Википедија

Смрт на Нилу

детективски роман

Смрт на Нилу је детективски роман британске списатељице Агате Кристи који је 1. новембра 1937. први пут објавила у Великој Британији издавачка кућа "Collins Crime Club",[1] а следеће године у САД-у издавачка кућа "Dodd, Mead and Company".[2][3] Британско издање се продавало по цени од седам шилинга и шест пенија,[4] а америчко издање по 2 долара.[3] Целомесечном роману 1937. године претходила је кратка прича са истим насловом, али са Паркером Пајном као детективом. Појединости заплета кратке приче су битно различите, мада су поставка и неки ликови слични.

Смрт на Нилу
Корице књиге српског издања
Настанак
Ориг. насловDeath on the Nile
АуторАгата Кристи
ЗемљаУједињено Краљевство
Језикенглески
Садржај
Жанр / врста делакриминалистички
ЛокализацијаЕгипат
Издавање
Датум1. новембар 1937.
Број страница288
Тип медијатврди повез
Хронологија
ПретходникНеми сведок
НаследникСастанак са смрћу

У књизи се појављује белгијскии детектив Херкул Поаро. Радња се одвија у Египту, углавном на реци Нил.

Радња уреди

  УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

Док је био на одмору у Асуану како би се укрцао на пароброд Карнак који је кренуо на пут дуж реке Нил од Шелала до Вади Халфе, Херкулу Поароу обраћа се успешна друштвена особа Линет Дојл (девојачко Риџвеј) која жели да му да налог да одврати њену бившу пријатељицу Жаклин де Белефорт да је не прогања. Линет се недавно удала за бившег Жаклининог вереника Сајмона Дојла због чега је Жаклин била огорчена. Поаро одбија провизију, али неуспешно покушава да одврати Жаклин да настави са својим плановима. Сајмон и Линет тајно следе Поароа како би побегли од Жаклин, али откривају да је сазнала за њихове планове и укрцала се испред њих. Други путници са Карнака су Линетина слушкиња Луиз Бурже и повереник Ендру Пенингтон, романописац Салом Отерборне (танко прикривени приказ Елинор Глин) и њена ћерка Розали, Тим Алертон и његова мајка, америчка друштвенка Мери ван Шајлер и њена сестра од тетке Корнелија Робсон и њена медицинска сестра госпођица Бауерс, отворени комуниста господин Фергусон, италијански археолог Гвидо Ричети, заступник Џим Фанторп и лекар из Аустрије др. Безнер.

Приликом посете Абу Симбелу када је Карнак стао, Линет за длаку избегава да је смрви велика громада која је пала са литице. Жаклиин се сумњичи да је одгурнула камену стену са литице, али је откривено да је била на броду у време догађаја. У Вади Халфи, Поароов пријатељ пуковник Рејс укрцава се на пароброд за повратно путовање и говори му да тражи убицу међу путницима. Следеће ноћи у салону пароброда, Жаклин изражава своју огорченост према Сајмону и пуца му у ногу пиштољем, али се одмах сломила због гриже савести и бацила пиштољ. Фанторп и Корнелије који су били присутни одвели су је у кабину. Сајмона су убрзо потом одвели у кабину доктора Безнера на лечење због повреде. Фанторп тражи Жаклинин пиштољ, али јавља да је нестао. Следећег јутра, Линет је пронађена мртва погођена у главу док је њен вредни низ бисера нестао. Бисери у данашњим фунтама вреде отприлике 1.000.000 фунти. Жаклинин пиштољ пронађен је у Нилу умотан у баршунасти шал госпођицу ван Шајлер за који она каже да је украден претходног дана. Из пиштоља су испаљена два хица.

Приликом саслушања Луиз у кабини у којој се Сајмон одмарао, Поаро примећује необичност у речима које је говорила. Госпођица Бауерс враћа Линетину бисерну огрлицу коју је украла госпођица Ван Шајлер која је клептоманка. Међутим, Поаро схвата да је то само имитација Линетине праве огрлице. Он бележи две бочице лака за нокте у жртвиној соби, од којих га једна интригира. Луиз је тада пронађена насмрт избодена у њеној кабини. Госпођа Отерборне се касније састаје са Поароом и Рејсом у Сајмоновој кабини тврдећи да је видела ко је убио слушкињу на шта Сајмон гласно изражава своје изненађење. Пре него што је открила о коме се ради, она је убијена из кабине. Поаро се ускоро суочава са Пенингтоном због покушаја убиства Линет током гурања стене са литице - Пенингтон је неуспешно нагађао са њеним наследством и дошао у Египат сазнавши за њен брак са Сајмоном како би је преварио да потпише списе који би га ослободили. Међутим, он тврди да није никога убио упркос томе што је његов револвер коришћен у убиству госпође Отерборне. Поаро проналази Линетине праве бисере код Тима који је праву огрлицу заменио имитацијом низа бисера. Рејс схвата да је Ричети човек кога тражи.

