Википедија

Социјална антропологија

Социјална антропологија је доминантна област антропологије широм Велике Британије и Комонвелта и већег дела Европе (Француска нарочито),[1] где се разликује од културне антропологије.[2] У Сједињеним америчким државама, социјална антропологија је обично обухваћена културном антропологијом (или под релативно новом ознаком социокултуролошка антропологија).

За разлику од културне антропологије, култура и њен континуитет (укључујући говор, ритуале, и карактеристично понашање) су традиционално схватани као зависне променљиве тј. варијабле социјалне антропологије, укључујући различите позиције и перспективе, нејасноће, сукобе и противречности друштвеног живота.

Теме интересовања за социјалне антропологе укључују обичаје, економску и политичку организацију, право и решавање конфликата, моделе потрошње и размене, сродство и структуру породице, родне односе, рађање и социјализацију, религију, а данашњи социјални антрополози се такође баве питањем глобализма,[3][4][5][6] етничког насиља, проучавања родбинских веза, национализма и локалних искустава, као и развојем културе у компјутерском свету. Такође може да допринесе сарадњи противника у тренуцима када еколошки проблеми долазе у сукоб са економским кретањима.

Разлике између британских, француских и америчких социокултуролошких антрополога су смањене међусобним разговором и разменом сазнања о дотадашњим теоријама и методама. Социјални и културни антрополози налазе се у већини института антропологије. Неки од њих, као што је Институт за социјалну и културну антропологију (Оксфорд) је променио име како би приказао промену у саставу, други, попут социјалне антропологије на Универзитету у Кенту је постао једноставно Антропологија. Већина је задржала назив под којим је основана.

Обимно квалитативно истраживање, укључујући и интензивне теренске студије (са нагласком на методе посматрања учесника) је традиционално подржано од стране социјалне антропологије више него квантитативне анализе анкета, упитника и кратких посета које обично користе економисти, политиколози, и (већина) социолога.

Материја и пракса уреди

Социјална антропологија се разликује од предмета као што су економија или политичке науке по свом холистичком опсегу и пажњи коју даје разноврсности друштава и култура широм света. Разликује се такође и од социологије, првенствено у својим главним методама (на основу дугорочног посматрања учесника и језичке спремности). Она проширује строго друштвене феномена у културу, уметност, индивидуалност, и спознају. Многи социјални антрополози користе квантитативне методе такође, посебно оне чије истраживање додирује теме као што су локалне економије, демографије, хумане екологије, спознаје, или здравље и болести.

Усавршавање

Специјализације у оквиру социјалне антропологије се мењају као што се и прдмети истраживања трансформишу и појављују се као нове интелектуалне примери; музикологија и медицинска антропологија су примери актуелних, добро дефинисаних специјализација.

Новији и тренутно когнитивни развој; социјална и етичке схватања нових технологија; нови облици "породице" и друге нове социјалности по узору на сродства; тренутни пад државног социјализма; политика опорављених религија; и анализа ревизорских култура и одговорности.

Овај предмет је оживео и допринео напретку приступа из других дисциплина, као што су филозофија (етика, феноменологија, логика), историја науке, психоанализа, и лингвистика.

Етичка питања

Овај предмет има и етичке и рефлексивне димензије. Практиканти су развили свест о смислу у коме су научници створили своје предмете истраживања и начине на које антрополози и сами могу да допринесу процесу промена у друштвима које они проучавају. Пример за то је "Хавторнов ефекат', при чему оно што се проучава може да промени своје понашање као одговор на знање да су под присмотром и истраживањем.

Тајлор и Фразер уреди

 
Е.Б. Тајлор, 19.век, британски антрополог

Е. Б. Тајлор (2. октобар 1832—2. јануар 1917) и Џејмс Џорџ Фразер (1. јануар 1854 - 7. мај 1941) се сматрају оснивачима модерне социјалне антропологије у Британији. Они су добили највећи део материјала за своје компаративне студије кроз читање, а не теренским радом, углавном су читали класике (литература и историја Грчке и Рима), рад раних европских фолклориста, и извештаје мисионара, путника, и савремених етнолога.

