Сима Милошевић
Др Сима Милошевић (Каменари, код Херцег Новог, 5. септембар 1896 — околина Тјентишта, јун 1943) био је лекар, учесник Народноослободилачке борбе и члан Извршног одбора АВНОЈ-а.
| сима милошевић | |
|---|---|
 Др Сима Милошевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. септембар 1896. |
| Место рођења | Каменари, код Херцег Новог, Аустроугарска |
| Датум смрти | јун 1943. (46 год.) |
| Место смрти | околина Тјентишта, НД Хрватска |
| Професија | лекар |
| Породица | |
| Супружник | Олга Милошевић |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1942. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије 1941—1943. |
| У току НОБ | члан Извршног одбора АВНОЈ-а |
Биографија уреди
Рођен је 5. септембра 1896. године у селу Каменари, у Боки Которској. Гимназију је завршио у Задру. Као младић, крајем Првог светског рата, помагао је побуну морнара у Боки Которској.[1]
Почетком 20-их година био је члан Југословенске демократске странке (ЈДС) и врло активан у раду демократске студентске организације; у Београду је две године био председник студентског удружења „Побратимство”. Године 1923. је на конгресу југословенских студената демократа изабран за предсједника централне организације и на тој функцији био до 1925; приликом расцјепа у Демократској странци прешао је са групом око Светозара Прибићевића у новоосновану Самосталну демократску странку (СДС). Докторирао је 1926. године, а потом је у Хамбургу и Паризу специјализовао бактериологију. Од 1927. године радио је у Централном хигијенском заводу у Београду (данас Институт за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут”).[1] За професора на Медицинском факултету Београдског универзитета изабран је 1938, а исте године је постао и уредник медицинског часописа „Медицински преглед”. Као лекар и професор био је привржен студентском револуционарном покрету, због чега је хапшен 1933. и 1939. године. Интензивно се бавио научним радом и написао је око 70 научних радова из области медицине, који су објављени у земљи и иностранству.[1]
Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1942. године. Најпре је радио при Главном штабу НОП одреда Црне Горе, Боке и Санџака и руководио санитетском службом на ослобођеној територији. Председавао је Скупштином црногорских и бокељских родољуба у манастиру Острогу, 8. фебруара 1942. године.
Био је већник Првог заседања АВНОЈ-а, одржаног 26. новембра 1942. године у Бихаћу, на коме је изабран за члана Извршног одбора Антифашистичког ваћа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ).
За време Пете непријатељске офанзиве, јуна 1943. године, био је тешко рањен и пребачен у село Врбницу. Тамо су га, заједно са песником Иваном Гораном Ковачићем, четници заробили и убили.[1]
Указом Председништва АВНОЈ-а постхумно је 6. јула 1945. одликован Орденом заслуга за народ првог реда.[2]
По њему је названа предшколска установа „Др Сима Милошевић” у Земуну као и Дом здравља „Др Симо Милошевић“ Чукарица.
Референце уреди
Литература уреди
- Мала енциклопедија Просвета том II. Београд: Просвета. 1978. COBISS.SR 445959
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
