Споменик кнезу Милошу у Неготину
Споменик кнезу Милошу Обреновићу подигнут је 1901. године, у центру Неготина. Дело је вајара Ђорђа Јовановића. Споменик су порушили Бугари 1916. године.
| Споменик кнезу Милошу у Неготину | |
|---|---|
 Свечано откривање споменика 27. маја 1901. | |
| Опште информације | |
| Место | Неготин |
| Време настанка | 1901. |
Изградња уреди
Споменик Милошу Обреновићу првобитно је требало да се подигне у Радујевцу на обали где се Милош 1859. године искрцао при повратку на кнежевски престо у Србији. Међутим, 11. јануара 1899. на дан 40. годишњице ступања кнеза Милоша на престо по други пут одлучено је да се јубиларна годишњица обележи подизањем и откривањем споменика у Неготину. За кратко време прикупљено је 30.000 динара у округу и ван округа и за непуне три године споменик је био завршен.[1] Одлучено је да споменик изради вајар Ђорђе Јовановић, аутор рељефа са попрсјем Хајдук Вељка Петровића, на споменику који је у Неготину свечано откривен 1892. године.
Изглед споменика уреди
Споменик кнезу Милошу у Неготину био је висок 7,9 метара, од чега постоље 4,7 метара, а фигура 3,2 метра.Био је ограђен малом металном оградом на чијим угловима су се налазиле декоративне светиљке.[2]
Постамент споменика је почивао на двостепеној платформи, био је искресан од плавњанског мермера, врсте гранита који се може нађи на простору између Плавне, Танде и Црнајке. [3]
Постамент је са све четири стране био украшен искресаним натписима, док се са предње налазио грб Краљевине Србије. [4] На фронталној страни постоља био је натпис „Ево међу вама, драга децо моја, опет вашег старог господара Милоша”, речи које је изговорио у Радујевцу приликом доласка у Србију, на десној страни постамента године 1815−1833. а на левој датум откривања споменика 27. мај 1901. [5]
Споменик је красио центар Неготина све до 1916. када су га Бугари порушили и статуу однели у Бугарску. Остаци постамента су уклоњени после Другог светског рата.[6]
Референце уреди
- ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 165.
- ^ Борозан, Игор (2006). Репрезентативна култура и политичка пропаганда, Споменик кнезу Милошу у Неготину. Београд: Филозофски факултет у Београду, Катедра за историју уметности новог доба. стр. 237. ISBN 86-86563-01-5.
- ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 162.
- ^ Борозан, Игор (2006). Репрезентативна култура и политичка пропаганда, Споменик кнезу Милошу у Неготину. Београд: Филозофски факултет у Београду, Катедра за историју уметности новог доба. стр. 239. ISBN 86-86563-01-5.
- ^ Борозан, Игор (2006). Репрезентативна култура и политичка пропаганда, Споменик кнезу Милошу у Неготину. Београд: Филозофски факултет у Београду, Катедра за историју уметности новог доба. стр. 240−245. ISBN 86-86563-01-5.
- ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 166.