Тајлор се снажно залагао за облик "униформности човечанства". Тајлор је посебно поставио темеље за теорије културног дифузионизма, наводећи да постоје три начина да различите групе могу имати сличне културне форме или технологије: "Независни изум, наслеђе од предака у далеком региону и пренос из једне расерасе на другу."

Тајлор је формулисао један од раних и најутицајнијих антрополошких концепција културе као "та комплексна целина, која укључује знање, веровање, уметност, морал, право, обичаје и све остале способности и навике стечене од људи као чланова друштва." Међутим, Тајлор се углавном бави описивањем појединих елемената културе, а не већим функцијама. Тајлор је такође увео и теорију о пореклу религијских веровања људи, предлажући теорију анимизма као најранију фазу, и констатујући да "религија" има много компоненти, од којих је веровао да је најважније веровање у натприродна бића (за разлику од моралних система, космологија, итд).

Џејмс Џорџ Фразер био је шкотски социјални антрополог познат по изузетном утицају на рану фазу студија митологије и компаративне религије. Често се назива једним од очева и оснивача модерне антропологије. Његово најпознатије дело The Golden Bough (1890) је детаљно описало сличности магијских и религијских веровања широм света. Фразер је тврдио да су људска веровања еволуирала кроз три стадијума: примитивну магију, религију и модерну науку.

Малиновски и британска школа уреди

 
Бронисла Малиновски, антрополог у економској школи у Лондону

Бронислав Малиновски (пољ. Bronisław Kasper Malinowski; Краков, 7. април 1884 — Њу Хејвен, 16. мај 1942) је био пољски антрополог који се сматра утемељивачем етнографије и једним од најзначајнијих антрополога XX века. Такође је радио као професор атропологије у Лондону у економској школи.

Иако је 1908. године дипломирао физику на Јагелонском универзитету, читање Фрејзерове „Златне гране“ га је окренуло антропологији. Први је увео у антрополошка истраживања технику опсервације са партиципацијом током свог вишегодишњег боравка међу урођеницима на Тробријандским острвима. Он је током Првог светског рата боравио међу урођеницима, научио њихов језик и обичаје и активно живео међу њима подигавши свој шатор у средишту њиховог села. Истраживао је својеврстан начин размене добара међу њима познат као Кула. У својим радовима је развио посебну теорију социјалне антропологије познату као функционализам.

Антрополози повезани са социјалном антропологијом уреди

Познати ученици социјалне антропологије уреди

Референце уреди

  1. ^ Dianteill, Erwan, "Cultural Anthropology or Social Anthropology? A Transatlantic Argument", L’Année sociologique 1/2012 (Vol. 62), p. 93-122 Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine.
  2. ^ „Benchmark Statement Anthropology (UK)” (PDF). QAA (UK). Архивирано (PDF) из оригинала 2013-09-21. г. Приступљено 2012-01-09. 
  3. ^ Steger, Manfred; James, Paul (2019). Globalization Matters: Engaging the Global in Unsettled Times. Cambridge: Cambridge University Press. 
  4. ^ Stack, Liam (14. 11. 2016). „Globalism: A Far-Right Conspiracy Theory Buoyed by Trump”. The New York Times. Архивирано из оригинала 14. 11. 2016. г. 
  5. ^ Zimmer, Ben (14. 3. 2018). „The Origins of the 'Globalist' Slur”. The Atlantic. 
  6. ^ „Quantifying Hate: A Year of Anti-Semitism on Twitter”. Anti-Defamation League (на језику: енглески). 

