Словенија (1918—1924)

Покрајина Словенија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године. Словенија и Далмација су административно биле подијељене само на срезове (котаре), осим судске подјеле која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.[1]

Покрајина Словенија
1918.—1924.

Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Главни градЉубљана
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина16.197 км2
Становништво1.054.919 (1921)
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Историјска ераНови век
• Успостављено
1918.
• Југословенско уједињење
1918.
• Укинуто
1924.
Претходник
Следбеник
Војводина Крањска (Аустроугарска)
Војводина Штајерска (Аустроугарска)
Војводина Корушка (Аустроугарска)
Жупанија Ваш (Аустроугарска)
Жупанија Зала (Аустроугарска)
Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Љубљанска област (Краљевина СХС)
Мариборска област (Краљевина СХС)

Историја уреди

Председници владе уреди

Народна влада (1918—1919):

  Јосип Погачник, (31. 10. 1918 − 20. 1. 1919)

Земаљска влада (1919—1921):

  Јанко Брејц, ((20. 1. 1919 − 24. 2. 1920) и (24. 2. 1920 − 14. 12. 1920))
  Леонид Питамиц, (14. 12. 1920 − 19. 2. 1921)
  Виљем Балтич, (19. 2. 1921 − 9. 7. 1921)

Покрајинска управа (1921—1924):

  Иван Хрибар.[2] (9. 7. 1921 − 3. 12. 1924)

Демографија уреди

По подацима из 1921. године, матерњи језици становништва били су сљедећи:

  • Словенаца (980.222),
  • Немаца (41.514),
  • Мађара (14.429),
  • Срба или Хрвата (11.898),
  • Чехословака (2.941),
  • Руса (1.630),
  • Талијана (701),
  • Пољака (338),
  • Турака (237),
  • Француза (125),
  • Арнаута (103),
  • Енглеза (38),
  • Русина (35),
  • Румуна и Цинцара (31),
  • осталих и непознато (677).

Референце уреди

  1. ^ (1924) Статистика избора народних посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 18. марта 1923. године. Београд
  2. ^ Pervošek 2003, стр. 110.

Литература уреди

Спољашње везе уреди