Синђелићев трг у Нишу

трг у Нишу

Синђелићев трг у Нишу једна је од важних културних, пословно-административних и амбијенталних целина и раскрсница магистралних путева ка северу, југу, истоку и западу Србије, у градској општини Медијана.

Синђелићев трг са раскрсницом магистралних путева ка северу, југу, истоку и западу Србије

Трг се налази у ужем централном градском језгру, оивичен стамбеним зградама, зградом Народног позоришта, Домом војске и зградом Суда, које заједно са мањом парковском поврђином доминирају овим простором. Трг пресецају две магистралне саобраћајнице и две „слепа“ улице, претворене у пешећку зону и паркиралиште, и једини у сприлаз стамбеним зградама размештеним по ободу трга. Са северне стране парковске површине, и најлепшег дела трга, налази се „мини“ бензинска пумпа, која би након измешатњем дала тргу лепши изглед, и отворила поглед ка репрезентативном објекту из прошлог века.

Положај уреди

Означава простор који је са са севера граничи улицама Лоле Рибара и Ћирила и Методија, са истока улицама Краља Стефана Првовенчаног и Синђелићев трг, са југа улицом Николе Пашића и са запада улицом Лоле Рибара. Трг, на приближно два дела, северни и јужни, дели једна од главних магистрала Ниша, улица Вожда Карађорђа.

На јужном делу трга налазе се зграде Народног позоришта и Дом Војске Србије, а иза позоришта велики паркинг простор који окружују бројни етажни и вишеспратни пословно стамбене објекти. На северном делу трга налази се мали градски парк са „мини“ бензинском пумпом, зграде Оптинског суда и Учитељског дома, и неколико етажних и вишеспратних стамбених објеката.

 
Синђелићев трг, на раскрсници улица Стефана Првовенчаног и Вожда карађорђа

Историја уреди

 
Синђелићев трг на Винтеровом плану

У турско време друге половине 19. века био је утрина на периферији града, на месту где је пролазио Цариградски друм преко јарка, који је опкољавао и штитио град. Утрина је уцртана у Винтеровом регулационом плану 1878. године. Према граду утрина се граничила са џамијом, која је стајала на месту данашње апотеке „Ћеле Кула“ познатој под именом „шарена“ или „фукара“ џамија.[1]

Винтеровим планом било је предвиђено затрпавање јарка, а на јужном делу је планирана изградња „гимназије и реалке“. Током реализације јарак је затрпан, а гимназија је изграђена нешто даље на месту Мидхат-пашине „Ислахане“ и шегртског интерната.

Простор данашњег трга је дуже времена крајем 19. и почетком 20. века кориштен као пијаца за дрва, сено, креч, вуну и стоку. На месту данашњег позоришта налазила се општинска вага, а испред ње „шарена чесма“. На месту садашње спомен костурнице били су постављани циркуски шатори.

Своје основне карактеристике и значај трг је добио је тек изградњом Позоришта, иако се на њему већ од раније налазила зграда суда изведена у духу неокласицистичке архитектуре. Камен темељац за нову позориштну зграду постављен је 27. јуна 1937. године, а свечано освећење обављено је 1. јануара 1939.

Изградњом позоришта по ободу трга у то време иницирале је и градњу других објеката око трга, стамбених вишеспратница које су пројектоване у духу Модерне попут “Бановинске зграде“ и стамбене зграде др Љубомира и Десе Спасић. Стамбену зграду популарно названу “Бановинска“ пројектовао је исти аутор као и зграду позоришта, арх. Весволд Татаринов.

Почетак Другог светског рата прекинуо је даљу изградњу трга, али и по завршетку рата, 50-тих и 60-тих година, наставља се градити на простору трга у духу касне Модерне, пре свега Дома војске, који својом архитектуром и поставком у простору био изванредан наставак, или завршетак формирања овог трга у Нишу.

Објекти уреди

Поред Народног позоришта и спомен костурнице на Тргу се налазе Палата правде у којој је смештен суд. Иза Палате правде налази се Учитељски дом, а са друге стране се налазе Дом Војске Србије и биоскоп.

Галерија уреди

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Андрејевић Б. (1996). Споменици Ниша: заштићена културна добра од изузетног и великог значаја. Ниш: Просвета

Литература уреди

  • Zbornik Narodnog Muzeja Niš, br. 6-7, 1991

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Синђелићев трг у Нишу на Викимедијиној остави