Википедија

Спорт у Републици Српској

Спорт у Републици Српској спада у домен надлежноси Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске и организован је на новоу спортских савеза Републике Српске. Министар за породицу, омладину и спорт у Влади Републике Српске је Нада Тешановић.

Најпопуларни спортови у Републици Српској су фудбал, кошарка, одбојка, рукомет, тенис и други.

Спортски савези Републике Српске уреди

У Српској постоји око 800 разних спортских клубова од којих је 450 регистрованих са правом на учешће у већим спортским такмичењима.[1] Спорт је у Српској по гранама организован у 35 спортских савеза од којих су 4 спортски савези инвалида.[1]

Спортски савези инвалида уреди

Спортови уреди

Фудбал уреди

Организација која управља фудбалом у Републици Српској је Фудбалски савез Републике Српске.

Од фудбалских такмичења значајни су Куп Републике Српске у фудбалу који се одржава од 1993. године, као и фудбалске лиге Републике Српске попут Прве лиге.

Фудбалска репрезентација Републике Српске због политичких одлука[тражи се извор] није призната од стране ФИФЕ као национална репрезентација и није јој дозвољено учешће на међународним фудбалским такмичењима под контролом Међународне федерације фудбалских асоцијација ФИФА. И поред политичких одлука[тражи се извор] које не омогућавају активно учешће на међународној сцени, Фудбалска репрезентација Републике Српске и даље постоји при Фудбалском савезу Републике Српске, као његов постојећи али неактивни дио. У периоду од 1999. до 2001. репрезентација је одиграла низ пријатељских утакмица да би након тога постала неактивна у оквиру Фудбалског савеза Републике Српске.

2008. година уреди

Фудбалска репрезентација Републике Српске је требало да 18. новембра 2008. године у Бањалуци одигра већ заказану пријатељску утакмицу са младом репрезентацијом Републике Србије, али је свјетска фудбалска организација (ФИФА) забранила ту утакмицу јер Фудбалска репрезентација Републике Српске није њен члан. Одлука ФИФЕ да забрани утакмицу није имала никакав утицај на Фудбалску репрезентацију Републике Српске, нити је могла да заустави одржавање саме утакмице, али је могла да доведе до кажњавања Фудбалске репрезентације Републике Србије, због чега је утакмица отказана.

Селектор националног тима Републике Српске је требало да буде Борче Средојевић, а водећи репрезентативци Републике Српске фудбалер Црвене звезде Огњен Короман[тражи се извор] и рекордер по броју наступа за државни тим Србије Саво Милошевић.[тражи се извор]

Поводом отказивања ове утакмице која је требало да припреми селекцију Србије за Европско првенство у Шведској 2009. године,[2] селектор фудбалске репрезентације Републике Србије Слободан Крчмаревић је рекао:[2]

Чуо сам да постоји проблем и много ми је жао. Баш смо желели да одиграмо сусрет с нашом браћом из Републике Српске, међутим, не смемо да изгубимо званични термин. Уколико утакмица не може да буде одиграна, онда морамо да нађемо другог ривала.

— Слободан Крчмаревић, 31.10.2008.[2]

Поводом отказивања утакмице генерални секретар Фудбалског савеза Републике Српске Родољуб Петковић је рекао:[2]


2010. година уреди

Млада фудбалска репрезентација Републике Српске наступила је на 8. међународном турниру „Трофеј Београда 2010“ на којем су учествовале млађе селекције Србије, Аустрије, Словачке, Словеније и Румуније. Репрезентација је тај турнир освојила савладавши домаћина са резултатом 0-0 (4:3 пен.).[3]

Карате уреди

Организација која управља каратеом у Републици Српској је Карате савез Републике Српске.

Спортисти уреди

Поједини спортисти Републике Српске су наступали у олимпијском тиму Савезне Републике Југославије и БиХ.[4]

Успјеси и познате личности уреди

У Српској спорт је веома цењен и уско везан за спорт у Србији. Запажени репрезентативни и појединачни успеси спортиста из Србије, се често прослављају на улицама и трговима широм републике, а традиционално се организује и одлазак на дочек испред скупштине у Београду. Најпознатији фудбалери родом из Републике Српске су: Саво Милошевић, Невен Суботић, Марко Марин, Здравко Кузмановић, Верољуб Салатић, Огњен Короман и други.

У првој фудбалској лиги Републике Српске тренутно игра 14 екипа. Лигу је највише пута освојио ФК Борац Бања Лука.

Највећи успех клупског фудбала се десио 1991. када су фудбалери Борца из Бањалуке завршили сезону на 4. позицији у фудбалском првенству Југославије, а годину касније освојио Митропа куп.

Љупко Петровић је један најуспешнијих тренера са подручја Републике Српске. Војводини је донио прву титулу првака Југославије, затим Црвеној звезди титулу шампиона европе и света. Тренирао је и низ страних клубова као што су: Пењарол (Уругвај), ПАОК, Олимпијакос и друге.

Најбољи спортисти Републике Српске уреди

Најбољи спортиста Републике Српске је титула која се у Републици Српској додељује од 1992. године. Године 1992. проглашено је 10 најбољих спортиста Републике Српске.[4]

Освајачи медаља на међународним такмичењима уреди

Олимпијске игре
Светска првенства
Европска првенства

Спортске манифестације и догађаји уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б еСрпска: Портал јавне управе Републике Српске: Спорт у Републици Српској (језик: српски)
  2. ^ а б в г д еНовости: Забрањен меч Србије и Српске! 31.10.2008. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2015) (језик: српски)
  3. ^ Фудбалски савез Београда: Репрезентација Републике Српске победник 8. „Трофеја Београда 2010“, 02.05.2010. Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2018) (језик: српски)
  4. ^ а б Глас Српске: Мирољуб Кременовић, најбољи спортиста Републике Српске за 1992. годину: Најљепше је бити први, 21.12.2010.[мртва веза] (језик: српски)
  5. ^ еСрпска: Портал јавне управе Републике Српске: Најбољи спортисти Републике Српске (језик: српски)

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спорт_у_Републици_Српској&oldid=27688310”