Саво Миљановић
Саво Миљановић — Јаран (Лисичине, код Подравске Слатине, 10. јун 1920 — Београд, 10. септембар 1972), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.
| саво миљановић | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 10. јун 1920. | |||||
| Место рођења | Лисичине, код П. Слатине, | |||||
| Датум смрти | 10. септембар 1972. (52 год.) | |||||
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФРЈ | |||||
| Професија | војно лице | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | 1942. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 – 1972. | |||||
| Чин | генерал-мајор | |||||
| Одликовања |
| |||||
Биографија уреди
Рођен је 10. јуна 1920. године у селу Лисичинама, код Подравске Слатине. Пре Другог светског рата се бавио земљорадњом.[1]
Народноослободилачком покрету (НОП) приступио је 1941, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1942. године. У Народноослободилачку борбу ступио је 1942. године и налазио се на дужностима:[1]
- команданта Подравског партизанског одреда
- команданта Источне групе НОП одреда Шестог славонског корпуса
- заменика команданта Дванаесте славонске дивизије
- команданта Осамнаесте славонске ударне бригаде
- команданта Четрдесете дивизије
После ослобођења Југославије, остао је на служби у Југословенској армији. Завршио је Вишу војну академију и Ратну школу ЈНА. У Југословенској народној армији (ЈНА) обављао је дужности: команданта граничне бригаде, начелника штаба дивизије, начелника одсека и одељења у армијској области и наставника у Вишој војној академији ЈНА.[1]
Умро је 10. септембра 1972. године у Београду, и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду. Његов рођени брат био је Никола Миљановић Караула, народни херој.[1]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са сребрним венцем, Орден братства и јединства са сребрним венцем и Орден партизанске звезде са пушкама.[1]
Референце уреди
Литература уреди
- Војна енциклопедија том V. Београд. 1973.
