Споменик Вуку Караџићу

споеник и непокретно културно добро у градској општини Звездара, Србија

Споменик Вуку Караџићу јесте споменик у Београду и представља статуу Вука Караџића. Споменик се налази на раскрсници Булевара краља Александра и Рузвелтове улице.

Споменик Вуку Караџићу у Београду

Подизање споменика уреди

Идеју за подизање споменика дала је Српска књижевна задруга 1920. Више година су, преко прилога, прикупљана средства за изградњу овог споменика.

Предвиђено је да се споменик буде изливен у бронзи и постављен на гранитном постољу, а за израду споменика је требало да буде расписан опште југословенски конкурс.[1]

Тек је 1932. изливена фигура од бронзе и донета у Београд. Аутор је био академски вајар Ђорђе Јовановић.

Првим званичним Решењем из 1932. године, одређено је да се за подизање споменика Вуку Караџићу уступи место у средини парка пред универзитетом (данашњи Студентски парк), између Споменика Доситеју Обрадовићу и Јосифу Панчићу. Ипак 1937. године, непосредно пред обележавање стопедесетогодишњице Вуковог рођења, долази до промене одлуке о месту постављања Вуковог споменика. Као нова и коначна локација одређено је место на углу Булевара краља Александра и Рузвелтове улице у Парку Ћирила и Методија.[1]

Донатори новца за подизање споменика били су знаменити српски интелектуалци др Владимир Ћоровић, др Александар Белић, др Павле Поповић и градоначелник Београда Влада Илић.[2]

Споменик је висок 7,25 метара, а откривен је 7. новембра 1937. године, поводом 150 година од рођења Вука Караџића. По овом споменику названа је подземна железничка станица "Вуков споменик", а цео крај града се назива "код Вука".[3]

Споменик Вуку Караџићу припада групи репрезентативних и монументални јавних споменика подигнути заслужним личностима српског народа. Иако изведен током позног периода уметниковог опуса, споменик носи све квалитете ауторског израза. Због својих културно-историјских вредности. Споменик је утврђен за културно добро 1965. године.[4]

Обнављање споменика је било у новембру и децембру 2022. године.[5][6][7]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Документација ЗЗЗСКГБ.
  2. ^ Aleksandra Bogdanović (07. 11. 2017). „OSAMDESET GODINA VUKOVOG SPOMENIKA: Kada vidite KO JE DAO NOVAC ZA IZGRADNJU – bićete ponosni! | Dnevno.rs”. www.dnevno.rs (на језику: хрватски). Приступљено 30. 01. 2020. 
  3. ^ „О Звездари/знаменитости-споменици”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2013. г. Приступљено 19. 02. 2014. 
  4. ^ ОБНАВЉАЈУ ВУКА ПОСЛЕ 25 ГОДИНА: Ускоро поправка споменика посвећеном реформатору српског језика („Вечерње новости”, 10. октобар 2020)
  5. ^ В., С. (8. 11. 2022). „Бронзани кип реформатора српског језика биће скинут и обновљен у атељеу вајара Зорана Кузмановића”. Вечерње новости. Приступљено 14. 11. 2022. 
  6. ^ Васиљевић, Бранка (17. 11. 2022). „Вуков споменик на поправци у Смедереву”. Политика. Приступљено 19. 11. 2022. 
  7. ^ „Завршена рестаурација: Када се враћа Вук?”. Б92. 24. 12. 2022. Приступљено 25. 12. 2022. 

Спољашње везе уреди