Википедија

Снаха

Снаха или снаја (тепајући снаша или снајка) представља синову, братову, сестрићеву или братанчеву супругу. У праву и културној антропологији, афинитет је сродничка веза настала или која постоји између двоје људи као резултат нечијег брака. То је однос који свака страна у браку има према односима другог партнера у браку, али не обухвата сам брачни однос.[1][2] Закони, традиције и обичаји који се односе на афинитет знатно варирају, понекад престају смрћу једног од брачних партнера преко кога се прати афинитет, а понекад и разводом брачних партнера. Поред сродства путем брака, „афинитет“ понекад може укључивати и сродство по усвајању[3][4] или пасторско.[5][6][7]

За разлику од крвног сродства (консангвинитет[8][9]), које може имати генетске последице, афинитет је у суштини друштвени или морални конструкт, понекад праћен правним последицама.

У закону, афинитет може бити релевантан у односу на забране инцестуозних сексуалних односа[10][11] и у вези са тим да ли је одређеним паровима забрањено да ступе у брак.[12][13][14] Које везе су забрањене разликују се од јурисдикције до јурисдикције и временом се мењало. У неким земљама, посебно у прошлости, забрањени односи били су засновани на верским законима. У другим земљама, забрана сексуалних односа између особа у вези афинитета може се изразити у смислу степена везе. Степен афинитета се сматра истим као и крвно сродство када је пар спојен, тако да је, на пример, степен афинитета мужа према снаји два, исти као што би жена била према својој сестри на основу крвног сродства. Степен за жениног родитеља или детета је један, а за тетку или нећаку три, а првог рођака четири. Мада су усвајања и пасторства случајеви афинитета, они се обично третирају као консангвинитет.

Сродство уреди

У овом случају се ради о тзв. тазбинском сродству. То је правна веза која се ствара између једног брачног друга и сродника другог брачног друга. Права и обавезе, у правном смислу, скоро и да не постоје за време трајања брака, већ свој највећи домет остварују управо по његовом престанку. За време брака ова веза је пре морална и друштвена, него правна. У тазбинском сродству се налазе и нпр. супружници родитеља (очух и маћеха) и њихова пасторчад, зет и ташта итд.

Предрасуде и обичаји у Србији уреди

Постоји предрасуда да се снаха и свекар (мужев отац) увек лепо слажу, док је са свекрвом управо супротно. У вези са тим постоје многе анегдоте, приче и вицеви. Приликом венчања, у Србији, свекрва држи испод руку две векне хлеба или погаче и даје снаји да загризе, да би се добро слагале у будућем животу. Такође, свекрва даје снаји сито у којем су јабука, жито, цвеће и бомбоне. Млада баца садржину сита на сватове, а затим сито баца на кров куће у којој ће живети. По веровању, ако се сито задржи и снаја ће остати у кући. Свекрва снају може дочекати у кући и тада и њој и свом сину (младожењи) ставља у уста по комад шећера како би им живот био сладак. Снаха седа свекрви у крило, а тек се онда поздравља са родбином свог мужа.[15] Данас је модерно да свекрва купује снаји скупоцени накит. Сматра се да је и то део старих обичаја.[16]

Према традицији, млада када долази у кућу, треба да надене име сваком од укућана и тим именом ће га увек звати. Девера може назвати: браца, ага, милошта, господин, златоје, а заову сеја, сеша, сећа, кадивица, дукатинка итд.[17]

Терминологија уреди

Српски књижевни језик дозвољава и облик снаха и снаја „с тим што се речи снаха даје предност јер се снаја сматра фамилијарним обликом”.[18]

Примери уреди

У Јужној Африци су сексуални односи забрањени у оквиру првог степена афинитета, односно када је једна особа директни предак или потомак супружника друге особе.[19]

Бразилски закон, чланом 1521 Грађанског законика, такође проширује инвалидност брака између родитеља и деце на баке и деке и унуке или било коју другу врсту асцендентно-потомског односа (крвног сродства и усвојитеља), тазбине и деце након развода ранијег пара, као што су очуси и пасторци, и бившим супружницима усвојиоца који је то учинио једнострано (сматра се као еквивалент, у породицама насталим усвајањем, очухима и пасторцима); и проширује инвалидност брака између браће и сестара на биолошке рођаке и сестре.[20][21]

