Станичење је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 457 становника (према попису из 2002. било је 609 становника).

Станичење
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 457
Географске карактеристике
Координате43° 12′ 07″ С; 22° 30′ 17″ И / 43.201833° С; 22.504833° И / 43.201833; 22.504833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина512 m
Станичење на карти Србије
Станичење
Станичење
Станичење на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Овде је пронађена античка некропола током радова на источном краку Коридора 10.[1] Још један локалитет пронађен је 2017. године.[2]

Овде се налазе Бегов мост у Станичењу, Железничка станица Станичење и Вотивна двоколица из Станичења.

Историја уреди

По извештају из 1896. године у месту је била српска основна четрвороразредна школа са 43 ученика. По разредима: 12, 10. 8, 13.[3]

 
Станичење - Бегов мост


Демографија уреди

У насељу Станичење живи 518 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,7 година (46,0 код мушкараца и 49,4 код жена). У насељу има 207 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

 
Станичење јули 2021.г.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.388
1953. 1.395
1961. 1.299
1971. 1.090
1981. 845
1991. 742 742
2002. 609 610
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
598 98,19%
Роми
  
9 1,47%
Македонци
  
1 0,16%
непознато
  
1 0,16%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Црква уреди

У селу се налази црква Св. Николе, најстарија црква у Понишављу. У питању је једнобродна грађевина с краја 13. века, која је живописана 1331/32. године. На сачуваном ктиторском натпису пише: извољењем Оца и свршењем Сина и поспешењем Светога Духа, сазда се и ослика овај храм Св. Николе о трошку Арсенија и Јефимије и Константина (...) у дане благоверног цара Ивана Асена, а код господина Белаура године 1331-1332.

Референце уреди

  1. ^ Још један археолошки локалитет на Коридору 10 биће затрпан! („Вечерње новости“, 31. јул 2015)
  2. ^ Откривен још једaн археолошки локалитет на Коридору 10 („Политика”, 23. март 2017)
  3. ^ "Отаџбина", Београд 1896. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди