Стадион Пољуд
Стадион Пољуд је вишенаменски стадион у Сплиту, Хрватска. Налази се у кварту Пољуд. Изграђен је 1979. године у склопу изградње спортских објеката VIII медитеранских игара. Аутор пројекта је хрватски архитект Борис Магаш.
| Стадион Пољуд | |
|---|---|
 Стадион Пољуд | |
| Место | Сплит,  Хрватска |
| Изградња | 1979. |
| Отворен | 1979. |
| Власник | Град Сплит |
| Капацитет | 34.183 |
| Подлога | трава |
| Архитекта | Борис Магаш |
| Димензије | 105 x 68 m |
| Корисници | |
 ХНК Хајдук Сплит Фудбалска репрезентација Хрватске | |
Са својих 630 рефлектора, што га чини једним од најбоље освијетљених стадиона на свијету, ноћу изгледа као спуштени свемирски брод.
Комбинација је то челика и полупрозирног лексана, има распон унутрашњег лука 215 m, са слободно летећим луком од 45 m. 20 мостова води у стадион чији је капацитет 34,183 људи. За пуњење свих сједећих мјеста Пољуда потребно је 5,4 минуте.
Линија шкољке стадиона варира у бројевима редова, највећа дубина гледалишта износи 54 реда, на сјеверној трибини је 27. Западни и источни дио идентични су у основним димензијама. Ложе за новинаре и репортер могу се организовати зависно о врсти такмичења (атлетика или фудбал). Кабине за радио и ТВ-пренос налазе се испод крова западне трибине. У приземљу западног дијела су 2 свлачионице за 1. фудбалере, соба за масажу, сауна и остале свлачионице, амбуланта за допинг надзор, велика дворана за тренинге са вјештачком травом, теретана, дворана за индивидуалан рад, оружар, праоница, економат и сервисни простори. На првој етажи су салони дневног боравка са терасом, мали салон, трофејна дворана, дворана за конференције и интервјуе, салон почасне ложе са 114 мјеста, 15 двокреветних соба за карантену. У спољном дијелу 2. етаже је управа објекта с 10 канцеларијских простора, у унутрашњем дијелу је прес-центар, директно повезан с новинарским трибинама иза почасне ложе.
У спољним просторима стадиона су 2 помоћна фудбалска терена од којих 1 има расвјету за ноћне утакмице; полигон за тренинг фудбалера (60×40), четворострука атлетска стаза за загријавање, 140 m дужине. Испод источне трибине горње 2 етаже намјењене су комерцијалним канцеларијским садржајима, а доњи дио садржи складишне просторе.
Главно игралиште покривено је природном травом, димензије 105×68 m, те је оспособљено и за атлетска такмичења у свим дисциплинама и покривено је синтетичком масом тартаном.
Ту се 1990. одржало Европско првенство у атлетици. Падали су рекорди, па и свјетски. Француска штафета на 4×100 m срушила је свјетски рекорд резултатом 37,79. Подијељено је 165 медаља, 125 пута су се у ваздух дигле побједничке заставе, те су се одсвирале 43 химне. Било је присутно чак 1200 новинара из цијелог свијета. Свјетла спортске атлетске Европе била су уперена према Пољуду. Но, и десетак година раније, на Међународном атлетском митингу, наступали су бројни велики атлетичари као Акерман, Симеони, Бијер, Менеа, док је славна Рут Фукс 1980. бацила копље до новог свјетског рекорда - 69,96 m.
Стадион је утицао на архитектонске визуре бројних свјетских стадиона у Италији, Јапану (Кобе) и Малезији.
Првобитно је био капацитета за 50.000 гледалаца, са западним и источним гледалиштем које је имало „сједење“, док је сјеверно, југоисточно и југозападно гледалиште било „стајање“. „Чисти“ југ је био за семафор и декоративну фонтану и зелену површину; користио се као позорница.
Ипак, и ти простори су били искориштени, бетонски руб ограде од стадиона поред семафора као и сва степеништа, када је постављен рекорд посјећености овог стадиона 1982. године, на утакмици Хајдук-Динамо 1:2, тада је забиљежено 65.000 посетилаца.