Поаро открива Рејсу, Безнеру и Корнелији да је Сајмон убио Линет. Убиство је планирала Жаклин, а пар су и даље љубавници. Сајмон се оженио Линет као део њихове шеме да добије Линетин новац. У ноћи убиства, Жаклин је намерно промашила Сајмона који је црвеном мастилом лажирао повреду ноге. Док је Жаклин ометала Фанторпа и Корнелију, Сајмон је узео њен пиштољ који је намерно бацила, отишао у Линетину кабину и упуцао је. Ставио је бочицу лака за нокте у којој је било црвено мастило на Линетин умиваоник, а затим се вратио у салон и упуцао се у ногу. Сајмон је украденим шалом покушао да утиша пуцањ, ставио резервни метак како би изгледало као да су испаљена само два хица и бацио пиштољ преко брода. Луиз и госпођу Отерборне убила је Жаклин коју је Сајмон упозорио када је план кренуо низбрдо - Луиз је била сведокиња како је Сајмон те ноћи ушао у Линетину кабину и наговестила му је то када ју је Поаро саслушавао око покушаја уцене. Госпођа Отерборне је видела Жаклин како улази у Луизину кабину пре него што је избодена. Поаро се суочава са Сајмоном који признаје. Он је ухапшен, као и Жаклин и Ричети. Док се пароброд враћао у Шелал и путници се искрцавали, Жаклин је убила Сајмона и себе другим пиштољем који је имала како би избегли вешала. Када су га притисли, Поаро открива да је знао да она има други пиштољ, али је саосећајно одлучио да јој дозволи да себи одузме живот.

Ликови уреди

  • Херкул Поаро, белгијски детектив.
  • Пуковник Џони Рејс, бивши пуковник војни - сада вођа против-обавештајног одреда МИ5.
  • Линет Риџвеј, богата млада наследница.
  • Сајмон Дојл, Линетин супруг.
  • Жаклин де Белефорт, Сајмонова бивша вереница.
  • Др. Безнер, лекар из Аустрије.
  • Мери ван Шајлер, богаташица из америке, али на жалост клептоманка.
  • Корнелија Робсон, Мерина сестра од тетке.
  • Госпођица Бауерс, Мерина медицинска сестра.
  • Џим Фанторп, заступник.
  • Гвидо Ричети, археолог из Италије.
  • Ендру Пенингтон, Линетин заступник.
  • Тим Алертон
  • Госпођа Алертон, Тимова мајка.
  • Салом Отерборн, списатељица.
  • Розали Отерборн, Саломина ћерка.
  • Фергусон, отворени комуниста.
  • Луиз Бурже, Линетина слушкиња.

Пријем уреди

Савремене критике о књизи биле су првенствено позитивне. Кратак преглед часописа Књижевни додатак закључен је речима: "Херкул Поаро, као и обично, копа истину тако непредвиђено да би било неправедно да за промену проверавају њега."[5]

Часопис Шкот је преглед 11. новембра 1937. завршио рекавши да је "ауторка поново конструисала најприкладније заплете, обмотала их околностима које ометају и представила ономе што би требало да буде захвална јавност."[6]

Е. Р. Паншон из часописа Чувар свој осврт 10. децембра 1937. почео је речима: „Да би се одлучило да ли писац фантастике поседује прави романописачки дар, често је добар план размотрити да ли су споредни ликови у његовој књизи, они о чијем је стварању о коме је аутор вероватно мало размишљао, истичу сами у приповедању као живе личности. Овај испит је један који госпођа Кристи увек успешно пролази, и то више него у својој новој књизи."[7]

У каснијем прегледу, Роберт Барнард је написао да је овај роман "Један од првих десет, упркос сложеним решењима. Познати брачни троугао, постављен на пару на Нилу." Слабост је то што постоји „Местимично мало месне боје, али неке добре гротеске међу путницима - што је филм и искористио“. Он бележи промену у романима Кристијеве са овим заплетом објављеним 1937. године јер „Шпијуни и агитатори почињу да нападају чисту детективску причу Кристијеве у овом раздобљу јер почиње да клизи ка рату“.[8]

