Руси у Србији
Руси у Србији су грађани Србије руског порекла. Према попису становништва из 2022. у Србији живи 10.486 Руса.[2]
| ||||||||||
| Укупна популација | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 10.486 (2022)[1] | ||||||||||
| Региони са значајном популацијом | ||||||||||
| Београдски регион | 1.301 [1] | |||||||||
| Регион Војводине | 1.173 [1] | |||||||||
| остатак Србије | 773 [1] | |||||||||
| Језици | ||||||||||
| српски и руски | ||||||||||
| Религија | ||||||||||
| православље | ||||||||||
| Сродне етничке групе | ||||||||||
| руска дијаспора | ||||||||||
.jpg)
Због последица рата у Украјини, децембра 2023. у Србији је пословало скоро 10.000 руских предузећа.[3]
Пописи Србије уреди
Познате личности уреди
Средњи век уреди
Бели емигранти уреди
.jpg)
- Константин Смирнов, генерал
- Антоније Храповицки, владика и првојерјарх Руске Заграничне Цркве
- Георгије Пио-Улски, професор механике Београдског универзитета
- Николај Краснов, архитекта
- Владимир Ласкарев, геолог и минералог, професор Београдског универзитета, члан САНУ
- Григорије Демченко, историчар права
- Константин Серебрјаков, професор механике Београдског универзитета
- Борис Нилович Литвинов, генерал
- Анастасије Грибановски, владика и првојерјарх Руске Заграничне Цркве
- Никола Салтиков, доктор математике, професор универзитета (Харков и Београд), члан САНУ
- Степан Кулбакин, филолог, слависта и палеограф, професор Београдског универзитета, члан САНУ
- Василиј Николајевич Штрандман, дипломата
- Виктор Артамонов, генерал-мајор
- Никола Пушин, хемичар, професор Београдског универзитета, дописни члан САНУ
- Теодор Тарановски, правник и историчар, члан САНУ
- Евгеније Спекторски, правник, доктор права, професор Београдског универзитета, дописни члан САНУ
- Василиј Шуљгин, политичар, бели емигрант до 1944.
- Сергеј Тројицки, богослов-канонист и црквени историчар, професор Београдског универзитета
- Петар Врангел, генерал
- Антон Билимович, математичар, професор универзитета (Кијев, Одеса, Београд), члан САНУ
- Владимир Фармаковски, инжењер, члан САНУ
- Фјодор Махин, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-лајтнант Југословенске армије
- Валериј Сташевски, архитекта
- Виктор Лукомски, архитекта
- Вјачеслав Ткачев, први руски генерал авијације (у царској армији)
- Александр Погодин, историчар и филолог, професор Београдског универзитета
- Борис Александрович Штајфон, генерал-потпуковник
- Јаков Хлитчијев, инжењер, члан САНУ
- Михаил Федорович Скородумов, генерал
- Олга Јанчевецка, певачица
- Александар Соловјев, слависта, истраживач богумила, хералдике, нумизматике, археологије, преводилац са руског и француског језика, професор историје словенског и византијског права на Правном факултету у Београду и у Сарајеву
- Евгениј Меснер, официр и војни теоретичар
- Алексеј Јелачић, историчар
- Виктор Никитин, пилот
- Анатолиј Рогожин, козачки пуковник
- Николај Афанасјев, православни теолог
- Михаило Јарошенко, пилот
- Леонид Бајдак, пилот
- Владимир Мошин, историчар и свештеник
- Владимир Стрижевски, пилот
- Константин Кузњецов, српски цртач стрипова руског порекла
- Вјачеслав Жардецки, математичар
- Федор Федорович Балабанов, богослов, педагог и журналист
- Марина Олењина, балерина
- Нина Кирсанова, балерина
- Кипријан Керн, православни теолог
- Владимир Смирнов, инжењер, генерал-потпуковник ЈНА
- Георгије Острогорски, византолог, члан САНУ
- Константин Вороњец, професор, члан САНУ
- Георгиј Грабе, свештено лице Руске Заграничне Цркве
- Всеволод Гуљевич, српски сликар и цртач стрипова руског порекла
- Григорије Самојлов, архитекта и сликар
- Кирил Тарановски, филолог
- Игор Јушкевич, балетан
- Степан Колесников, сликар
- Василије Пејхељ, методичар наставе[6]
Руског порекла уреди
- Ђорђе Лобачев, аутор српског и југословенског стрипа
- Оља Ивањицки, сликарка
- Леонид Шејка, архитекта и сликар
- Ирина Чолушкина, шахисткиња
- Светлана Прудњикова, шахисткиња
- Марија Манакова, шахисткиња
- Др Алексеј Тимофејев, историчар
- Аркадиј Вјатчањин, некадашњи руски, а од 2015. године српски пливач
- Виктор Троицки, професионални српски тенисер
- Саша Миливојев, писац, песник, новинар-колумниста и политички аналитичар
- Владимир Волков, фудбалер
- Дмитриј Герасименко, џудиста
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г Становништво према националној припадности Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
- ^ „Konačni rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. | O POPISU STANOVNIŠTVA”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 23. јун 2023.
- ^ Gradinac, Ljiljana (2023-12-24). „U Srbiji skoro 10.000 ruskih firmi i preduzetnika: Koliko je skočio broj ukrajinskih firmi i čime se pretežno bave”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25.
- ^ "Време", 5. апр. 1939, стр. 1. digitalna.nb.rs
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf
- ^ „Василиј Пејхел, професор гимназије за (не)заборав”. Стварност. 15. 1. 2022. Приступљено 18. 1. 2022.
Спољашње везе уреди
- Руси међу Ерама Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015), Политика
- Саша Недељковић: Савез руског соколства у Југославији
- Алексеј Ј. Тимофејев: РУСИ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ: Утицај СССР-a и руских емиграната на догађаје у Југославији 1941–1945.
- О Руском Некропољу у Београду, Амбасада Руске Федерације у Републици Србији
- Споменик руске славе од Солуна до Београда („Политика”, 21. новембар 2016)
- Руси који су мењали Србију („Вечерње новости”, фељтон, новембар 2017) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2017)
- Љаљина школа сачувала драгоцене податке („Политика”, 14. јануар 2018)
- Руси и Срби између Кладова и Сибира
- Како су Руси освојили Београд ("Политика", 2. дец. 1934)
- „Русија, Србија и историја: Како су руски емигранти градили Београд између два светска рата”. Б92. 5. 8. 2022. Приступљено 6. 8. 2022.
- Русија, Србија и историја: Црни барон, Бела армија - живот руских емиграната у Београду између два светска рата (Б92, 23. октобар 2022)
