Сава Поповић
Сава Поповић (Лужане, 23. октобар 1871 — Београд, 20. октобар 1944) био је лекар, санитетски генерал, управник Главне Војне Болнице у Београду, начелник санитета у Министарству војске и морнарице.
| Сава Поповић | |
|---|---|
 Др Сава Поповић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. октобар 1871. |
| Место рођења | Лужане, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 20. октобар 1944. (72 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1913 — 1935. |
| Чин |   Санитетски генерал[а] |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат, Други балкански рат, Први светски рат |
Живот и рад уреди
Сава Поповић је рођен 23. октобра 1871. године у селу Лужане, код Алексинца.[1] Основну школу је завршио у свом селу, а гимназију у Нишу. Уписао је Филолошки одсек Велике школе у Београду. После годину дана, добио је војну стипендију на конкурсу за студије медицине. Уписао је Медицински факултет у Петрограду (Русија), али је због оштре и неподношљиве климе, после шест месеци напустио Петроград.[2] Студије медицине је наставио у Грацу (Аустрија), где је и дипломирао.
У војну службу је ступио 1900. године, али своје усавршавање је наставио у интернистици и зубарству на клиникама и институтима у Берлину, Грацу и Минхену.[2] Предано се посветио служби војног лекара у многим гарнизонима и на разним положајима и дужностима. Први распоред га је одвео у Моравску војну болницу у Нишу, када је приступио и Пастеровом заводу.[3] Био је управник Привремене војне бојнице и трупни лекар гарнизона у Врању; шеф унутрашњег одељења Војне болнице у Нишу; затим, управник Привремене војне бојнице и трупни лекар гарнизона у Чачку; премештен је и постављен за шефа Унутрашњег одељења Војне болнице у Крагујевцу.[1] У Балканским ратовима био је командир Дринске болничке чете I позива, затим референт Дринске дивизије I позива и управник Косовске сталне војне болнице у Приштини и вршилац дужности референта санитета Косовске дивизијске области.[1] По завршетку Балканског рата демобилисан је и постављен за лекара гарнизона у Крагујевцу и наставник Хигијене у Артиљеријској подофицирској школи. За време Првог светског рата био је референт санитета Тимочке дивизије II позива, затим, референт санитета Моравске дивизије I позива, а по стварању Солунског фронта начелник санитета II армије.[1] После рата био је начелник санитета II Армијске области.
Главна војна болница у Београду отворена је 6. јула 1930. године. Болнице је имала 780 постеља, a за управника је постављен др Сава Поповић.[4] Својим радом и залагањем допринео је реорганизацији Главне војне болнице. Сама иницијатива за оснивање ове установе потекла је од Министарства војске и морнарице и од начелника војног санитета генерала др Јордана Стајића. Др Сава Поповић одржао је говор у коме је истакао заслуге начелника санитета др Михаила Марковића, др Симе Карановића и санитетског пуковника др Романа Сондермајера којима су откривене бисте и спомен плоче у болници.[5] Управник болнице био је до 1933. године.[6] Након тога постаје начелник санитета у Министарству, одакле је отишао у пензију.[2] Преминуо је у свом стану у Светосавској улици у Београду 20. октобра 1944. године.
Стекао је чин санитетског генерала и велики број наших и страних високих одликовања. Поред редовних дужности, био је активан члан Српског лекарског друштва, Црвеног крста, као и уредник Војно-санитетског гласника од 1933-1936. године.
Његове "Ратне успомене" и "Ратне забелешке", као и други његови службени списи, која су драгоцена грађа за историју нашег војног санитета предати су Музеју Српског лекарског друштва.
Напомене уреди
- ^ Ранг дивизијског генерала у стручним службама изостављана је у формацији дивизија.
Референце уреди
- ^ а б в г Споменица : 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 196.
- ^ а б в Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 693.
- ^ Ђенић Н., Ћирић С., Поповић-Филиповић С., Поводом 130 година постојања Војне болнице у Нишу : - јануар 1878 - јануар 2008, Војносанитетски преглед, вол. 65, год. 2008, бр. 1. стр. 72.
- ^ Први дани нашег војног санитета, година XXVIL, Политика, 06.07.1930, бр. (7960). стр. 5.
- ^ Свечаности у Главној војној болници, година XXVIL, Политика, 07.07.1930, бр. (7961). стр. 7.
- ^ Начелници војномедицинска академије : монографија / уредник Елизабета Ристановић, Београд : Војномедицинска академија, 2009 (Вршац : Миленијум центар). стр. 12.
Литература уреди
- Свечано отварање Главне Војне Болнице, Војно-санитетски гласник = Revue de medicine militaire = Review of military medicine, вол. 1, год. 1930, бр. 3-4. стр. 315-362.
- Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014 (Београд : Војна штампарија)
- Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010 (Београд : Војна штампарија)
- Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007 (Београд : "Филип Вишњић")
- Станојевић Б., Историја српског војног санитета = (Л'хисторие ду сервице де сантé де л'армéе Сербе) ; Наше ратно санитетско искуство = (Нотре еxпéриенце ду сервице де сантé пендант ла гуерре) / написао, прикупио, средио за штампу и издао Влад. [Владимир] Станојевић ; сарадници А. Радосављевић ... и др., Београд : В. Станојевић, 1925 (Београд : Златибор)