Северина (певачица)

хрватска поп певачица

Северина Вучковић (Сплит, 21. април 1972), позната само као Северина, хрватска је поп и поп-фолк певачица.

Северина
Северина (2008)
Лични подаци
Име по рођењуСеверина Вучковић
Друга именаСеве[1]
Датум рођења(1972-04-21)21. април 1972.(52 год.)
Место рођењаСплит, СР Хрватска, СФР Југославија
Занимање
Музички рад
Активни период1989—данас
Жанрови
Остало
Веб-сајтseverina.com

Биографија

Рођена је 21. априла 1972. године у Сплиту, има две сестре. Са 10 година је наступала у мјузиклу „Фране Штрапало“. Похађала је средњу музичку школу у Сплиту, и са 17 година почиње професионалну певачку каријеру. Објавила је 12 албума и сарађивала је са многима, као, на пример, Арсеном Дедићем, Џибонијем, Никшом Братошом и Жељком Бебеком. Северина се у јавности појављује и као манекенка, водитељка, и глумица. Године 2003, наступа у ријечком Хрватском народном казалишту у главној улози рок опере „Каролина Ријечка“,[2] а 2004. године с редитељем Пеђом Личином снима филм „Гдје је нестала Словенија?“.[3]

Након вишегодишње паузе, 2004. године објављује албум Severgreen. Године 2006, је учествовала на Дори, такмичењу за представника на Песми Евровизије,[4] и победила са песмом „Моја штикла“,[5] са којом је представљала Хрватску на Песми Евровизије 2006. у Атини, освојивши 13. место. Песму је написао Борис Новковић, текст Северина Вучковић, а аранжман Горан Бреговић.[6]

Дана 20. фебруара 2012. године, Северина је у Сплиту родила своје прво дете, сина Александра, из ванбрачне заједнице са Миланом Поповићем.[7] Исте године, у децембру, објављује нови студијски албум Добродошао у клуб у издању дискографске куће Далас рекордс. Са албума је издато неколико успешних синглова: „Бред Пит“, „Италиана“, „Град без људи“, „Узбуна“ и други. После успешног албума, креће на велику регионалну Турнеју Добродошао у клуб која ће посетити земље западног Балкана. Турнеја је почела концертом у Ријеци 23. марта 2013. године[8][9]

На лето 2014, снимила је песму „Uno momento“ у дуету са Министаркама која је постала други највећи успех у регији по броју прегледа са преко 100 милиона на сајту Јутјуб.[10]

Северина се 25. септембра 2015. године венчала са некадашњим фудбалером Игором Којићем, сином певача Драгана Којића Кебе.

Појављује се и у филму Последњи Србин у Хрватској у улози Франческе Гамбини де ла Норде.[11][12]

Скандал

Хрватски веб сајт „index.hr“ је 2004. године дошао до приватног снимка сексуалног чина између Северине и њеног тадашњег дечка, Милана Лучића.[13][14] Веб-сајт је јуну 2004. године објавио снимке из филма. Северина је покренула тужбу против сајта због нарушавања приватности и тражила одштету од 75.000 куна. Суд је, међутим, одбацио оптужбе.

