Свети Валентин
Свети Валентин је био епископ и мученик, а живео је у 3. веку. Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије II.
Верује се да је разлог погубљења био тај што је Клаудије веровао да су неожењени мушкарци бољи војници и није желео да се они жене док трају ратови, док се бискуп Валентин противио томе и организовао је тајна венчања за која је Клаудије сазнао. Због тога је бачен у тамницу и над њиме је извршена смртна казна 14. фебруара.[1][2]
Касније је цар Јулије I у 4. веку над његовим гробом подигао базилику, и од се тада тај светац почео славити међу хришћанима.
У 15. веку је овај светац повезан са празником заљубљених (дан заљубљених), што се одржало до данас.
Дан Светог Валентина код католика је 14. фебруар.
Историја уреди
Зашто је Дан заљубљених, дан свеца Валентин смештен средином фебруара? Веза према том датуму, том добу могу бити следеће:
Код Старих Грка је од средине јануара до средине фебруара био месец Гамелион у којем се обележавала светост брака Хере и Зевса.
У Античком Риму је 15. фебруар био дан кад се славио Луперкус, бог плодности (често приказиван полуго, обучен у кожу јарца). Девојка коју би глумац који је персонификовао Луперкуса дотакнуо, била би уверена како ће бити плодна.[3]
У средњем је веку средина фебруара је била традиционално сматрана као доба кад се паре птице.
1537. године енглески краљ Хенри VII званично је прогласио 14.фебруар за празник Светог Валентина.
Црква и дан Св. Валентина уреди
Све до 1969. године дан Св. Валентина је био укључен као стандардни дан кад се славио дан свеца - 14. фебруара. Али тај је дан избрисан из католичког календара због жеље за смањењем броја светих дана код оних светаца код којих није било историјских чињеница повезаности дана и свеца.
Православна црква и свети Валентин уреди
Православна црква светог Валентина прославља 30. јула по старом, односно 12. августа по новом календару с још једном разликом да се овај светитељ у православној цркви не прославља као заштитник заљубљених.[1]
Из Охридског пролога владике Николаја Велимировића: Свештеномученик Валентин. Био епископ у Италијанском граду Интерамни. Исцелио од болести брата трибуна римског Фронтана. Кад се разболи син познатог филозофа Кратона, Херимон, то по саветовању Фронтоновом позва Кратон епископа Валентина у Рим. Херимон беше сав згрчен, тако да му глава беше савијена међу колена. Валентин се затвори у собу са болесником, и сву ноћ проведе у молитви. Сутрадан изведе Херимона потпуно здрава и предаде оцу. Тада се крсти Кратон са целим домом својим и са три ученика своја. Херимон остави дом очев и оде са Валентином. У том се крсти и син епарха римског, Авундије. Разјарен због овога епарх ухвати Валентина, и после мучења посече мачем. Посечени беху тада и она три ученика Кратонова: Прокул, Евив и Аполоније. Њихова тела узе Авундије и чесно сахрани. Сви пострадаше 273. године и посташе грађани царства небеског.
Занимљивости уреди
Уобичајено је да се за дан Св. Валентина шаљу љубавна писма, али она према традицији не би требало да буду потписана!
У Шекспировом Хамлету спомиње се реченица: „Сутра је Дан св. Валентина“.
Референце уреди
