Руско-украјински рат

оружани сукоб између Русије и самопроглашених република ДНР и ЛНР које она подржава, с једне стране, и Украјине, с друге стране

Руско-украјински рат (укр. російсько-українська війна, рус. российско-украинская война) јесте оружани сукоб између Русије и самопроглашених република ДНР и ЛНР које она подржава, с једне стране, и Украјине, с друге стране.

Руско-украјински рат
Део Другог хладног рата

Карта Руско-украјинског рата
Време20. фебруар 2014. — данас (10 година, 1 месец и 3 седмице)
Место
УзрокЕвромајдан
Исход Сукоб у току
• Повлачење тешког наоружања са линије фронта.
• Примирје од 15. фебруара 2015.
Инвазија Русије на Украјину 2022.
Сукобљене стране
 Русија
Доњецка НР
Луганска НР
Подршка:
 Белорусија (од 2022)

 Украјина
Снабдевање оружјем:

Команданти и вође
Русија Владимир Путин
Русија Дмитриј Медведев (2014—2020)
Русија Михаил Мишустин (од 2020)
Русија Сергеј Лавров
Русија Сергеј Шојгу
Русија Валериј Герасимов
Игор Гиркин
Александар Захарченко † (2014–2018) Денис Пушилин (од 2018)
Леонид Пасечник (од 2017)
Украјина Володимир Зеленски (од 2019)
Украјина Петро Порошенко (2014–2019)
Украјина Владимир Гројсман (2016–2019)
Украјина Денис Шмигаљ
Украјина Олексиј Резњиков
Украјина Дмитро Кулеба
Украјина Олексиј Данилов
Украјина Валериј Залужњи
Украјина Сергиј Шаптала
Украјина Руслан Хомчак
Јачина
  •  Украјина:
  • 255.000 (оружане снаге)
  • 102.000 (паравојне снаге)
  • 220.000 (резервне снаге)[3]
Жртве и губици
Укупно[4] (до фебруара 2022)
убијени: ~14.000 (од којих 3.500 цивила)
+298 цивила (Малејша ерлајнс лет 17)
рањени[4]: 26.000 (од којих 7.000-9.000 цивила)
нестали[4]: 1.000-1.500 (август 2017)
избегли: 1.600.000[5]

У априлу 2014. демонстрације у Донбасу грађана руске националности су прерасле у оружани сукоб. Русија је подржала ДНР и ЛНР. До 2022. непријатељства су била локализована на регионима Крим и Донбас, међународно признатим као деловима Украјине. Упркос поновљеним изјавама руске стране да је сукоб у Донбасу до тада био унутарукрајинске природе, западни медији и политиколози из различитих земаља (посебно Марк Галеоти) већ дуги низ година пишу о томе да се дешава као рат између Русије и Украјине[6][7][8]. Од 2014. у Украјини јачају неонацистичке снаге у облику парамилитарних формација које буквално преузимају све кључне полуге власти.

Од 2021. године почела је тешка криза у односима између Русије и Украјине због повећања руског присуства на граници са Украјином, што је говорило о могућности рата пуних размера. У фебруару 2022. криза се погоршала и дипломатски покушаји да се ситуација реши били су неуспешни. Украјинске снаге, предвођене националистима, нагомилавају се на положајима у Донбасу где народне милиције у покушају да одбране своју независност бране своје положаје а грађани трпе велике губитке од почетка сукоба 2014. Русија је 21. фебруара 2022. признала независност ДНР и ЛНР[9], а 22. фебруара послала је трупе на територију коју они контролишу[10][11][12]. Дана 24. фебруара, Русија је покренула „специјалну операцију денацификације и демилитаризације Украјине” која је у западним центрима моћи названа инвазија на Украјину[13].

Српски добровољци уреди

Србија је законски забранили својим држављанима да ратују у Украјини. Међутим, неколико њих је отишло. Једни од њих су Радомир Почуча и Дејан Берић. Почуча је осуђен,[14] док се Берић није ни враћао у Србију.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Barnes, Julian E.; Crowley, Michael; Schmitt, Eric (10. 1. 2022). „Russia Positioning Helicopters, in Possible Sign of Ukraine Plans” . The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 1. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022. „American officials had expected additional Russian troops to stream toward the Ukrainian border in December and early January, building toward a force of 175,000. 
  2. ^ Bengali, Shashank (18. 2. 2022). „The U.S. says Russia's troop buildup could be as high as 190,000 in and near Ukraine.” . The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022. 
  3. ^ а б в The military balance 2021. Abingdon, Oxon: International Institute for Strategic Studies. 2021. ISBN 978-1032012278. 
  4. ^ а б в Report on the human rights situation in Ukraine 16 August to 15 November 2017 стр. 7-9
  5. ^ „About 730,000 have left Ukraine for Russia due to conflict - UNHCR”. Reuters. 5. 8. 2014. Архивирано из оригинала 16. 8. 2014. г. Приступљено 25. 8. 2014. 
  6. ^ Elizabeth A. Wood, William E. Pomeranz, E. Wayne Merry, Maxim Trudolyubov. Roots of Russia’s War in Ukraine. — Columbia University Press, 2015. — p. 144
  7. ^ Mark Galeotti. Armies of Russia’s War in Ukraine. — Bloomsbury Publishing, 2019. — p. 64
  8. ^ Paul D’Anieri. Ukraine and Russia: From Civilied Divorce to Uncivil War. — Cambridge University Press, 2019. — p. 282
  9. ^ „Владимир Путин подписал указ о признании ЛНР и ДНР”. РИА Новости (на језику: руски). Приступљено 21. 2. 2022. 
  10. ^ „UK says: The Russian invasion of Ukraine has begun”. Al Arabiya English (на језику: енглески). Приступљено 22. 2. 2022. 
  11. ^ Taylor, Chloe. „'Invasion of Ukraine has begun,' UK minister says, as Putin orders troops into breakaway regions”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 22. 2. 2022. 
  12. ^ Parekh, Marcus. „Russia-Ukraine latest news: Kremlin dismisses threat of sanctions, saying 'we are used to it'. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 22. 2. 2022. 
  13. ^ BBC : Why has Russia invaded Ukraine and what does Putin want?
  14. ^ „Počuča: Nagodio sam se, ne idem u zatvor zbog Ukrajine”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2. 3. 2022.