Специјални резерват природе Окањ бара

Специјални резерват природе Окањ бара је резерват природе у Србији у Војводина. Налази се између насеља Елемир и Нови Бечеј, на територији града Зрењанина и општине Нови Бечеј[1].

Специјални резерват природе Окањ бара
Мјесто Србија
Најближи градЕлемир, Нови Бечеј, Зрењанин
Површина5.480,94 ha
Основаноу процесу
Управљачко тијелоСрбија

Овај резерват природе је карактеристичан по заслањеном земљишту и сланим водама. Обухвата комплекс ливадско – степске вегетације, слатина и заслањених бара на којима су развијени јединствени панонски екосистеми типичним за заслањене, муљевите баре, слатине и ливаде са очуваним биљним врстама и животињским светом карактеристичним за слану подлогу[1]. Специјалним резерватом природе Окањ бара управља Друштво за заштиту животне средине „ОКАЊ” из Елемира[1].

Географија уреди

Специјални резерват природе Окањ бара се налази да подручјима катастарских општина Елемир, Тараш, Меленци и Кумане. Географске координате централне тачке резервата су: 45° 28’ 03” СГШ и 20° 18’ 20” ИГД[2]. Минимална надморска висина износи 74 м н. в, а максимална 83 м н. в.[2] Укупна површина резервата обухвата 5.480,94 ha, од чега је 1.947,76 ha у државној својини, у друштвеној 2.200,46 ha, у приватној 1.251,92 ha и у задружној 80,80 ha[1].

Овај резерват обухвата: подручје Окањ баре, баре Црвенке, Чикош баре, делове атара насеља Тараш, Кумане, Меленци и Елемир као и постојеће депресије уз леву обалу реке Тисе[1].

Станишта и живи свет уреди

Специјални резерват природе Окањ бара је карактеристичан по заслањеном земљишту и сланим водама. Обухвата комплекс ливадско – степске вегетације, слатина и заслањених бара на којима су развијени јединствени панонски екосистеми типичним за заслањене, муљевите баре, слатине и ливаде са очуваним биљним врстама и животињским светом карактеристичним за слану подлогу[1]. На подручју овог резервата налази се 39 типова станишта које је потребно заштитити[1].

На подручју резервата очуване су слатинске заједница које се јављају на влажним песковима и исушеним слабо заслањеним барама и депресијама. У оквиру ливадско - степске вегетације континенталних слатина јављају се потопљене јако слане ливаде и ливадско - степска вегетација слабо заслањених земљишта. Такође је очувана и мочварна вегетација заслањених станишта.[1]

Од биљака су заступљени типични панонски елементи флоре панонски звездан и слатинска паламида. Присутни су и панонски ендеми и субендеми као што су: шварценбергова боквица, врањемил, безбридњача и жутеница

Од животињског света су доста заступљени инсекти водених станишта - вилини коњици, тврдокрилци водених станишта и врсте влажних ливада у поплавном подручју. Присутно је 8 врста водоземаца од којих се издвајају мала и велика зелена жаба, гаталинка. Гмизавци су заступљени са 6 врста од којих су најзначајније барска корњача, ливадски гуштер, смук[1]. Забележено је присуство 186 различитих врта птица[2] од којих је најбитнија мешовита колонија чапљи, патка кашикара и њорка[1]. Од строго заштићених врста сисара на подручју резервата налазе се текунице, хрчак и група слепих мишева[1].

Режими заштите уреди

Специјални резерват природе Окањ бара је заштићен режимима заштите I, II и III степена.

Режим заштите I степена је установљен на површини од 165,7 ha и чини 3% од укупне површине резервата. У први степен заштите спада локалитет „Окањ бара”.

Режим заштите II степена је установљен на површини од 3.160,8 ha и чини 58% од укупне површине резервата. У други степен заштите спадају следеће целине:

  1. „централне слатине и баре“ (Кумански вањ, Бара Црвенка, Жугаљ бара) које заузимају површину од 2.642,4 ha
  2. „слатине око Окањ баре“ које заузимају површину од 356,4 ha и
  3. „Блато“ које заузима површину од 180 ha.

Режим заштите III степена је установљен на површини од 2.154,4 ha и чини 39% од укупне површине резервата и обухвата преостали део резервата који није заштићен I и II степеном заштите.[1]

Референце уреди

Види још уреди