Сачеле

Сачеле
Săcele
Сачеле; Săcele
	Поглед на град
	Грб
Административни подаци
Држава	Румунија
Округ	Брашов
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	30.798
Географске карактеристике
Координате	45° 37′ 12″ С; 25° 42′ 35″ И / 45.62° С; 25.709722° И
Површина	261,51 km2
	Сачеле Сачеле на карти Румуније
Остали подаци
Градоначелник	Раду Флореа Нистор
Веб-сајт
	www.municipiulsacele.ro

Сачеле (рум. Săcele, мађ. Szecseleváros, нем. Siebendörfer) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Сачеле је трећи по важности град округа Брашов.

Сачеле је према последњем попису из 2002. имала 29.915 становника.

Географија уреди

Град Сачеле налази се у југоисточном делу историјске покрајине Трансилваније, око 15 km југоисточно до Брашова. Заправо, Сачеле је предграђе Брашова.

Сачеле се налази у пространој и плодној котлини реке Олт. Јужно од града издижу се Карпати, а северно се издиже побрђе средишње Трансилваније. Насеље се образовало на стратешки важном излазу из кланца који преко превоја Предеал повезује Трансилванију са Влашком.

Историја уреди

Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године постојало је место Ботфалва југоисточно од града Брашова. Данас је то насеље у оквиру града Сачеле, под именом Бациу. У некад самосталном селу било је 1846. године127 православних породица. Православни парох је био тада поп Димитрије Поповић. Такође је источно од Брашова било село звано Хоцуфалва, које је сада као и поменути Бациу (али без задржаног имена) исто у оквиру града Сачеле, као насеље. У Хоцуфалви је 1846. године било 500 породица, које је ослуживало неколико свештеника. Били су то пароси, поп Алексије Верза, поп Еремија Верза, поп Њагој Попиа и поп Јован Мартиновић.^[3]

Становништво уреди

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се повећао.

Демографија
1966.	1977.	1992.	2002.	2011.
22.809	30.551	30.226	29.967	30.798

Матични Румуни чине већину градског становништва Сачелеа (73%), а од мањина присутни су Мађари (21%) и Роми (6%). До средине 20. века у граду су били бројни и Јевреји и Немци.

Референце уреди

^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.