Светогорск
Светогорск (рус. Светогорск), до 1948. Енсо (рус. Энсо; фин. Enso) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северозападном делу Лењинградске области, на подручју Виборшког рејона. Један је од значајнијих граничних прелаза између Русије и Финске.
| Светогорск Светогорск, Enso | |
|---|---|
 Финска вила у Светогорску се налази на листи културног наслеђа Русије | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Виборшки рејон |
| Основан | 1887. |
| Статус града | 1948. |
| Стара имена | Енсо (до 1948) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 15.827 |
| — густина | 319,48 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 61° 06′ 30″ С; 28° 51′ 30″ И / 61.108333° С; 28.858333° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 44 m |
| Површина | 49,54 km2 |
.svg)  Светогорск Светогорск на карти Русије | |
 Светогорск Светогорск на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 188990 |
| Позивни број | (+7) 81378 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 215 554 |
| ОКТМО код | 41 615 114 056 |
| Веб-сајт | |
| svetogorsk-city.ru/ | |
.png)
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 15.827 становника.
Географија уреди
Град Светогорск се налази на десној обали реке Вуоксе, у северном делу Карелијске превлаке, на око 188 km северозападно од Санкт Петербурга. Најближе градско насеље му је финска Иматра која се налази на свега 12 km западније. Најсеверније је то градско насеље Лењинградске области.
Гранични прелаз са Финском Иматра-Светогорск који се налази око једног километра северозападно од градског средишта, отворен је 1947. године.
Историја уреди
Насеље је 1887. године основао фински племић и индустријалац барон Ади Стандершелд (1855—1935) који је на том подручју купио око 16 хектара земље.[1] Барон је на свом земљишту отворио фабрику за производњу целулозе, а убрзо је око фабрике основано и насеље чији становници су били запослени у истој. Новоосновано насеље добило је име Енсо (фин. Enso, „првенац”). С временом фабрика је проширила своју делатност и на производњу картона и папира и за кратко време је постала једна од највећих фабрика за производњу папира у тадашњој Финској.
Сходно одредбама Московског мира потписаног 13. марта 1940, а којим је окончан Зимски рат, највећи део дотадашње Виборшке губерније потпао је под власт Совјетског Савеза. Иако је према одредбама мировног споразума Енсо требало да припадне Финској, совјетска Црвена армија је пар дана касније, 20. марта упала у град и инкорпорирала га у свој састав. Све до рата Енсо је био део општине Јаски.
Током трајања тзв Настављеног рата насеље је било под опсадом финске армије од 21. августа 1941. до 24. септембра 1944. године када је коначно враћено у састав Совјетског Савеза.
У складу са политиком русификације топонимије на подручју Карелијске превлаке насеље Енсо је 1948. године преименовано у Светогорск, а исте године додељен му је и административни статус званичног града. Три године касније и фабрика „Енсо” је преименована у Светогорски комбинат целулозе и папира. Модерна фабрика за производњу папира у Светогорску је највећи привредни ибјекат у граду и уједно једна од највећих фабрика тог типа у целој земљи.
Становништво уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живео 15.981 становник, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 15.827 становника.[2]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 10.448 | 9.623 | 12.990 | 15.594[3] | 15.698[4] | 15.981[5] | 15.827 |
По броју становника Светогорск се 2014. налазио на 766. месту међу 1.100 градова Руске Федерације.
Привреда уреди
Недалеко од града на реци Вуокси налази се Светогорска хидроелектрана капацитета 554,6 kW·h електричне енергије.
Партнерски градови уреди
Град Светогорск има потписане уговоре о партнерству и сарадњи са следећим градовима:
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Enso — Светогорск история города.[мртва веза]
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт
- Светогорск у енциклопедији „Мој град”
- Историја Светогорска Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2015)
