Само слога Србина спасава
Само слога Србина спасава је незванична крилатица Србије и веома популаран слоган међу Србима, који се често користи као позив на уједињење против спољашњег непријатеља и у вријеме националне кризе. Крилатица представља и једно од значења четири ћириличка слова С која се налазе на штиту српског грба.
Четири ћириличка слова С су заправо огњила, и преузети су из византијске хералдике у средњем вијеку. Народно предање крилатицу приписује Светом Сави, оснивачу Српске православне цркве. Међутим, прави аутор крилатице је Јован Драгашевић, сматрајући, да се четири оцила на српском грбу могу тумачити на овај начин — као скраћеница четири ћириличка слова С.[1]
Поријекло
Поријекло крилатице се налази на тзв. српском крсту или крсту Светог Саве који садржи четири стилизована ћириличка слова С постављена у сва четири угла крста. Крст је настао у 12. вијеку, када се сличан крст налазио на амблему владајуће византијске династије Палеолог. На том крсту се у сваком углу налазило по једно слово β, које је личило на огњило, а слова су представљала акроним „Цар Царева царује над царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).[2] Крилатицу је усвојио Михајло VIII Палеолог када је основао династију Палеолог и крилатица се налазила на византијском новцу и заставама.[3] Византијски историчар Георгије Кодин је погрешно описао амблем као „крст са четири огњила” (грч. σταυρον μετα πυρεκβολων).[4] Крст са огњилима је кориштен и у римско доба, али не као грб или амблем. Неки историчари га повезују са лабарумом, царском заставом Константина Великог.[5] Познат као тетраграм, крст са четири поља (испуњена словима или хералдичким симболима) налазио се на византијском новцу у 6. вијеку, а прихваћен је и од стране крсташа током Сељачког крсташког рата 1096. Међутим, разликовао се од крста који се налазио на амблемима династије Палеолог. [3]
По легенди, употреба српског крста почиње за вријеме Светог Саве, првог архиепископа аутокефалне Српске православне цркве и свеца заштитника Срба, а заснован је на дизајну византијског поријекла.[6] Крилатица „Само слога Србина спасава” се традиционално повезује са њим. Он је то рекао како би позвао Србе да прогласе националну аутономију и започну отпор доминацији Католичке цркве.[7] Ријечи Светог Саве су остале укоријењене међу Србима, а његов крст је прихватило српско племство око 100 година након његове смрти. Историчар Станоје Станојевић тврди да се крст први пут употребљава за вријеме Српског царства, тачније 1345. године, за вријеме владавине цара Душана Силног, док историчар Стојан Новаковић тврди да је прва забиљежена употреба српског крста као националног симбола била 1397. године, за вријеме владавине деспота Стефана Лазаревића.[8]
Српски крст се јавља током Првог српског устанка против Османског царства, од 1804. до 1813. године.[2] Кнез Милош Обреновић користи српски крст као дио војне заставе приликом оснивања прве јединице регуларне српске војске 1825. године.[9] Крст се налазио и на застави и грбу Кнежевине Србије од 1836. Представљао је везу са средњовјековним српским царством и симбол српске улоге у одбрани хришћанства од Османског царства у 14. вијеку.[2]
Савремена употреба
Биљана Вановска тврди да је акроним СССС на почетку значио „Србија сама себе спасила”, и да је касније добио значење „Само слога Србина спасава”, одражавајући све већи српски страх од унутрашњих непријатеља.[10][11] Акроним се налази и на црногорским капа које су дио црногорске народне ношње.[12]
Српски предсједник Слободан Милошевић 1989. године је одржао чувени говор на Газиместану испред великог, каменог православног крста на коме се налазио акроним.[13] Акроним са крстом се налазио на ознакама Српске војске Крајине током Рата у Хрватској и на ознакама Војске Републике Српске током Рата у Босни и Херцеговини.[2] Крста са четири ћириличка слова С се налазио и на авионима Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране ВРС.[14] Током и након Рата у БиХ регистарске таблице на аутомобилима у Српској су имале ознаку са четири ћириличка С, али су те таблице замијењене садашњим.[15]
Српски пјевач и текстописац Бора Ђорђевић крилатицу је искористио за назив пјесме Само слога Србина спасава, коју је написао током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије.[16]
Референце
- ^ Радојчић 2011, стр. 447.