Дискографија

Видеографија

Видеоспот Година Режисер
Води ме на плес [16] 1990
Кад си сам 1992
Закуни се љубави
Далматинка 1993
Paloma Nera
Моја ствар 1996
Од рођендана до рођендана
Дјевојка са села 1998
Пријатељице
Растајем се од живота
Анте 1999
Ја само пјевам
Додирни ми кољена
Крени
Да си мој
Мала је дала 2001
Поглед испод обрва Предраг Личина
Криви спој
Вирујен у те
Адам и Сева 2004
Хрватица Предраг Личина
Моја штикла 2006 Радислав Јованов Гонзо
Гас, гас 2008 Радислав Јованов Гонзо
Мушкарци само треба курва Дарко Дриновац
Гаде Дарко Дриновац
Хаљиница боја лиле Дарко Дриновац
Тридесете Виктор Драго
Лола 2010 Вижуал инфинити
Brad Pitt 2011 Дарко Дриновац
Град без људи Дарко Дриновац
Italiana 2012 Дарко Дриновац
Узбуна Дафне Јемершић / Предраг Личина
Hurem 2013 Доријан Колунџија / Галерија12
Добродошао у клуб Марко Грубишић
Алкатраз 2014 Дино Сенчар
Uno momento Андреј Илић
Море туге Милош Надаждин
Генерале Ведад Јашаревић
Calimero 2015 Дафне Јемершић
Шта је свит Дарко Дриновац
Секунде 2016 Петар Пашић
Силикони Петар Пашић
Као 2017 Дарко Дриновац
Отрове Петар Пашић
Мртав без мене Дарко Дриновац
Куда за викенд
Хазард Лазар Богдановић / Љуба
Унапријед готово 2018 Дарко Дриновац
Од лета до лета Милиграм мјузик продакшон
Туторијал Петар Пашић
Магија Анже Шкрубе
Имаш право Дарко Дриновац
Хало 2019 Петар Пашић / Љуба
Кума Mihoci / Дарко Дриновац
Мирна Дафне Јемершић
Фатаморгана Љуба
Далеко ти кућа Љуба
Лоша Алексеј Фигуров
Рођено моје Нејц Левстик
Фалиш ми 2022 Немања Новаковић

Референце

  1. ^ Braun, Andreas; Wengert, Veronika; Eisenschmid, Rainer, ур. (2011). Kroatische Adriaküste, Dalmatien: mit Special-Guide Mal anders übernachten. Baedeker-Allianz-Reiseführer (4. Aufl изд.). Ostfildern: Baedeker. ISBN 978-3-8297-1247-7. 
  2. ^ „Kolo Matice hrvatske”. 4. 2005: 265. 
  3. ^ Autor: Portal Jutarnji.hr (26. 1. 2007). „Чак три премијере Глембајевих у ријечком ХНК”. Jutarnji.hr. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  4. ^ Beissinger, Margaret H.; Rădulescu, Speranţa; Giurchescu, Anca, ур. (2016). Manele in Romania: cultural expression and social meaning in Balkan popular music. Europea. Lanham Boulder New York London: Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-6708-4. 
  5. ^ Mazierska, Ewa; Győri, Zsolt, ур. (2019). Eastern European popular music in a transnational context: beyond the borders. Palgrave European film and media studies. Cham: Palgrave Macmillan. ISBN 978-3-030-17034-9. 
  6. ^ Obregón, Antonio (2022-05-17), „The Eurovision Song Contest: An Academic Phenomenon”, The Eurovision Song Contest as a Cultural Phenomenon, Routledge, стр. 18—35, ISBN 978-1-003-18893-3, doi:10.4324/9781003188933-3, Приступљено 2023-11-08 
  7. ^ Severina rodila sina Aleksandra Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
  8. ^ „Severina postavila nove koncertne standarde”. Sevefanclub.com. 26. 3. 2013. Архивирано из оригинала 4. 5. 2013. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  9. ^ „Seve iz Rijeke krenula na Dobrodošao u klub turneju”. Tracara.com. 24. 3. 2013. Приступљено 5. 4. 2013. 
  10. ^ SEVERINA FEAT. MINISTARKE - UNO MOMENTO (OFFICIAL VIDEO), Приступљено 28. 8. 2017.
  11. ^ „"Poslednji Srbin u Hrvatskoj": Zašto Srbi, a ne Mađari ili Italijani?”. Blic. 7. 3. 2019. Приступљено 7. 3. 2019. 
  12. ^ Posljednji Srbin u Hrvatskoj на сајту IMDb (језик: енглески)
  13. ^ Čvoro, Uroš (2016-03-03). Turbo-folk Music and Cultural Representations of National Identity in Former Yugoslavia (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-317-00607-7. 
  14. ^ Esquire. 142: 139.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  15. ^ а б в г Yoffe, Mark, ур. (2005). Rock 'n' roll and nationalism: a multinational perspective. Newcastle: Cambridge Scholars Press. ISBN 978-1-904303-56-5. 
  16. ^ „Biseri treće dekade”. Слободна Далмација. 29. 6. 1990. 

Спољашње везе