансијску корист од тога. Највише финансијских користи је ипак имао од бракова његових синова, тако је на пример извукао користи од брака његовог сина Јохана од Нојбурга 15. августа 1407. године са Катарином Померанском.[тражи се извор]
Побуне племића уреди
Рупрехта су за цело време владавине пратиле побуне локалних господара од којих је највећа била побуна у Швабији и побуна Амајстера у Стразбуру, после чега град постаје de facto слободан. Те побуне су од 1405. године подржавали надбискупи Мајнца, Баден Бадена и Вертемберга. Године 1406. да би их смирио је направио извесне уступке племству. Године 1407. Покушао је да се учврсти на престолу уз помоћ нових закона, али није успео због побуне краљеве владе у Мајнцу, али она је смирена већ до 14. новембра исте године.
Сабор у Пизи и смрт уреди
Покушао је да прекине Западну шизму сабором у Пизи, који је сазвао 23. марта 1409. године и на том сабору су се само нашли отпадници католичке цркве, тим сабором је формирано и антипапство у Пизи. Ово је натерало папство да свргне Рупрехта и за краља је поново проглашен Вацлав, иако није био признат од племића. Рупрехт је одлучио да нападне Италију поново у јуну 1410. године, али је после краће болести умро 18. маја 1410 у Опенхајму, само неколико недеља пре напада, а покопан је у цркви Светог Духа у Хајделбергу.[тражи се извор]
Брак и деца уреди
Дана 27. јуна 1374. године оженио се Елизабетом Хоеноцелерн, кћерком Фридриха IV Хоеноцелерна са којом је имао деветоро деце, од којих су шесторо били синови, а имао је само три кћерке.
Брак и деца уреди
Дана 27. јуна 1374. године оженио се Елизабетом Хоеноцелерн, кћерком Фридриха IV Хоеноцелерна са којом је имао деветоро деце, од којих су шесторо били синови, а имао је само три кћерке.
- Рупрехт Пипан (20. фебруар 1375 — 25. јануар 1397), престолонаследник Палатината
- Маргарита (1376 — 26. августа 1434)
- Фридрих (1377—1401)
- Лудвиг III (23. јануар 1378 — 30. децембар 1436), гроф Палатината (1410—1436.
- Агнес (1379—1401)
- Елизабета (1381—1409)
- Јохан (1383 — 14. марта 1443), гроф Нојбурга
- Стефан (23. јун 1385 — 14. фебруар 1459), гроф од Зимерн-Цванбокена
- Отон I (24. августа 1390 — 5. јул 1461), гроф Мосбаха
Породично стабло уреди
| 16. Лудвиг II, војвода Баварске | ||||||||||||||||
| 8. Рудолф I, војвода Баварске | ||||||||||||||||
| 17. Matilda of Habsburg | ||||||||||||||||
| 4. Adolf, Count Palatine of the Rhine | ||||||||||||||||
| 18. Adolf of Germany | ||||||||||||||||
| 9. Mechtild of Nassau | ||||||||||||||||
| 19. Imagina of Isenburg-Limburg | ||||||||||||||||
| 2. Рупрехт II Палатинатски | ||||||||||||||||
| 20. Лудвиг V од Етингена | ||||||||||||||||
| 10. Лудвиг VI од Етингена | ||||||||||||||||
| 21. Marie of Hohenzollern-Nürnberg | ||||||||||||||||
| 5. Irmengard of Oettingen | ||||||||||||||||
| 22. Eberhard I, Count of Württemberg | ||||||||||||||||
| 11. Agnes of Württemberg | ||||||||||||||||
| 23. Irmgard of Baden | ||||||||||||||||
| 1. Рупрехт Палатинатски | ||||||||||||||||
| 24. Пере III од Арагона | ||||||||||||||||
| 12. Фридрих III Сицилијански | ||||||||||||||||
| 25. Констанца од Сицилије, краљица Арагона | ||||||||||||||||
| 6. Петар II Сицилијански | ||||||||||||||||
| 26. Карло II Напуљски | ||||||||||||||||
| 13. Елеонора Анжујска | ||||||||||||||||
| 27. Марија Угарска | ||||||||||||||||
| 3. Беатриса Сицилијанска | ||||||||||||||||
| 28. Мајнхард, војвода Корушке | ||||||||||||||||
| 14. Otto III of Carinthia and Tyrol | ||||||||||||||||
| 29. Елизабета од Баварске | ||||||||||||||||
| 7. Елизабета од Корушке | ||||||||||||||||
| 30. Henry V, Duke of Legnica | ||||||||||||||||
| 15. Euphemia of Silesia-Liegnitz | ||||||||||||||||
| 31. Елизабета од Калиша | ||||||||||||||||
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Deutsche Biographie "Ruprecht (III.) von der Pfalz"
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Rupert (king)”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