Литература уреди

  • Malinowski, Bronislaw (1915): The Trobriand Islands
  • Malinowski, Bronislaw (1922): Argonauts of the Western Pacific
  • Malinowski, Bronislaw (1929): The Sexual Life of Savages in North-Western Melanesia
  • Malinowski, Bronislaw (1935): Coral Gardens and Their Magic: A Study of the Methods of Tilling the Soil and of Agricultural Rites in the Trobriand Islands
  • Leach, Edmund (1954): Political systems of Highland Burma. London: G. Bell.
  • Leach, Edmund (1982): Social Anthropology
  • Eriksen, Thomas H. (1985):, pp. 926–929 in The Social Science Encyclopedia Kuper, Adam; Kuper, Jessica (јануар 1985). Social Anthropology. ISBN 0-7102-0008-0. OCLC 11623683. 
  • Kuper, Adam (1996): Anthropology and Anthropologists: The Modern British School. ISBN 0-415-11895-6. OCLC 32509209. 
  • Barley, Nigel (1983). he innocent anthropologist: notes from a mud hut. London: British Museum Publications. 
  • Geertz, Clifford (1995). After the fact: two countries, four decades, one anthropologist . Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 9780674008717. .
  • Lévi-Strauss, Claude (1967). Tristes tropiques. Translated from the French by John Russell. New York: Atheneum. 
  • Malinowski, Bronislaw (1967). A diary in the strict sense of the term. Translated by Norbert Guterman. New York: Harcourt, Brace & World. .
  • Rabinow, Paul (1977). Reflections on Fieldwork in Morocco. Berkeley: University of California Press. 
  • Asad, Talal, ур. (1973). Anthropology & the Colonial Encounter. Atlantic Highlands, NJ: Humanities Press. 
  • Barth, Fredrik; Gingrich, Andre; Parkin, Robert (2005). One Discipline, Four Ways: British, German, French, and American anthropology. Chicago: University of Chicago Press. 
  • Buck, Carl Darling (1933). Comparative Grammar of Greek and Latin. Chicago: The University of Chicago Press. 
  • Cerroni-Long, E. L., ed. (1999) Anthropological Theory in North America. Westport: Berin & Garvey. download
  • Darnell, Regna. (2001). Invisible Genealogies: A History of Americanist Anthropology. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. 
  • Hamilton, Michelle A. (2010) Collections and Objections: Aboriginal Material Culture in Southern Ontario. Montreal: MQUP.
  • Harris, Marvin (1991) [1977]. Cannibals and kings : origins of cultures. New York; Toronto: Vintage Books. 
  • —— (1999). Theories of Culture in Postmodern Times. Walnut Creek, CA: AltaMira Press. 
  • —— (2001) [1968]. The rise of anthropological theory: a history of theories of culture. Walnut Creek, CA: AltaMira Press. 
  • Hinsley, Curtis M. and David R. Wilcox, eds. Coming of Age in Chicago: The 1893 World's Fair and the Coalescence of American Anthropology (University of Nebraska Press, 2016). xliv, 574 pp.
  • Hunt, James (1863). „Introductory Address on the Study of Anthropology”. The Anthropological Review. London: Trübner & Co. I. 
  • Kehoe, Alice B. (1998). The Land of Prehistory: A Critical History of American Archaeology. New York; London: Routledge. 
  • Killan, Gerald. (1983) David Boyle: From Artisan to Archaeologist. Toronto: UTP.
  • Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940). A Greek-English Lexicon. Revised and augmented throughout by Sir Henry Stuart Jones with the assistance of Roderick McKenzie. Oxford, UK; Medford, MA: Clarendon Press; Perseus Digital Library. 
  • Pels, Peter; Salemink, Oscar, ур. (2000). Colonial Subjects: Essays on the Practical History of Anthropology. Ann Arbor: University of Michigan Press. 
  • Redman, Samuel J. Bone Rooms: From Scientific Racism to Human Prehistory in Museums. Cambridge: Harvard University Press. 2016.
  • Sera-Shriar, Efram (2013). The Making of British Anthropology, 1813–1871. Science and Culture in the Nineteenth Century, 18. London; Vermont: Pickering and Chatto. 
  • Stocking, George Jr. (1968). Race, Culture and Evolution. New York: Free Press. 
  • Wiedman, Dennis W.; Martinez, Iveris L. (2021). „Anthropologists in Medical Education in the United States: 1890s to the Present”. Anthropology in Medical Education. стр. 13—51. ISBN 978-3-030-62276-3. doi:10.1007/978-3-030-62277-0_2. 

Спољашње везе уреди

 
Социјална антропологија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социјална_антропологија&oldid=27673053”