Сива мухарица (лат. Muscicapa striata) птица је из реда птица певачица из породице муварица. Размножава се у већем делу Европе и у палеарктичкој зони у Сибиру, а мигрира у Африку и југозападну Азију где проводи зиму. Иако постоји мали ризик од нестанка врсте, број примерака сиве мухарице опада на светском нивоу.

Сива мухарица
Сива мухарица у Чешкој
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Muscicapidae
Род: Muscicapa
Врста:
M. striata
Биномно име
Muscicapa striata
(Палас, 1764)
Распрострањеност Сиве мухарице
  Размножавање
  Прелет
  Привремено станиште
Cuculus canorus canorus + Muscicapa striata

Ова птица је необичног изгледа са дугим крилима и репом. Одрасли примеерци имају сиво смеђе горње делове тела и беле потколенице са пругастим грудима.[2] Ноге су им кратке и црне, а реп је црне боје, широк и шиљаст. Млади примерци ове врсте су смеђи.

Опште карактеристике уреди

Сива мухарица је мала витка птица дужине око 14,5 цм и тежине од 14 до 20 г. Горњи део тела јој је прљаво сиво и смеђе боје и сиве ноге. Глава грло и груди су прошарани смеђом бојом, док су јој крила и перје уоквирени бледим ивицама.[3] Млади примерци имају окер-тамне мрље на врху тела и смеђе туфне на доњем делу тела.[4][5]

Ова врста обично настањује листопадне шуме, паркове и баште. Граде отворено гнездо у одговарајућем удубљењу, а полажу од 4 до 6 јаја. Већина европских примерака сиве мухарице не може разликовати своја од туђих јаја. Шарена мухарица показује одлично препознавање јаја.[6]

Студија спроведена на две различите локације у јужној Енглеској открила је да једну трећину свих гнезда напдају предатори. Креја је најчешћи предатор и често једе јаја и младе примерке сиве мухарице. Такође, један од честих предатора сиве мухарице је домаћа мачка.[7]

Таксономија уреди

Сиву мухарицу је 1764. године описао немачки природњак Петер Симон Палас и дао јој биномно име Motacilla striata.[8][9][10]

Име рода Muscicapa долази од латинске речи musca што озвачава муву. Специфични епитет striata потиче од латинске речи striatus која значи „пругасти”.[11]

Постоји пет признатих подврста сиве мухарице и све зиму проводе у јужној Африци[12][4]:

  • M. s. striata (Палас, 1764), настањује пределе од Европе до западног Сибира, северозападне Африке
  • M. s. inexpectata (Дементијев, 1932), настањује Крим
  • M. s. neumanni (Поче, 1904), настањује острва Егејског мора, преко Блистог истока, Кавказа, севетног Ирана и централног Сибира
  • M. s. sarudnyi (Снигиревски, 1928), настањује источни Иран и Туркменистан до централне Азије и северног Пакистана
  • M. s. mongola (Портенко, 1955), настањује Монголију и јужни и централни Сибир

Претходно су препознате још две подврсте, M. s. tyrrhenica и M. s. balearica. Међутим, молекуларна филогенетска студија објављена 2016. године открила је да су генетски слични једни другима, али да се значајно разликују од осталих подврста. Аутори су предложили да се ове острвске подврсте размотре као посебна врста.[13] Међународни орнитолошки савез поделила је ове врсте и она је позната као (Muscicapa tyrrhenica, док остали таксономисти сматрају да је то непотребно.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ BirdLife International (2012). Muscicapa striata. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ „Spotted Flycatcher”. Wildlife in Norfolk. Norfolk Wildlife Trust. Приступљено 3. 5. 2019. 
  3. ^ Snow, D.W.; Perrins, C.M., ур. (1998). „Spotted Flycatcher (Muscicapa striata)”. The Birds of the Western Palearctic. Concise Edition. Volume 2: Passerines. Oxford: Oxford University Press. стр. 1349—1352. ISBN 0-19-850188-9. 
  4. ^ а б Taylor, B. „Spotted Flycatcher (Muscicapa striata)”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J.; Christie, D.A.; de Juana, E. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 17. 6. 2016. (потребна претплата)
  5. ^ Viganò, M.; Corso, A. (2015). „Morphological differences between two subspecies of spotted flycatcher Muscicapa striata (Pallas, 1764) (Passeriformes Muscicapidae)” (PDF). Biodiversity Journal. 6 (1): 271—284. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 05. 2021. г. Приступљено 18. 07. 2020. 
  6. ^ Davies, N. B.; Brooke, M. de L. (1989). „An experimental study of co-evolution between the Cuckoo, Cuculus canorus, and its hosts. I. Host egg discrimination”. Journal of Animal Ecology. 58 (1): 207—224. JSTOR 4995. doi:10.2307/4995. 
  7. ^ Stevens, D.K.; Anderson, G.Q.A.; Grice, P.V.; Norris, K.; Butcher, N. (2008). „Predators of Spotted Flycatcher Muscicapa striata nests in southern England as determined by digital nest-cameras”. Bird Study. 55 (2): 179—187. doi:10.1080/00063650809461520 . 
  8. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William (1986). Check-list of Birds of the World. Volume 11. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 314. 
  9. ^ Sherborn, C. Davies (1905). „The new species of birds in Vroeg's catalogue, 1764”. Smithsonian Miscellaneous Collections. 47: 332–341 [336].  Includes a transcript of the 1764 text.
  10. ^ Rookmaaker, L.C.; Pieters, F.F.J.M. (2000). „Birds in the sales catalogue of Adriaan Vroeg (1764) described by Pallas and Vosmaer”. Contributions to Zoology. 69 (4): 271—277. 
  11. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 260, 367. ISBN 978-1-4081-2501-4. .
  12. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2016). „Chats, Old World flycatchers”. World Bird List Version 6.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 20. 5. 2016. 
  13. ^ Pons, J.-M.; Thibault, J.-C.; Aymí, R.; Grussu, M.; Muntaner, J.; Olioso, G.; Sunyer, J.R.; Touihri, M.; Fuchs, J. (2016). „The role of western Mediterranean islands in the evolutionary diversification of the spotted flycatcher Muscicapa striata, a long-distance migratory passerine species”. Journal of Avian Biology. 47: 386—398. doi:10.1111/jav.00859. 

Спољашње везе уреди