Спасоје Тешић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Спасоје С. Тешић (Доња Врбава, 17. мај 1879 — Београд, 12. јануар 1963) је био српски и југословенски пешадијски бригадни генерал.
| Спасоје Тешић | |
|---|---|
 Спасоје Тешић | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Чика |
| Датум рођења | 17. мај 1879. |
| Место рођења | Доња Врбава, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 12. јануар 1963. (83 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
| Војна каријера | |
| Служба | 1889 — 1935. 1941. |
| Војска | Краљевина Србија Краљевина Југославија |
| Чин |   Пешадијски бригадни генерал |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат Други светски рат |
| Одликовања | Орден Југословенске круне Орден Карађорђеве звезде Орден белог орла Орден Светог Саве |
Биографија уреди
Рођен је у селу Доња Врбава, општина Горњи Милановац. Одрастао је у породици земљорадника и сточара која је живела у породичној задрузи, па је као дечак са браћом чувао стоку на планини Јешевац. Имао је рођеног брата Срећка, који ће постати председник Главне финансијске контроле Краљевине Југославије. Основну школу завршио је у Доњој Врбави, а гимназију у Горњем Милановцу. Војну академију уписао је 1897. године, а завршио је 1901. године у 32. класи. По избијању Првог балканског рата 1912. године био је капетан 1. класе на дужности у Х пешадијском пуку „Таковском" другог позива. Мајор и командант пука постао је 1915. године. Почетком 1916. године из Албаније је, као тешко болестан, пребачен у Бизерту у северној Африци. После лечења и опоравка, постављен је на дужност команданта батаљона у Другој добровољачкој дивизији у Одеси, у Русији.
После Октобарске револуције 1917. године из Добровољачке дивизије повукао се већи број Хрвата и Словенаца. Русија је изашла из рата, па је боравак Добровољачке дивизије постао немогућ. Добровољци су пребачени на Солунски фронт. Из Одесе је прва гурупа добровољаца стигла на Солунски фронт крајем 1917. године, а до арила 1918. године на Солунски фронт је пребачено укупно 13 300 добровољаца, претежно Срба. У овој последњој групи добровољаца стигао је и мајор Спасоје Тешић. На Солунском фронту постављен је за команданта 1. батаљона XII пешадисјког пука „Цар Лазар", са којим је командовао и у пробоју Солунског фронта септембра 1918. године. За успех овог батаљона у пробоју, његову личну храброст и сналажљивост похваљен је са три наредбе: команданта XII пешадијског пука, команданта Шумадијске дивизије и команданта II армије, у којима су његови квалитети и заслуге овако оцењени: „... Спада у ред наших елитних предратних пешадијских официра... Свестрано образован официр, одличне опште и стручне спреме. У ратовима налазио се непрекидно у првом борбеном реду и важио је за врло храброг официра и одличног пешадијског команданта..."
Спасоје Тешић је после Првог светског рата унапређен у пуковника и командовао је 12. Пешадијском пуком, а потом је унапређен у чин бригадног генерала и командовао је бригадом и био је помоћник команданта Дунавске дивизијске области. Године 1935. је пензионисан и живео је у Београду. По избијању Априлског рата 1941. године реактивиран је, а по потписивању капитулације 17. априла предао се Немцима који су га спровели у заробљеништво у Немачку. У заробљеништву је провео цео рат. После рата се вратио у Београд где је живео као пензионер до смрти 12. јануара 1963. године. Сахрањен је на Новом гробљу.
Одликовања уреди
- Орден Југословенске круне II, III и IV степена
- Орден Карађорђеве звезде IV степена
- Орден Белог орла са мачевима IV и V степена
- Орден Белог орла V степена
- Орден Светог Саве IV и V степена
Литература уреди
Исидор Ђуковић, Таковци и Рудничани у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године, Музеј рудничко-таковског краја, НИП Дечје новине, Горњи Милановац 1996