Помињање других дела уреди

  • У 12. поглављу, госпођица Ван Шајлер помиње Поароу заједничког позананика, Руфуса Ван Алдена, који се помиње у делу Загонетка Плавог воза.
  • У II делу 21. поглавља романа, Поаро помиње да је нашао скерлетни кимоно у свом пртљагу. Ово се односи на заплет у роману Убиство у Оријент експресу.
  • Када Поаро среће Рејса, Кристијева је написала да га је Поаро упознао у Лондону прошле године када су били гости на веома необичној вечери која се завршила смрћу њиховог необичног домаћина, што се односи на роман Карте на столу.
  • Пре но што је открио лик убице, Поаро се позвао на своја искуства у развоју метода детекције слична онима у роману Убиство у Месопотамији. Он размишља: "Једном сам отишао професионално на археолошку експедицију - и тамо сам нешто научио. Током ископавања, када нешто искрсне из земље, све се брише врло пажљиво свуда око њега. Склањате око њега земљу и ту и тамо стружете ножем све док коначно ваш предмет није ту, сасвим сам, спреман за цртање и сликање без икаквих спољашњих материја које га збуњују. Ово сам покушавао да урадим - очистим ту страну материју да можемо видети истину..."

Прилагођавања уреди

Позориште уреди

Представа из 1946. уреди

Агата Кристи је прилагодила роман за позориште који је премијерно изведена у позоришту Денди Репертоар 17. јануара 1944.[9] под називом Скривени хоризонт и у Западном крају 19. марта 1946. године под насловом Убиство на Нилу и на Бродвеју 19. септембра 1946. под истим називом.

Представа из 1950. уреди

Телевизијска варијанта романа изведена уживо под називом Убиство на Нилу изведена је 12. јула 1950. у САД-у у једночасовној представи у склопу серије Телевизијско позориште Крафт. Играли су Гај Спол и Патриша Вил.

Филм уреди

Смрт на Нилу (1978.) уреди

Главни чланак: Смрт на Нилу (филм из 1978)

Роман је екранизован у играни филм 1978. године, са Питером Јустиновим у главној улози у првом од његових шест појављивања као Поаро. У глумачкој екипи свих звезда били су Бети Дејвис (госпођица ван Шајлер), Мија Фароу (Жаклин де Белефорт), Меги Смит (госпођица Бауерс), Лоис Чајлс (Линет Дојл), Сајмон Мекоркиндејл (Сајмон Дојл), Џон Финч (господин Фергусон), Оливија Хаси (Розали Отерборн), Анђела Ленсбури (госпођа Отерборн), Џејн Биркин (Луиз), Џорџ Кенеди (господин Пенингтон), Џек Ворден (Др. Безнер), И. С. Јохар (господин Кудури) и Дејвид Нивен (пуковник Рејс). Сценарио се мало разликује од књиге због брисања неколико ликова међу којима су Корнелија Робсон, сињор Ричети, Џоана Саутвуд, лертонови и Џим Фанторп. Тима Аллертона је у улози Роалине симпатије заменио Фергусон.

Смрт на Нилу (2022.) уреди

Главни чланак: Смрт на Нилу (филм из 2022)

Филмска екранизација коју је режирао Кенет Брана и која је премијерно приказана 11. фебруара 2022. Смрт на Нилу представља наставак филма Убиство у Оријент експресу из 2017. године.

Радио уреди

Роман је прилагођен као петоделни серијал за ББЦ Радио 4 1997. године. Џон Мофат је поново тумачио улогу Поароа. Серија се емитовала четвртком од 2. до 30. јануара од 22.00 до 22.30. Свих пет епизода снимљено је у петак 12. јула 1996. у Емитерској кући. Роман је прилегодио Мајкл Бејквел, а режирао Енид Вилијамс.

Телевизија уреди

Поаро уреди

За девету сезону серије Поаро урађена је екранизација романа Смрт на Нилу. У насловној улози био је Дејвид Сачет, а такође су играли и Емили Блант као Линет, Џ. Џ. Филд као Сајмон Дојл, Ема Грифитс Малин као Жаклин, Џејмс Фокс као пуковник Рејс, Френсис де ла Тур као госпођа Отерборне, Зои Телфорд као Розалин Отерборн и Дејвид Соул као Ендру Пенингтон. Епизода је снимљена у Египту, а многе сцене снимљене су на парној машини Судан.