На Хавајима су сексуална пенетрација и брак забрањени унутар блиских степена афинитета и кажњиви су са до 5 година затвора.[22]

У Мичигену, сексуални контакти између особа које су повезане „крвном или сродношћу до трећег степена“ се терете као кривично дело сексуалног понашања у 4. степену и кажњиве казном од 2 године или новчаном казном до 500 долара или обоје.[23]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Haviland, William A.; Prins, Harald E.L.; McBride, Bunny; Walrath, Dana (2011). Cultural Anthropology: The Human Challenge (13th изд.). Cengage Learning. ISBN 978-0-495-81178-7. 
  2. ^ Ember, Carol R. (2016). „Marriage and Family”. Explaining Human Culture. New Haven, Ct.: Human Relations Area Files. 
  3. ^ „Postadoption Contact Agreements Between Birth and Adoptive Families”. U.S. Department of Health and Human Services, Administration for Children and Families, Administration on Children, Youth and Families, Children's Bureau. 2005. Архивирано из оригинала 13. 5. 2008. г. Приступљено 10. 5. 2008. 
  4. ^ „Postadoption Contact Agreements Between Birth and Adoptive Families: Summary of State Laws” (PDF). U.S. Department of Health and Human Services, Administration for Children and Families, Administration on Children, Youth and Families, Children's Bureau. 2009. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. 
  5. ^ The Free Dictionary By Farlex. „stepfather”. Приступљено 6. 5. 2012. 
  6. ^ The Free Dictionary By Farlex. „Stepmother”. Приступљено 6. 5. 2012. 
  7. ^ „Stepparents' Rights and Responsibilities in Australia” (PDF). Stepfamilies Australia. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 2. 2014. г. Приступљено 6. 4. 2014. 
  8. ^ O'Sullivan, Kathryn (2019). „Access to marriage: consanguinity and affinity prohibitions in national and international context”. Irish Journal of Family Law. 22 (2): 8—12. 
  9. ^ Ritchie, Herbert (1940). „Methods of Intestate Succession”. University of Cincinnati Law Review. 14: 508. 
  10. ^ „Incest”. Oxford University Press. 2013. Архивирано из оригинала 26. 6. 2013. г. Приступљено 27. 8. 2013. 
  11. ^ „Incest”. Rape, Abuse & Incest National Network (RAINN). 2009. Приступљено 27. 8. 2013. 
  12. ^ Bittles, Alan Holland (2012). Consanguinity in Context. Cambridge University Press. стр. 178—187. ISBN 978-0521781862. Приступљено 27. 8. 2013. 
  13. ^ Hipp, Dietmar (11. 3. 2008). „German High Court Takes a Look at Incest”. Der Spiegel. Приступљено 12. 4. 2008. 
  14. ^ Wolf, Arthur P.; Durham, William H. (2004). Inbreeding, Incest, and the Incest Taboo: The State of Knowledge at the Turn of the Century. Stanford University Press. стр. 169. ISBN 978-0-8047-5141-4. 
  15. ^ Драгоцена веза са матицом: „Обичаји-свадба“, Приступљено 25. 4. 2013.
  16. ^ Екстраваганца: „Младе се држе традиције“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Приступљено 25. 4. 2013.
  17. ^ Милановић, С. 2008. Народна традиција. (публикација). НИП „Дечја кућа“ д. о. о. Горњи Милановац. ISBN 86-86553-01-X.
  18. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of (5. 10. 2020). „Хајвар”. www.rts.rs. Приступљено 7. 10. 2020. 
  19. ^ Criminal Law (Sexual Offences and Related Matters) Amendment Act, 2007, s. 12 Архивирано 2018-04-17 на сајту Wayback Machine.
  20. ^ „Mundo do Direito, da História, da Música e da Literatura.”. direitomaisdireito.blogspot.com.br. 
  21. ^ „Direito Brasil – Marriage” (PDF) (на језику: португалски). Архивирано из оригинала (PDF) 2019-01-11. г. Приступљено 2019-01-15. 
  22. ^ Haw. Rev. Stat. § 707-741 and 706-660
  23. ^ „Michigan Legislature - Section 750.520e”. www.legislature.mi.gov. Приступљено 2022-10-03. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Снаха на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Снаха&oldid=27550006”