- ^ а б в г Meyer 2006, стр. 204.
- ^ а б Atlagić 1997, стр. 2.
- ^ Atlagić 1997, стр. 3.
- ^ Atlagić 1997, стр. 1.
- ^ Falina 2013, стр. 243.
- ^ Merrill 2001, стр. 161.
- ^ Atlagić 1997, стр. 4–5.
- ^ Posebna izdanja 295. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. 1957. стр. 133.
- ^ Vankovska 2000, стр. 6–7.
- ^ MacDonald 2002, стр. 70–71.
- ^ Jovanovich 2003, стр. 5.
- ^ Sells 1998, стр. 86–87.
- ^ Elliott & Cochrane 1998, стр. 20.
- ^ Oliver 2005, стр. 154.
- ^ Vidić–Rasmussen 2007, стр. 65.
Литература
- Atlagić, Marko (1997). „Крст са оцилима қао хералдички симбол” (PDF). Pristina: Baština. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 01. 2021. г. Приступљено 05. 07. 2015.
- Cohen, Roger (1998). Hearts Grown Brutal: Sagas of Sarajevo. New York: Random House. ISBN 978-0-307-76635-9.
- Elliott, Stuart; Cochrane, John (1998). Military Aircraft Insignia of the World. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-1-85310-873-0.
- Falina, Maria (2013). „Religion Visible and Invisible”. Ур.: Berezhnaya, Liliya; Schmitt, Christian. Iconic Turns: Nation and Religion in Eastern European Cinema Since 1989. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-25081-9.
- Jovanovich, William (2003). The Temper of the West: A Memoir. Columbia, South Carolina: University of South Carolina Press. ISBN 978-1-57003-530-2.
- MacDonald, David Bruce (2002). Balkan Holocausts?: Serbian and Croatian Victim-Centered Propaganda and the War in Yugoslavia. Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6467-8.
- Merrill, Christopher (2001). Only the Nails Remain: Scenes from the Balkan Wars. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. 0-7425-1686-5.
- Meyer, Therese-Marie (2006). Where Fiction Ends: Four Scandals of Literary Identity Construction. Würzburg: Königshausen & Neumann. ISBN 978-3-8260-3164-9.
- Oliver, Ian (2005). War and Peace in the Balkans: The Diplomacy of Conflict in the Former Yugoslavia. London: I.B.Tauris. ISBN 978-1-85043-889-2.
- Rieff, David (1996). Slaughterhouse: Bosnia and the Failure of the West. New York: Simon and Schuster. ISBN 978-1-4767-3788-1.
- Sells, Michael A. (1998). The Bridge Betrayed: Religion and Genocide in Bosnia. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 978-0-520-92209-9.
- Vankovska, Biljana (2000). „Civil–Military Relations in the Third Yugoslavia”. Copenhagen: Copenhagen Peace Research Institute. ISSN 1397-0895.
- Buchanan, Donna A., ур. (2007). „Bosnian and Serbian Popular Music in the 1990s: Divergent Paths, Conflicting Meanings and Shared Sentiments”. Balkan popular culture and the Ottoman ecumene : music, image, and regional political discourse. Lanham, Md.: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6021-6.
- Радојчић, Стеван (2011). „Космометрија Јована Драгашевића” (PDF). Зборник радова конференције “Развој астрономије код Срба VI”, Београд, 22—26. април 2010 (ур. М. С. Димитријевић). Београд: Публикација Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ (10): 439—450.
