Сегбани (перс. Segban) су били плаћеници, ирегуларне трупе, у Османском царству, а посебно у Анатолији. Секбани, попут влашких Сејмена били су сви „тјуфекђија” (наоружани пушкама). У 17. веку ватрено оружје је постало доступно и раширено. У Јаничарском корпусу формирана је посебна дивизија „Сегбанли Сејмeна”, који су се борили за османског султана, као део његове страже. [1]

Крајем 16. века, током Османско-персијског рата (1578–1590) акумулирана је велика количина секбана, тако да су после тога настала два сукоба, Османско-персијски рат (1603–1618) и Османско-персијски рат (1623–1639). Употреба ових трупа имала је тешке последице, велики број секбана остаје без посла или средстава за живот. Као резултат тога, многи од ових војника претварају се у разбојнике и пљачкају већи део Анатолије између 1596. и 1610. године.[2]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ История на Османската империя; Терминологичен речник, стр. 341 и 342, автор: Ахмед Садулов. ISBN 978-954-9541-53-3.
  2. ^ V. J. Parry (1976). A History of the Ottoman Empire to 1730. Cambridge University Press Archive. стр. 141. Приступљено 09. 08. 2019.