Сакуља
Сакуља је некадашње насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. није било становника ни домаћинстава. Становништво је 1984. године расељено у више насеља општине Лазаревац.
Сакуља | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Градска општина | Лазаревац |
| Становништво | |
| — 2011. | 0 |
| — густина | 0/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 25′ 00″ С; 20° 20′ 00″ И / 44.416666° С; 20.333333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 161 m |
| Површина | 6,469 km2 |
.svg)  Сакуља Сакуља на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Сакуља је припојена суседном насељу Јунковац и престала формално да постоји.[1]
Положај села уреди
Сакуља спада међу најмања насеља у овој области. Оно је између Медошевца, Јунковаца и Барошевца. Сакуља се дели на крајеве који се називају по родовима, од којих се посебно издвајају Ивковића Крај и Мачјак. Насеље се простире кружно. Најмлађи је Јовића Крај, који је заснован пре шездесет година.
Воде уреди
Извори су: Петровац, од кога отиче поток истог имена; Стублина је на граници према Јунковцу, Растока је извор и поток. Осим поменутих потока кроз село теку још и ови потоци; Дуплиновац, Ревеник, Живковића Поток и Курјачка Бара. За пиће и домаће потребе употребљава се бунарска вода, који не пресушују. За време летњих суша суседна села Јунковац, Зеоке и Медошевац долазе овамо по воду. Безводни крај је Мачјак, до Медошевца.
Земље и шуме уреди
Њиве су на местима која се зову: Ртови до Зеока, Мачјак и Љубичице до Медошевца, Њиве су на Вису до Јунковаца, Кључеви у Брдима, Њиве на Џамији, Ограде и Катин Кључ. Ливаде су у Луци и Лучици. Шума је код Курјачке Баре. Заједничке шуме и утрине нема.
Старине у селу уреди
У потоку Ревенику био је народни збег, и ту, у Јовића Крају, има Црквина, у којој се народ у збегу молио Богу.
У Андрића Крају има трагова старог гробља.
Стари „турски пут“ ишао је преко камене „ћуприје“ на месту Приливку на Турији, пролазио је поред Црквине и даље водио на за Зеоке.
Име селу уреди
По народном казивању село је добилоиме по „сакама“ (двоколица са буретом), јер се одавде у њима односила вода у безводну околину. Верује се да је по томе село добило име Сакуља.
Подаци о селу уреди
Село данас има два гробља; једно је за Јовиће у Јовића Крају а за остале је гробље у Станојевића Крају. У селу је раскопан лигнит, сличан оном у Јунковцу. Литија се носи у Суботу по Тројицама. Заветина се држала сваког Четвртка по Васкрсу па до Спасовдана, а сада се не држи.
По архивским подацима Сакуља се помиње први пут 1811. године. Она је имала 1818. године 13 кућа а данас има 8 родова у 87 кућа.
Демографија уреди
У насељу Сакуља не живи више ни један становник. Насеље је плански расељено јер је испод њега налазиште лигнита које је откривено и експлоатисано[2] као поље Д поља „Колубара“. На месту насеља је сада површински коп.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце уреди
- ^ Васиљевић, Бранка (6. 10. 2019). „Сакуља и Ропочево избрисани с мапе града”. Политика. Приступљено 7. 10. 2019.
- ^ Рудник „појео“ село[мртва веза], 12. октобар 2000., Блиц онлајн Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2017), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
