Википедија

Седми словеначки корпус НОВЈ

Седми словеначки корпус НОВЈ формиран је у 3. октобра 1943. године. При формирању, у његов су састав ушле Четрнаеста, Петнаеста и Осамнаеста словеначка дивизија НОВЈ. Први командант корпуса био је Рајко Танасковић, а политички комесар Јоже Брилеј.

Седми словеначки корпус
Југословенска партизанска застава
Постојање3. октобар 1944.
Формација14. словеначка дивизија
15. словеначка дивизија
18. словеначка дивизија
Јачина11.500 бораца и официра[тражи се извор]
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
ОдликовањаОрден слободе Републике Словеније
Команданти
КомандантРајко Танасковић
Политички комесарЈоже Брилеј

Корпус је дејствовао на подручју Долењске, Нотрањске и словеначког дела Истре.

Борбени пут корпуса уреди

У другој фази немачке Октобарске офанзиве, у првој половини октобра 1943. године, 14. дивизија Седмог корпуса водила је тешке борбе против немачких снага дуж пруге Ракек–Шемпетер–Илирска Бистрица и у Бркинима, а затим су све дивизије корпуса прешле у противнапад на немачка упоришта на периферији слободне територије Долењске и Нотрањске. У трећој фази офанзиве, од 15. октобра до 12. новембра, јединице корпуса водиле су тешке борбе против надмоћних немачких снага и 1200 словеначких домобрана. Средином новембра, снаге корпуса су поновоно прешле у противнапад, опколиле немачки гарнизон у Новом Месту, ликвидирале многа, у офанзиви успостављена упоришта словеначког домобранства и ослободиле највећи део привремено изгубљене слободне територије (Бела крајина, Кочевско подручје, Рибнишка, Лошка и Церкнишка долина, Блошка планота и већи део Долењске између реке Крке и немачке демаркационе линије. Немачке снаге су задржале само Љубљану, Ново Место, Кочевје у упоришта дуж пруге Љубљана–Ријека и Шемпетер–Трст.

У другој половини новембра, 18. дивизија је била пребачена у Горски котар где је садејствовала Тринаестој приморско-горанској дивизији у уништењу многих усташко-домобранских и немачких упоришта. У Словенију се вратила крајем јануара 1944. године. Крајем 1943. године, из састава корпуса је изашла 14. дивизија, која је у јануару 1944. преко Хрватске упућена у Штајерску.

У 1944. години, главна активност јединица корпуса била је усмерена на рушење комуникација у Долењској и Нотрањској, које је непријатељ у међувремену настојао да оправи. Стално су нападани немачки транспорти и упоришта квислиншких снага. Наредбом Главног штаба Словеније од 2. фебруара 1944. године у Штабу корпуса били су офрмирани оперативни одсек, обавештајни центар, одсек за кадрове, одсек за везе, интендатура, санитетски, пропагандни, судски одсек и одсек за позадину. Нешто касније је за обављање војнопозадинских послова на војишном простору корпуса била образована посебна корпусна војна област од Белокрањског, Долењског, Нотрањског и Истарског војног подручја. У лето 1944. године, образован је Гарнизон Седмог корпуса као јединица и школа за новомобилисане борце, који су, после краће војно-политичке обуке, упућивани у оперативне јединице.

Веће акције корпуса у првој половини 1944. године биле су напад на домобранска упоришта Зденску Вас и Велике Лашче крајем фебруара, неуспели напад на јако немачко-домобранско упориште Рибницу 19. и 20. априла, мајска офанзива у Сувој крајини и на сектору Требња, кад су ликвидирана немачко-домобранска упоришта у Добрави, Добрничу, Жужемберку, Требњу, Мирној Печи, Тржишчу и Св. Јурију. Због сталног рушења железничких пруга и објеката на њима, немачки војници нису успели да оспособе за саобраћај пруге Љубљана–Ново Место–Карловац, Љубљана–Кочевје и Требње–Севница, а пруга Љубљана–Трст радила је само 1/8 пропусне моћи. Напади на комуникације извођени су и у другој половини 1944. године.

До краја рата, јединице Седмог корпуса стално су се бориле против немачких и квислиншких снага, које су због већих потреба обезбеђења комуникација и транспорта јачале из месеца у месец што се више примицао немачки фронт границама Рајха. Нарочито тешке борбе вођене су за одбрану слободне територије Беле крајине у другој половини новембра 1944, на подручју Кочевја и Новог Места, када су сломљени јаки напади немачких и домобранских јединица. У тим борбама су обе стране имале знатне губитке, а словеначким домобранима нанети су одлучујући порази.

У априлу 1945. године, корпус је ушао у састав Четврте армије ЈА и учествовао у завршним операцијама. До 4. маја, ослободио је кочевско подручје, до 6. маја Долењску, и у садејству с 29. херцеговачком дивизијом Љубљану од 8. до 9. маја. Од краја децембра 1944, у саставу корпуса борила се италијанска партизанска бригада „Фонтанот“ и Аустријски батаљон, а од друге половине априла 1945. италијанска дивизија „Гарибалди Натисоне“ (крајем априла са бригадом „Фонтанот“ реорганизована у дивизију „Гарибалди“). Штаб корпуса расформиран је 21. маја 1945. године, а 15. и 18. дивизија ушле су су састав Треће армије ЈА.

Одликовања уреди

Указом председника Републике Словеније, 2005. године, Седми словеначки корпус НОВЈ одликован је Златним орденом слободе Републике Словеније, највишим словеначким одликовањем.

Литература уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Седми_словеначки_корпус_НОВЈ&oldid=27003877”