Ова екранизација остала је у великој мери верна роману, са неким мањим изменама:

  • Ликови госпођице госпођица Бауерс, Џима Фанторпа и Гвида Ричетија су изостављени.
  • Због изостављања Ричетија, Рејсов разлог за укрцавање на брод је промењен. У екранизацији, он се састаје са Поароом након што је био на дипломатском задатку и одлучује да се врати с њим уместо да путује владиним пловилом.
  • Поаро Жаклин и Сајмона не упознаје у Лондону већ у Каиру током одмора у Египту када се она први ругала и мучила његову другу супругу Линет.
  • Тим и Розали се на крају екранизације не заљубљују срећно једно у друго. Уместо тога, он нежно одбија њен предлог у облику двосмислене импликације да је педер, што је у екранизацији била упитна чињеница.
  • Луизино тело је пронађено у орману током претреса брода, а не испод кревета.
  • Екранизација мења различите елементе призора у вези са првим покушајем убиства Линет које је извео Пенингтон. У ревидираном призору догађај се десио у старом храму када је велики камен пао и замало погодио Линет и Сајмона. Поаро суочава Пенингтона са овим, знајући да се у то време није налазио у храму већ на крову, а он открива да га је срушио случајно, а не у очају или са намером да убије. Жаклин није била на броду када се то догодило нити на крову храма, већ у близини Линет и Сајмона, ругајући им се знањем о египатској богињи са лицем краве.

Помињали су се и догађаји из стварног живота чиме изгледа да је време радње ове епизоде крајем 1932. године, мада је брод Нормандија ступио у службу тек 1935. године, али овде постоји одређена забуна: Фергусон помиње "лудака који ће ускоро преузети власт у Немачкој", указујући да је време радње пре 1933. године, али каснији снимак Пенингтонове етикете за пртљаг приказује датум његовог пловидбе Нормандијом као „јануар 1936“.

Игрица уреди

Смрт на Нилу је 2007. године друштво "Flood Light Games" претворила у рачунарску игру "скривених објеката" под називом Агата Кристи: Смрт на Нилу и објавила је као заједничко улагање између друштава "Oberon Games" and "Big Fish Games".[10] Играч преузима улогу Херкула Поароа као док претреса различите кабине на Карнаку због трагова, а затим осумњичене саслушава на основу података које сазна.

Графички роман уреди

Смрт на Нилу је издавачка кућа "HarperCollins" објавила као прилагођен као графички роман 16. јула 2007. у прилагођавању Франсое Ривијеа и Жана-Франсое Миниака (ISBN 0-00-725058-4). Ово је преведено из издања које је издавачка кућа "Emmanuel Proust éditions" први пут објавила у Француској 2003. под насловом Mort sur le Nil.

Научна фантастика уреди

У краткој причи Кони Вилис Смрт на Нилу[11] скупина америчких туриста је на путу на одмор у Египту. Главни јунак чита књигу Агате Кристи и у разговору с осталима даје различите опаске о њеној радњи и филму снимљеном на основу ње. Низ све чуднијих и необјашњивих догађаја даје јој до знања да су она и остали умрли и ушли у загробни живот старог Египта. Њен примерак књиге Кристијеве претворен је у Староегипатску књигу мртвих и она се суочава са осудом Анубиса. Међутим, ово није баш исти загробни живот у који су веровали стари Египћани. У ревидираној варијанти, Херкул Поаро је моћни полубог, а његово призивање може пружити некој души у борби одређену заштиту.

Спољашње везе уреди

  1. ^ The Observer 31 October 1937 (Page 6)
  2. ^ John Cooper and B.A. Pyke. Detective Fiction – the collector's guide: Second Edition (Pages 82 and 86) Scholar Press. 1994. ISBN 0-85967-991-8
  3. ^ а б American Tribute to Agatha Christie
  4. ^ Chris Peers, Ralph Spurrier and Jamie Sturgeon. Collins Crime Club – A checklist of First Editions. Dragonby Press (Second Edition) March 1999 (Page 15)
  5. ^ The Times Literary Supplement 20 November 1937 (Page 890)
  6. ^ The Scotsman 11 November 1937 (Page 15)
  7. ^ The Guardian 10 December 1937 (Page 6)
  8. ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised изд.). Fontana Books. стр. 192. ISBN 0-00-637474-3. 
  9. ^ University of Glasgow page on play
  10. ^ Bigfishgames.com Архивирано 5 јул 2007 на сајту Wayback Machine
  11. ^ Published in "The Year's Best Science Fiction - Eleventh Annual Collection", Edited by Gardner Dozois, St. Martin's Press, New York, 1994
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смрт_на_Нилу&oldid=27536363”